Источни Готи у Превалису

Остроготско краљевство

Византија пре и после Јустинијанове рестаурације

У вријеме владе цара Источног Царства, Лава I, године 457. Источним Готима (Остроготима) су отказане субсидије. Због неиспуњења обавеза они су похарали Илирик, продрли у Нови Епир и опљачкаљли град Драч. Међутим, након споразума са царском владом, повукли су се у Панонију и усталили се у Доњој Мезији, код Свиштова (Novae). Касније, у рату са царем Зеноном, Источни Готи поново проваљују у Епир, 478 . године. Предвођени Теодорихом, населили су се око Драча.

Упад у Превалис

Источни Готи се појављују и на граници римске провинције Превалис, 459. године, још приликом њиховог првог упада у Нови Епир. Могуће је и да су се настанили и у околини Скадра, гдје је забељежен и налаз: копча, двострука, украшена драгим камењем, са представом готское митске птице (gipaete) . С тим у вези се помиње и етимологија имена албанског племена Хоти, на сјевероистоку Скадарског језера (област Хоти, Хотски вирови, на Скадарском језеру, Лићени и Хотит) које неки филолози изводе из Goth. Након што су по наговору цара Источног римског царства, Зенона, послије 489. године успјели да поразе Одоакара (германског узурпатора власти у Италији и Далмацији, који је збацио последњег цара Западног римског царства, Ромула Августула, 476. године) Источни Готи, предвођени Теодорихом, формирају краљевину у Италији, у склопу које је и цијела Далмацију. Како Готи нијесу мијењали затечено стање по питању управе, Далмацију проглашавају краљевским посједом (patrimonium) а управне центре организују у Сирмијуму и Салони, са својим трибунима (maritimorum) и порезницима и вршиоцима других задатака – комесима (comes patrimonium) који крстаре земљом. Преко свог првог епископа, Улфиле, примају хришћанство у облику аријанске јереси (осуђене на Никејском сабору, 325. године).

Оногошт (Anagastum)

Источни Готи нијесу густо населили Далмацију и боравили су углавном по каструмима, одвојени од мјесног домородачког становништва, држећи терен војнички. У своју државу, поред источног дијела Далмације (Бока Которска), укључују западни, погранични дио византинског Превалиса, око данашњег Никшића. У данашњој Моштаници, у Никшићу, на мјесту ранијег римског утврђења Андерба (castrum Anderba) подигли су своје утврђење и по њему је средњовјековно име Никшића било Оногошт (Anagastum) изведено од личног готског имена (Anagast, Anegast) вјероватно по неком команданту (comes).

Пљачкање византинске Дукље

Привремено освајање града Дукље од странеИсточних Гота (на основу трагова пожара и уништења црквеног каменог намјештаја у цијелом насељу, као што су велики камени крстови у „базилици А“) могло се десити око 480-490. године, али је могуће да су искористили катастрофални земљотрес из 518. године, продрли и опљачкали овај град у византинском Превалису.

Крај владавине Гота и обнављање власти Византије

У Далмацији и Либурнији, послије више сукоба са Византијом Јустинијана I (помиње се командант Константин) и повлачења готског војсковође Грипа, 535. године, преостали Источни Готи у овим областима се стављају под власт Источног римског царства. У Италији, маја 540. године, византински војсковођа Велизар у рату са Источним Готима заузима Равену и заробљава владара Витигеса са великашима, објављујући да краљевство Гота више не постоји.

Види још

• Остроготи
• Теодорих Велики
• Јустинијан I

Литература

• Група аутора (1967). Историја Црне Горе — I књига. Зарије Бешић, Драга Гарашанин, Милутин Гарашанин и Јован Ковачевић. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. 
• Зечевић, Нада (2002). Византија и Готи на Балкану у IV и V веку. Београд: Византолошки институт САНУ. 
• Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.