Жарко Миладиновић
| Жарко Миладиновић | |
|---|---|
 др. Жарко Миладиновић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 16. јун 1862. |
| Место рођења | Ердевик, Аустријско царство |
| Датум смрти | 25. јун 1926. (64 год.) |
| Место смрти | Рума, Краљевина СХС |
Жарко Миладиновић (Ердевик, код Шида, 16. јун 1862 — Рума, 25. јун 1926) био је српски политичар и правник.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Школовао се у Новом Саду (до 1882), Осјеку, а правне науке је студирао и завршио у Београду (Бечу!) где је и докторирао.[1]
Потом је започео своју адвокатску, а касније и политичку каријеру у Руми од 1893. године. Био је члан Српске народне радикалне странке, а касније и у самом њеном врху.
Био је ожењен Миленом (1874—1928).[2]
Каријера[уреди | уреди извор]
- 1895. био је иницијатор оснивања филијалле ДД "Браство" у Руми. На политичком збору у Руми организованим тим поводом председавао је. Био је то његов први значајан иступ у јавности.[3].
- 1897. године је покренуо први српски правни лист „Српска самозаконија“.
- 1902. године изабран је за посланика СНРС. Постао је политичко-правни саветник за питања српске аутономије.
- 1909. године ухапшен је од стране аустроугарских власти под оптужбом за велеиздају због врбовања добровољаца и слања оружја за Краљевину Србију. Суђење је спроведено у Загребу, а након неколико месеци је пуштен услед недостатка доказа. У Руми му је потом приређен величанствени дочек. А из фијакера који га је дочекао на станици су испрегнути коњи и сами Румљани су вукли фијакер до центра града, где је одржан велики митинг.
До смрти био је члан Главног одбора НРС, а у једном мандату и министар пошта и телеграфа Краљевине СХС. Његова кућа у Главној улици надомак старог вашаришта је познато место. Умро је 1926. године и сахрањен у Руми. Тестаментом је сву своју имовину оставио граду Руми. Споменик у овом месту му је откривен 26. маја 1935.[4]
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Тумач повластица, закона, уредаба и других наређења српске народне црквене автономије у Угарској, Хрватској и Славонији - Нови Сад : Издање штампарије Ђорђа Ивковића, 1897.
- ПРАВНИ лекови Дра Миливоја Миладиновића адвоката у Ст. Пазови, Ђорђа Красојевића адвоката у Карловцих, Дра Жарка Миладиновића адвоката у Руми, и Дра Јована Радивојевића адвоката у Земуну против решитаба Кр. судбеног стола у Митровици и Кр. банског стола у Загребу у дисциплинарном предмету : намењено једино пресветлој господи већницима Вис. кр. стола седморице. - Рума : Штампарија Петровића и Војновића, 1902.
- Нови закони у Црној Гори : законодавно разматрање - У Новоме Саду : Српска штампарија С. Милетића, 1903.
- Митрополијска уредба. : нове автономне уредбе IV. - У Новом Саду : Српска штампарија Светозара Милетића, 1905.
- Политичка свест : савремена реч - Ср. Карловци : Српска Манастирска штампарија, 1908
- Jus inspectionis = Врховни државни наѕор или Држава и самоуправа (автономија) : државна студија уз особити поглед на српску народну црквену автономију у Карловачкој митрополији српској - У Срем. Карловцима : Српска манастирска штампарија, 1909.
- Говор Дра Жарка Миладиновића : држан у XIII. седници српског народног црквеног сабора : по стенографским белешкама. - У Руми : Штампарија Ђорђа Петровића, 1910.
- Сахрана сагоревањем и правда (правосуђе) - Б. м. : б. и., 1924
- Стечена права = Jura quaesita : монографија - Београд : Г. Кон, 1926
- Парламентарно право интерпелације = Le droit d'interpellation = Das Parlam. Interpellationsrecht : проучавање о правно-хисториском развитку и правном сравњењу, једином до најновијег времена, у разним државама, нарочито нашој и балканским, са врло кратким савезним погледима на модерну одговорност министара и парламентску контролу над управом државе / написао Жарко Миладиновић ; рукопис исправио, допунио Миливој Миладиновић. - Суботица : М. Миладиновић, 1929.
- Централизација и децентрализација - Нови Сад : Штампарија Супек и Јовановића
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Миладиновић Жарко”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Приступљено 29. 1. 2019.
- ^ Милена иницирала подизање првог споменика чика Јови Змају („Вечерње новости”, 12. август 2016)
- ^ "Годишњак Завичајног друштва "Бешка", Бешка 2/2011.
- ^ „Политика”, 27. мај 1935
