Гиљермо Горостиса

С Википедије, слободне енциклопедије
Гиљермо Горостиса
Горостиса 1931.
Лични подаци
Пуно име Гиљермо Горостиса Паредес
Датум рођења (1909-02-15)15. фебруар 1909.
Место рођења Сантурсе, Шпанија
Датум смрти 23. август 1966.(1966-08-23) (57 год.)
Место смрти Билбао, Шпанија
Висина 1,78 м
Позиција Нападач
Јуниорска каријера
Чавари
Сугасарте
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1927—1928. Аренас 0 (0)
1928—1929. Расинг Ферољ 0 (0)
1929—1940. Атлетик Билбао 140 (106)
1940—1946. Валенсија 116 (72)
1946—1947. Баракалдо 20 (14)
1947—1948. Увенсија 13 (4)
1948—1949. Логроњес 3 (2)
Репрезентативна каријера
1930—1941. Шпанија 19 (2)

Гиљермо Горостиса Паредес (шп. Guillermo Gorostiza Paredes ; Сантурсе, 15. фебруар 1909 — Билбао, 23. август 1966) био је шпански фудбалер који је играо на позицији нападача.

У 14-годишњој професионалној каријери играо је за Атлетик Билбао и Валенсију, сакупивши укупно 255 утакмица у Ла Лиги и 178 голова и освојио 11 великих титула са ова два тима заједно.

Горостиса је наступао за Шпанију на Светском првенству 1934.

Каријера[уреди | уреди извор]

Клуб[уреди | уреди извор]

Атлетик Билбао[уреди | уреди извор]

Горостиса је рођен у Сантурсију на Бискаји. Играо је омладински фудбал за Чавари де Сестао и Зугазарте, почевши своју сениорску каријеру у Аренас Клуб де Геко и Расинг де Ферол (по једну сезону) пре него што је потписао за Атлетик Билбао 1929.[1] Дебитовао је у Ла Лиги 1. децембра 1929. против Реал Мадрида и постигао укупно 37 лигашких голова у своје прве две сезоне (у 36 мечева) док је клуб освојио узастопна национална првенства, додајући два трофеја Купа Краља.[2]

Горостиса је био члан Атлетског напада (које је тренирао Енглез Фред Пентланд) у којем су били и Бата, Хозе Ирарагори, Чири II, Лафуенте и Виктор Унамуно, и остао је упамћен као један од најбољих у историји клуба.[3][4][5][6] Освојио је две награде Пичичи као најбољи стрелац лиге док је био у клубу. Последњи гол постигао је у финалу Купа Шпаније 1933, победивши Реал Мадрид у Барселони резултатом 2 : 1.[3]

Током Шпанског грађанског рата, Горостиса је играо са Еускади XI, тимом који је састављен на предлог Хозеа Антонија Агиреа, председника Баскије и бившег играча Атлетика. Та екипа је отишла на турнеју у Совјетски Савез да прикупи средства за Баскију,[1] као и широм Европе и Мексика, чак је ушла у мексичку лигу током сезоне 1938–39, иако од тада Горостиса више није био у тиму.

Валенсија и касније године[уреди | уреди извор]

По повратку у Шпанију, Горостиса се вратио у Атлетик док су покушавали да реконструишу свој тим користећи млађе играче, наступ на Купу генералиса 1939. и целој сезони 1939–40. Потом се придружио Валенсији пошто је млади Че тим успео да остане нетакнут током сукоба и сада, уз помоћ ветерана (31), на крају је освојио две лиге и један куп, а постигао је двоцифрен гол у четири од шест сезона, са 20 најбољих голова у 24 утакмице у сезони 1941–42.[7]

Након што је напустио стадион Местаља, Горостиса је играо за Баракалдо током сезоне 1946–47, у другој шпанској лиги, а затим се пензионисао са 38 година. Међутим, два пута је излазио из пензије, са Логроњесом и Јувенсијом Трубијом, да би се коначно повукао 1951. Док је био у Јувенсији, плаћен је у форми боце кока-коле из оближње фабрике коју би потом морао да прода да би зарадио новац.[1]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Док је био у Атлетику, Горостиса је дебитовао за Шпанију, наступивши против Чехословачке 14. јуна 1930. Представљао је нацију на Светском првенству у фудбалу 1934. године, играјући у победи против Бразила од 3 : 1 и нерешеним резултатом 1 : 1 против Италије ; пропустио је репризу против овог последњег и поразу од 0 : 1.

Горостиса је последњи од својих 19 наступа одиграо 12. децембра 1941. у пријатељској утакмици са Швајцарском у Валенсији.

