ФК Атлетик Билбао

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Атлетик Билбао
Athletic Club Bilbao.gif
Пуно имеAthletic Club
НадимакLos Leones (Лавови),
Rojiblancos (црвено бели),
Zurigorri
Основан1898
СтадионСтадион Сан Мамес,
Билбао
Капацитет53.289
ПредседникШпанија Аитор Елизеги
МенаџерШпанија Гаизка Гаритано
ЛигаПрва шпанска лига
2019/20.Прва шпанска лига, 11.
Веб-сајтВеб-сајт клуба
Домаћа опрема
Гостујућа опрема

Атлетик Клуб (шп. Athletic Club), познатији као Атлетик Билбао (шп. Athletic de Bilbao), шпански је фудбалски клуб из града Билбаа у покрајини Баскији, који се такмичи у Првој лиги Шпаније.

Историја[уреди | уреди извор]

Фудбал је у Баскију дошао посредством енглеских трговаца. Нови спорт је полако узимао маха и почео потискивати традиционалне спортове тога поднебља. Тако настају и први клубови ФК Билбао основан од стране енглеских рудара и лучких радника и Атлетик клуб, основан од стране баскијских студената који су се вратили са студија у Енглеској. Ова се два клуба спајају 1902. године у један под називом Club Vizcaya a 1903. настаје Athletic Club de Bilbao.

После оснивања клупске боје су биле плаво-беле пруге, но 1910. прихвата за службене клупске боје црвено-беле вертикалне пруге које су и данас заштитни знак овог клуба. Чини се да је разлог за одабир ових боја била чињеница што су лучки радници из Сандерленда дониели властите дресове из свог града као поклон домаћинима, а ти су дресови били црвено-бели. Но, постоји и друга верзија да се промена догодила из врло практичног разлога, а тај је да је у то време цена црвене тканине била знатно нижа од плаве. Од самих почетака клуб почиње остваривати запаженије резултате.

Клуб никада није испао из шпанске Прве лиге од њеног оснивања 1929. године и тиме је уз бок великанима као што су Реал Мадрид или Барселона. Клуб је један од најтрофејнијих у Шпанији: осам пута је био првак Шпаније, а 24 пута победник Купа Краља (Copa del Rey). Освојили су још и Суперкуп 1984. и 2015. године те играли финале УЕФА купа/Лиге Европе 1977. и 2012. године.

Надимци клуба су Rojiblancos или Зуригорри по клупској боји, црвено-белим пругама и Los Leones (лавови) по месту где се налази стадион клуба, а који је смештен уз цркву San Mamés, свеца кога су бацили лавовима који су га одбили појести.

Од самог почетка клуб је вођен крилатицом Con cantera y afición, no hace falta importación тј. С домаћим играчима и навијачима нема потребе за странцима. Тако cantera постаје службени став вођства клуба из Билбаа, али и осталих баскијских клубова тог доба као што су Алавес, Реал унион, Arenas Club de Getxo и Реал Сосиједад. Тих пет тимова били су међу десет оснивача шпанске прве лиге. До данас је једино Атхлетик остао веран овом ставу тако да у клубу могу играти само играчи рођени у Баскији или они чији су блиски преци баскијскога порекла. Ипак су то правило понешто ублажили у осамдесетим годинама 20. века када је допуштено да у клубу играју играчи који су фудбалски одрастали у Баскији.

Под Франком клуб је морао мењати име у Атлетико Билбао будући је генерал Франко одредио како се не смеју користити стране речи у именима клубова и организација.

У последњих двадесет година клуб не успева остварити неке значајније резултате, највише због устрајности у провођењу cantere. Неколико пута је клуб успевао изборити наступ у европским куповима, а 1998. године под вођством Луиса Фернандеза освојили су друго место у првенству, изборивши право да учествују у Лиги шампиона. Ипак, у посљедњих неколико година клуб тавори у средини или при дну табеле. Протекле две сезоне клуб се грчевито бори за опстанак. Упркос свему, према истраживањима угледних новина El Mundo 78% навијача овога клуба би рађр видело свој клуб у другој лиги него да се одрекне става да у клубу играју искључиво баскијски играчи. Тако овај клуб остаје један од ретких клубова који се противе правилима модерног фудбала и покушавају кроз развој младих домаћих играча оставити трага у данашњем фудбалу. Многи овакву политику називају расистичком и ксенофобичном, но они који бране овај став наглашавају како је њима важније да играчи на првом месту имају љубав према клубу и да разумеју што клуб значи навијачима, а што није случај с многим странцима који долазе у клубове шпанске лиге.

