Giljermo Gorostisa

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Giljermo Gorostisa
Gorostisa 1931.
Lični podaci
Puno ime Giljermo Gorostisa Paredes
Datum rođenja (1909-02-15)15. februar 1909.
Mesto rođenja Santurse, Španija
Datum smrti 23. avgust 1966.(1966-08-23) (57 god.)
Mesto smrti Bilbao, Španija
Visina 1,78 m
Pozicija Napadač
Juniorska karijera
Čavari
Sugasarte
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1927—1928. Arenas 0 (0)
1928—1929. Rasing Ferolj 0 (0)
1929—1940. Atletik Bilbao 140 (106)
1940—1946. Valensija 116 (72)
1946—1947. Barakaldo 20 (14)
1947—1948. Uvensija 13 (4)
1948—1949. Logronjes 3 (2)
Reprezentativna karijera
1930—1941. Španija 19 (2)

Giljermo Gorostisa Paredes (šp. Guillermo Gorostiza Paredes ; Santurse, 15. februar 1909 — Bilbao, 23. avgust 1966) bio je španski fudbaler koji je igrao na poziciji napadača.

U 14-godišnjoj profesionalnoj karijeri igrao je za Atletik Bilbao i Valensiju, sakupivši ukupno 255 utakmica u La Ligi i 178 golova i osvojio 11 velikih titula sa ova dva tima zajedno.

Gorostisa je nastupao za Španiju na Svetskom prvenstvu 1934.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Klub[uredi | uredi izvor]

Atletik Bilbao[uredi | uredi izvor]

Gorostisa je rođen u Santursiju na Biskaji. Igrao je omladinski fudbal za Čavari de Sestao i Zugazarte, počevši svoju seniorsku karijeru u Arenas Klub de Geko i Rasing de Ferol (po jednu sezonu) pre nego što je potpisao za Atletik Bilbao 1929.[1] Debitovao je u La Ligi 1. decembra 1929. protiv Real Madrida i postigao ukupno 37 ligaških golova u svoje prve dve sezone (u 36 mečeva) dok je klub osvojio uzastopna nacionalna prvenstva, dodajući dva trofeja Kupa Kralja.[2]

Gorostisa je bio član Atletskog napada (koje je trenirao Englez Fred Pentland) u kojem su bili i Bata, Hoze Iraragori, Čiri II, Lafuente i Viktor Unamuno, i ostao je upamćen kao jedan od najboljih u istoriji kluba.[3][4][5][6] Osvojio je dve nagrade Pičiči kao najbolji strelac lige dok je bio u klubu. Poslednji gol postigao je u finalu Kupa Španije 1933, pobedivši Real Madrid u Barseloni rezultatom 2 : 1.[3]

Tokom Španskog građanskog rata, Gorostisa je igrao sa Euskadi XI, timom koji je sastavljen na predlog Hozea Antonija Agirea, predsednika Baskije i bivšeg igrača Atletika. Ta ekipa je otišla na turneju u Sovjetski Savez da prikupi sredstva za Baskiju,[1] kao i širom Evrope i Meksika, čak je ušla u meksičku ligu tokom sezone 1938–39, iako od tada Gorostisa više nije bio u timu.

Valensija i kasnije godine[uredi | uredi izvor]

Po povratku u Španiju, Gorostisa se vratio u Atletik dok su pokušavali da rekonstruišu svoj tim koristeći mlađe igrače, nastup na Kupu generalisa 1939. i celoj sezoni 1939–40. Potom se pridružio Valensiji pošto je mladi Če tim uspeo da ostane netaknut tokom sukoba i sada, uz pomoć veterana (31), na kraju je osvojio dve lige i jedan kup, a postigao je dvocifren gol u četiri od šest sezona, sa 20 najboljih golova u 24 utakmice u sezoni 1941–42.[7]

Nakon što je napustio stadion Mestalja, Gorostisa je igrao za Barakaldo tokom sezone 1946–47, u drugoj španskoj ligi, a zatim se penzionisao sa 38 godina. Međutim, dva puta je izlazio iz penzije, sa Logronjesom i Juvensijom Trubijom, da bi se konačno povukao 1951. Dok je bio u Juvensiji, plaćen je u formi boce koka-kole iz obližnje fabrike koju bi potom morao da proda da bi zaradio novac.[1]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Dok je bio u Atletiku, Gorostisa je debitovao za Španiju, nastupivši protiv Čehoslovačke 14. juna 1930. Predstavljao je naciju na Svetskom prvenstvu u fudbalu 1934. godine, igrajući u pobedi protiv Brazila od 3 : 1 i nerešenim rezultatom 1 : 1 protiv Italije ; propustio je reprizu protiv ovog poslednjeg i porazu od 0 : 1.

Gorostisa je poslednji od svojih 19 nastupa odigrao 12. decembra 1941. u prijateljskoj utakmici sa Švajcarskom u Valensiji.

