Пређи на садржај

Ивана Миљак Каранфилов

С Википедије, слободне енциклопедије
Ивана Миљак Каранфилов
Ивана Миљак Каранфилов
Лични подаци
Пуно имеИвана Миљак Каранфилов
Датум рођења(1986-00-00)1986.(37/38 год.)
Место рођењаНови Сад, СФР Југославија
Књижевни рад
Најважнија делаДанас када сам дошла кући
НаградеНаграда Ђура Ђуканов

Ивана Миљак Каранфилов (рођена 1986) је српски књижевник и драматург.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је 1986. године у Новом Саду где је докторирала књижевност на Филозофском факултету са дисертацијом Авангардизам Бошка Токина: кинематографски елементи у теоријском, критичком, прозном и поетском делу[1] и завршила мастер студије драматургије на Академији уметности.[2] На катедрама, као и на пројектима, бавила се кинематографским елементима у књижевним делима авангардиста. Приредила је и објавила збирку филмске прозе Бошка Токина Велики планови.[2][3] Радила је као професорка у Карловачкој гимназији на предметима Књижевност и Реторика и беседништво, а потом на Катедри за словенску филологију Универзитета „Етвош Лоранд” у Будимпешти.[2] Од 2015. године ради у адвертајзингу.[4] Бави се научним, комерцијалним, уметничким, креативним и терапеутским писањем.[4] Похађала је обуку за фацилитатора терапеутског писања на Институту за терапеутско писање Кетлин Адамс.[4][5] За збирку прича Данас када сам дошла кући је 2021. године добила награду Ђура Ђуканов од Народне библиотеке „Јован Поповић” Кикинда.[6] Основала је платформу „Студио за креативно писање” у оквиру које држи курсеве креативног писања прозе[2] и курс терапеутског писања.[4] Написала је два романа и једну збирку приче.[7]

Научни радови

[уреди | уреди извор]

Списак научних радова Иване Миљак Каранфилов у COBISS-у:[1]

  • Динамизам Бошка Токина — 2012.
  • Односи Бошка Токина и Милоша Црњанског према Микеланђелу — 2012.
  • Чарли Чаплин у делу Бошка Токина — 2013.
  • Уметност на улицу! — 2013.
  • Чарли Чаплин на балу „Хиљаду и једна ноћ” 2013.
  • Критике о Бошку Токину у контексту зенитизма 2013.
  • Винаверова радиофоничност I и II — 2014. и 2015.
  • Кинематографско–теоријски рад Бошка Токина — 2015.
  • Забрањене прозе српске авангарде — 2015.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Резултати претраживања Ivana Miljak :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-04-03. 
  2. ^ а б в г „Ivana Miljak Karanfilov”. čovjek-časopis (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-30. 
  3. ^ Veliki planovi - Boško Tokin | Delfi knjižare (на језику: енглески). 
  4. ^ а б в г portal, ArtBox (2021-09-09). „TERAPIJSKO PISANJE - POTREBA ILI TREND”. ART BOX portal (на језику: српски). Приступљено 2023-04-03. 
  5. ^ „Therapeutic Writing Institute – The professional training division of the Center for Journal Therapy” (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-03. 
  6. ^ „ДОБИТНИЦА ИВАНА МИЉАК КАРАНФИЛОВ: Народна библиотека у Кикинди доделила књижевну награду "Ђура Ђуканов". NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2023-03-30. 
  7. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Ivana Miljak Karanfilov laureatkinja nagrade "Đura Đukanov". JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2023-03-30. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]