Смрт[уреди | уреди извор]

Горостиса је почео да се бори са алкохолизмом док је још играо, понекад је долазио на утакмице пијан или неиспаван, што је на крају довело до озбиљних економских проблема.[1][8] Нашла га је монахиња 24. августа 1966. године у старачком дому Санта Мариа ен Сантурце у Билбау.[9][10]

Статистика каријере[уреди | уреди извор]

Број утакмица по клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига Куп Континентално Укупно
Лига Наст. Гол. Наст. Гол. Наст. Гол. Наст. Гол.
Атлетик Билбао 1929/30. Ла Лига 18 20 10 9 8 4 36 33
1930/31. 18 17 4 3 8 7 30 27
1931/32. 15 9 7 10 7 6 29 25
1932/33. 17 14 9 7 6 3 32 24
1933/34. 15 14 6 2 8 4 29 20
1934/35. 18 8 2 0 9 8 29 16
1935/36. 18 10 3 1 8 2 29 13
1938/39. – 2 1 8 7 10 9
1939/40. 21 14 4 4 7 9 32 27
Укупно 140 106 47 37 69 50 256 193
Валенсија 1940/41. Ла Лига 21 14 7 7 – 28 21
1941/42. 24 20 8 6 – 32 26
1942/43. 13 2 0 0 – 13 2
1943/44. 21 16 6 7 – 27 23
1944/45. 24 16 6 1 – 30 17
1945/46. 13 4 3 4 – 16 8
Укупно 116 72 30 25 0 0 146 97
Баракалдо 1946/47. Друга лига Шпаније 20 14 1 0 – 21 14
Укупно у каријери 276 192 78 62 69 50 423 304

Трофеји[уреди | уреди извор]

Атлетик Билбао[уреди | уреди извор]

Валенсија[уреди | уреди извор]

Индивидуално[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Giraldo, Javier (17. 4. 2021). „La agitada vida de Gorostiza, el George Best del Athletic” [The hectic life of Gorostiza, the George Best of Athletic]. Sport (на језику: шпански). Приступљено 8. 7. 2021. 
  2. ^ „Leyendas del Athletic Club de Bilbao – 'Bala roja'” [Athletic Club de Bilbao legends – 'Red bullet']. El Correo (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 22. 06. 2016. г. Приступљено 23. 5. 2016. 
  3. ^ а б Radnedge, Keir (1. 8. 1977). „The history of Athletic Bilbao 1898–1936”. In Bed With Maradona. Приступљено 20. 1. 2018. 
  4. ^ Salazar, Bernardo (2. 3. 2016). „Las tres grandes delanteras que hubo en la historia el Athletic” [The three great forward lines in the history of Athletic]. Diario AS (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 04. 11. 2018. г. Приступљено 4. 11. 2018. 
  5. ^ „History: 1928–1937”. Athletic Bilbao. Архивирано из оригинала 04. 11. 2018. г. Приступљено 4. 11. 2018. 
  6. ^ García, Montse (12. 3. 2012). „El 'Abecedario' del fútbol: Guillermo Gorostiza, la bala roja de San Mamés” [The 'ABC' of football: Guillermo Gorostiza, the red bullet of San Mamés] (на језику: шпански). Fútbol Primera. Приступљено 4. 11. 2018. 
  7. ^ „La delantera "eléctrica", clave en la primera Liga del Valencia CF” [The "electric" forwards, key to Valencia CF's first League] (на језику: шпански). Valencia CF. 16. 2. 2017. Архивирано из оригинала 21. 10. 2017. г. Приступљено 7. 4. 2017. 
  8. ^ García Candau, Julián (10. 1. 2008). „Fernandes y Banega, anécdotas del alcohol y el sexo” [Fernandes and Banega, anecdotes on alcohol and sex]. Levante-EMV (на језику: шпански). Valencia. Архивирано из оригинала 06. 03. 2019. г. Приступљено 5. 3. 2019. 
  9. ^ Relaño, Alfredo (16. 12. 2012). „Guillermo Gorostiza, el 'George Best' español” [Guillermo Gorostiza, the Spanish 'George Best']. El País (на језику: шпански). Приступљено 5. 3. 2019. 
  10. ^ Chilet, Vicent (27. 12. 2009). „De Gorostiza a Penev, pasando por Romario” [From Gorostiza to Penev, with reference to Romario]. Levante-EMV (на језику: шпански). Valencia. Приступљено 4. 7. 2011. 
  11. ^ Bravo, Luis Javier; Sillipp, Bernhard; Torre, Raúl; Di Maggio, Roberto. „Spain – List of Topscorers ("Pichichi") 1929–2015”. RSSSF. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 7. 4. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гиљермо_Горостиса&oldid=27492953”