Žarko Miladinović
| Žarko Miladinović | |
|---|---|
 dr. Žarko Miladinović | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 16. jun 1862. |
| Mesto rođenja | Erdevik, Austrijsko carstvo |
| Datum smrti | 25. jun 1926. (64 god.) |
| Mesto smrti | Ruma, Kraljevina SHS |
Žarko Miladinović (Erdevik, kod Šida, 16. jun 1862 — Ruma, 25. jun 1926) bio je srpski političar i pravnik.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Školovao se u Novom Sadu (do 1882), Osjeku, a pravne nauke je studirao i završio u Beogradu (Beču!) gde je i doktorirao.[1]
Potom je započeo svoju advokatsku, a kasnije i političku karijeru u Rumi od 1893. godine. Bio je član Srpske narodne radikalne stranke, a kasnije i u samom njenom vrhu.
Bio je oženjen Milenom (1874—1928).[2]
Karijera[uredi | uredi izvor]
- 1895. bio je inicijator osnivanja filijalle DD "Brastvo" u Rumi. Na političkom zboru u Rumi organizovanim tim povodom predsedavao je. Bio je to njegov prvi značajan istup u javnosti.[3].
- 1897. godine je pokrenuo prvi srpski pravni list „Srpska samozakonija“.
- 1902. godine izabran je za poslanika SNRS. Postao je političko-pravni savetnik za pitanja srpske autonomije.
- 1909. godine uhapšen je od strane austrougarskih vlasti pod optužbom za veleizdaju zbog vrbovanja dobrovoljaca i slanja oružja za Kraljevinu Srbiju. Suđenje je sprovedeno u Zagrebu, a nakon nekoliko meseci je pušten usled nedostatka dokaza. U Rumi mu je potom priređen veličanstveni doček. A iz fijakera koji ga je dočekao na stanici su ispregnuti konji i sami Rumljani su vukli fijaker do centra grada, gde je održan veliki miting.
Do smrti bio je član Glavnog odbora NRS, a u jednom mandatu i ministar pošta i telegrafa Kraljevine SHS. Njegova kuća u Glavnoj ulici nadomak starog vašarišta je poznato mesto. Umro je 1926. godine i sahranjen u Rumi. Testamentom je svu svoju imovinu ostavio gradu Rumi. Spomenik u ovom mestu mu je otkriven 26. maja 1935.[4]
Bibliografija[uredi | uredi izvor]
- Tumač povlastica, zakona, uredaba i drugih naređenja srpske narodne crkvene avtonomije u Ugarskoj, Hrvatskoj i Slavoniji - Novi Sad : Izdanje štamparije Đorđa Ivkovića, 1897.
- PRAVNI lekovi Dra Milivoja Miladinovića advokata u St. Pazovi, Đorđa Krasojevića advokata u Karlovcih, Dra Žarka Miladinovića advokata u Rumi, i Dra Jovana Radivojevića advokata u Zemunu protiv rešitaba Kr. sudbenog stola u Mitrovici i Kr. banskog stola u Zagrebu u disciplinarnom predmetu : namenjeno jedino presvetloj gospodi većnicima Vis. kr. stola sedmorice. - Ruma : Štamparija Petrovića i Vojnovića, 1902.
- Novi zakoni u Crnoj Gori : zakonodavno razmatranje - U Novome Sadu : Srpska štamparija S. Miletića, 1903.
- Mitropolijska uredba. : nove avtonomne uredbe IV. - U Novom Sadu : Srpska štamparija Svetozara Miletića, 1905.
- Politička svest : savremena reč - Sr. Karlovci : Srpska Manastirska štamparija, 1908
- Jus inspectionis = Vrhovni državni naѕor ili Država i samouprava (avtonomija) : državna studija uz osobiti pogled na srpsku narodnu crkvenu avtonomiju u Karlovačkoj mitropoliji srpskoj - U Srem. Karlovcima : Srpska manastirska štamparija, 1909.
- Govor Dra Žarka Miladinovića : držan u XIII. sednici srpskog narodnog crkvenog sabora : po stenografskim beleškama. - U Rumi : Štamparija Đorđa Petrovića, 1910.
- Sahrana sagorevanjem i pravda (pravosuđe) - B. m. : b. i., 1924
- Stečena prava = Jura quaesita : monografija - Beograd : G. Kon, 1926
- Parlamentarno pravo interpelacije = Le droit d'interpellation = Das Parlam. Interpellationsrecht : proučavanje o pravno-historiskom razvitku i pravnom sravnjenju, jedinom do najnovijeg vremena, u raznim državama, naročito našoj i balkanskim, sa vrlo kratkim saveznim pogledima na modernu odgovornost ministara i parlamentsku kontrolu nad upravom države / napisao Žarko Miladinović ; rukopis ispravio, dopunio Milivoj Miladinović. - Subotica : M. Miladinović, 1929.
- Centralizacija i decentralizacija - Novi Sad : Štamparija Supek i Jovanovića
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Miladinović Žarko”. Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta. Pristupljeno 29. 1. 2019.
- ^ Milena inicirala podizanje prvog spomenika čika Jovi Zmaju („Večernje novosti”, 12. avgust 2016)
- ^ "Godišnjak Zavičajnog društva "Beška", Beška 2/2011.
- ^ „Politika”, 27. maj 1935
