Зоран Лакић

С Википедије, слободне енциклопедије
Зоран Лакић
Лични подаци
Датум рођења(1933-10-31)31. октобар 1933.
Место рођењаДоња Бијела код Шавника, Краљевина Југославија
Датум смрти20. децембар 2022.(2022-12-20) (89 год.)
Место смртиПодгорица, Црна Гора

Зоран Лакић (Доња Бијела код Шавника, 31. октобар 1933Подгорица, 20. децембар 2022) био је српски и црногорски историчар и академик ЦАНУ.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 31. октобра 1933. године у селу Доња Бијела код Шавника (од оца Мироја - учитеља и мајке Милене, рођене Бошковић, ћерке Зека, перјаника краља Николе). Основну школу завршио је у Даниловграду, а гимназију у Никшићу 1952. године. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду - група историја, гдје је и докторирао 1974. године.[1]

Радио је у Архиву Централног комитета СКЈ Црне Горе до његовог припајања Историјском институту Црне Горе 1959. године. Једно вријеме је провео на раду у тадашњем Секретаријату за образовање, науку и културу Црне Горе, а потом је био биран за редовног професора на Филозофском факултету у Никшићу, гдје је предавао Историју Југославије, до пензионисања 31. XII 2000. године. У два мандатна периода био је шеф Одсјека за историју и географију.[1]

Предавао је на послиједипломским студијама Универзитета у Приштини.[1]

Боравио је по позиву у универзитетским центрима у иностранству (Торонто, Москва, Париз, Берлин, Атина, Праг, Софија, Букурешт, Јерусалим, Анкара) и свим универзитетским центрима претходне Југославије.[1] Као експерт УНЕСКО за питања културе вршио је вишемјесечна истраживања у скандинавским земљама 1976. године.

Био је уредник Округлог стола Историјског института Црне Горе, у периоду 1983-1991. године. Уређивао је "Историјске записе" - најстарији научни часопис у Црној Гори, у периоду од 1994. до 1998. године. Био је члан редакције престижних часописа - Југословенски историјски часопис (ЈИЧ), Настава историје - и бројних зборника радова. Од 1998. године уредник је Гласника Одјељења друштвених наука ЦАНУ.

Био је члан и предсједник комисија за одбрану магистарских и докторских радова. Био је члан Републичке конференције ССРН Црне Горе, потпредсједник Републичког СИЗ-а за науку, члан Жирија за Тринаестојулску награду, предсједник Друштва историчара Црне Горе и Савјета Филозофског факултета у Никшићу, члан Сената Универзитета Црне Горе у два мандата и предсједник Југословенске лиге за мир, независност и равноправност народа.

Био је секретар Одјељења друштвених наука у другом мандату и члан Предсједништва ЦАНУ. Био је уредник групе за историју Енциклопедије Црне Горе.[1] Написао је преко 600 библиографских јединица, међу којима је и 17 посебних издања на које је објављено преко 100 приказа и осврта. Превођен је на свјетске језике, као и на македонски и словеначки језик.

Уврштен је у Енциклопедију српске историографије и у публикацију Ко је ко у Црној Гори. Након искључења из СКЈ 1985. године због вербалног деликта, више није страначки организован. За ванредног члана Црногорске академије наука и умјетности изабран је 19. новембра 1993. године, а за редовног члана 8. децембра 2000.године.На предлог америчког Института 1998. уврштен је у списак најуспјешнијих личности у последњој декади, а слично признање добио је и од Универзитета у Кембриџу.

Написао је преко 1000 библиографских јединица, међу којима је и преко 20 посебних издања на које је објављено преко 150 приказа и осврта.[1]

За ванредног члана Црногорске академије наука и умјетности изабран је 19. новембра 1993. године, а за редовног члана 8. децембра 2000. године. За иностраног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабран 21. децембра 2018. године.[1]

Умро је 20. децембра 2022. године у Подгорици.[2]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Добитник је

  • Награде младих Подгорице,
  • престижне Четвртојулске награде и
  • Награде “Октоих", као и међународних признања за науку.
  • По предлогу Библиографског института у Њујорку изабран је за личност године 1998.
  • Слично признање добио је и од Универзитета у Кембриџу 2000. године.
  • Одликован је Медаљом младих Алжира (1965),
  • Орденом рада са сребрним и златним вијенцем,
  • Златном плакетом Црвеног крста и
  • Сребрном плакетом ЈНА.

Књиге[уреди | уреди извор]

Најважније објављене књиге:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж „Зоран Лакић”. анурс.орг. Приступљено 4. 2. 2024. 
  2. ^ „Преминуо академик Зоран Лакић, ЦАНУ”. Приступљено 21. 12. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]