Тренутни састав[уреди | уреди извор]

24. мај 2020[1][2]

Бр. Позиција Играч
1 Шпанија С Унаи Симон
3 Шпанија О Унаи Нуњез
4 Шпанија О Ињиго Мартинез
5 Шпанија О Јерај Алварез
6 Шпанија С Микел Сан Хозе
7 Шпанија С Бењат
8 Шпанија Г Унај Лопез
9 Шпанија Н Ињаки Вилијамс
10 Шпанија С Икер Муниаин
11 Шпанија Н Ињиго Кордоба
12 Шпанија Н Гаизика Ларазабал
13 Шпанија Г Иаго Ерерин
14 Шпанија Г Дани Гарсија
Бр. Позиција Играч
15 Шпанија О Ињиго Лекуе
16 Шпанија С Микел Весга
17 Шпанија О Јуриј Берчиче
18 Шпанија О Оскар де Маркос
19 Шпанија Н Ибаи Гомес
21 Шпанија О Андер Капа
22 Шпанија С Раул Гарсија
23 Босна и Херцеговина Н Кенан Кодра
24 Шпанија О Микел Балензиага
25 Шпанија Н Асјер Вилалибре
30 Шпанија Н Горка Гурусета
34 Шпанија Г Ојан Сансет

На позајмици[уреди | уреди извор]

Бр. Позиција Играч
Шпанија С Перу Ноласкоаин (Депортиво ла Коруња до 30. јуна 2020)
Шпанија Н Ињиго Висенте (Мирандес до 30. јуна 2020)
Румунија О Кристијан Ганеа (Виторул Констанца до 30. јуна 2020)
Шпанија О Андони Лопез (Елче до 30. јуна 2020)
Шпанија Г Ходеи Олеага (Мелиља до 30. јуна 2020)

Резервни тим[уреди | уреди извор]

Бр. Позиција Играч
27 Шпанија Г Унаи Венседор
29 Шпанија О Даниел Вивиан
31 Шпанија С Јокин Езкета

Успеси клуба[уреди | уреди извор]

Национални[уреди | уреди извор]

  • Ла Лига
    • Првак (8) : 1929/30, 1930/31, 1933/34, 1935/36, 1942/43, 1955/56, 1982/83, 1983/84.
    • Друго место (7) : 1931/32, 1932/33, 1940/41, 1946/47, 1951/52, 1969/70, 1997/98.
  • Куп Краља
    • Освајач (23) : 1903, 1904, 1910, 1911, 1914, 1915, 1916, 1921, 1923, 1930, 1931, 1932, 1933, 1943, 1944, 1945, 1950, 1955, 1956, 1958, 1969, 1973, 1984
    • Финалиста (14) : 1905, 1906, 1913, 1920, 1942, 1949, 1953, 1966, 1967, 1977, 1985, 2009, 2012, 2015

Међународни[уреди | уреди извор]

  • Финалиста (1) : 1956.

Статистика[уреди | уреди извор]

  • Највећа победа: Атлетик Билбао - ФК. Барселона 12:1 (8. фебруара 1931.)
  • Највећи пораз: ФК. Барселона -Атлетик Билбао 7:0 (3. фебруара 2001.)
  • Највише наступа за клуб: José Ángel Iribar Kortajarena - 614 утакмица (18 сезона)
  • Највише голова за клуб: Telmo Zarraonandia Montoya Zarra - 334 гола у 353 утакмице, од тога 252 у првенствима, као најбољи стрелац лиге свих времена. У сезони 1958/59. постигао је 38 првенствених голова.

Познати играчи[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Athletic Club: team's players | Season 2019-20” (на језику: енглески). Athletic Club’s Official Website. Приступљено 24. 5. 2020. 
  2. ^ Athletic Bilbao - Club profile. Transfermarkt

Спољашње везе[уреди | уреди извор]