Smrt[uredi | uredi izvor]

Gorostisa je počeo da se bori sa alkoholizmom dok je još igrao, ponekad je dolazio na utakmice pijan ili neispavan, što je na kraju dovelo do ozbiljnih ekonomskih problema.[1][8] Našla ga je monahinja 24. avgusta 1966. godine u staračkom domu Santa Maria en Santurce u Bilbau.[9][10]

Statistika karijere[uredi | uredi izvor]

Broj utakmica po klubu, sezoni i takmičenju
Klub Sezona Liga Kup Kontinentalno Ukupno
Liga Nast. Gol. Nast. Gol. Nast. Gol. Nast. Gol.
Atletik Bilbao 1929/30. La Liga 18 20 10 9 8 4 36 33
1930/31. 18 17 4 3 8 7 30 27
1931/32. 15 9 7 10 7 6 29 25
1932/33. 17 14 9 7 6 3 32 24
1933/34. 15 14 6 2 8 4 29 20
1934/35. 18 8 2 0 9 8 29 16
1935/36. 18 10 3 1 8 2 29 13
1938/39. – 2 1 8 7 10 9
1939/40. 21 14 4 4 7 9 32 27
Ukupno 140 106 47 37 69 50 256 193
Valensija 1940/41. La Liga 21 14 7 7 – 28 21
1941/42. 24 20 8 6 – 32 26
1942/43. 13 2 0 0 – 13 2
1943/44. 21 16 6 7 – 27 23
1944/45. 24 16 6 1 – 30 17
1945/46. 13 4 3 4 – 16 8
Ukupno 116 72 30 25 0 0 146 97
Barakaldo 1946/47. Druga liga Španije 20 14 1 0 – 21 14
Ukupno u karijeri 276 192 78 62 69 50 423 304

Trofeji[uredi | uredi izvor]

Atletik Bilbao[uredi | uredi izvor]

Valensija[uredi | uredi izvor]

Individualno[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Giraldo, Javier (17. 4. 2021). „La agitada vida de Gorostiza, el George Best del Athletic” [The hectic life of Gorostiza, the George Best of Athletic]. Sport (na jeziku: španski). Pristupljeno 8. 7. 2021. 
  2. ^ „Leyendas del Athletic Club de Bilbao – 'Bala roja'” [Athletic Club de Bilbao legends – 'Red bullet']. El Correo (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 22. 06. 2016. g. Pristupljeno 23. 5. 2016. 
  3. ^ a b Radnedge, Keir (1. 8. 1977). „The history of Athletic Bilbao 1898–1936”. In Bed With Maradona. Pristupljeno 20. 1. 2018. 
  4. ^ Salazar, Bernardo (2. 3. 2016). „Las tres grandes delanteras que hubo en la historia el Athletic” [The three great forward lines in the history of Athletic]. Diario AS (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 04. 11. 2018. g. Pristupljeno 4. 11. 2018. 
  5. ^ „History: 1928–1937”. Athletic Bilbao. Arhivirano iz originala 04. 11. 2018. g. Pristupljeno 4. 11. 2018. 
  6. ^ García, Montse (12. 3. 2012). „El 'Abecedario' del fútbol: Guillermo Gorostiza, la bala roja de San Mamés” [The 'ABC' of football: Guillermo Gorostiza, the red bullet of San Mamés] (na jeziku: španski). Fútbol Primera. Pristupljeno 4. 11. 2018. 
  7. ^ „La delantera "eléctrica", clave en la primera Liga del Valencia CF” [The "electric" forwards, key to Valencia CF's first League] (na jeziku: španski). Valencia CF. 16. 2. 2017. Arhivirano iz originala 21. 10. 2017. g. Pristupljeno 7. 4. 2017. 
  8. ^ García Candau, Julián (10. 1. 2008). „Fernandes y Banega, anécdotas del alcohol y el sexo” [Fernandes and Banega, anecdotes on alcohol and sex]. Levante-EMV (na jeziku: španski). Valencia. Arhivirano iz originala 06. 03. 2019. g. Pristupljeno 5. 3. 2019. 
  9. ^ Relaño, Alfredo (16. 12. 2012). „Guillermo Gorostiza, el 'George Best' español” [Guillermo Gorostiza, the Spanish 'George Best']. El País (na jeziku: španski). Pristupljeno 5. 3. 2019. 
  10. ^ Chilet, Vicent (27. 12. 2009). „De Gorostiza a Penev, pasando por Romario” [From Gorostiza to Penev, with reference to Romario]. Levante-EMV (na jeziku: španski). Valencia. Pristupljeno 4. 7. 2011. 
  11. ^ Bravo, Luis Javier; Sillipp, Bernhard; Torre, Raúl; Di Maggio, Roberto. „Spain – List of Topscorers ("Pichichi") 1929–2015”. RSSSF. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 7. 4. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гиљермо_Горостиса&oldid=27492953”