Ихтис
Ихтис (грч. ἰχθύς - риба) је ранохришћански симбол који је већ у првобитној Цркви коришћен као акроним за израз: »Исус Христос, Божји Син, Спаситељ.« Ихтис такође на грчком значи риба. Овај симбол, којим су следбеници Исусовог учења обележавали просторе свог становања је, заједно са приказом Исуса као Доброг Пастира и вина, све до краја 4. века био доминантан у хришћанској иконографији.[1]
Значење и изглед
[уреди | уреди извор]Рано усмено предање, која је касније узело и писани облик, приповеда да је у време прогона хришћана у Римском царству риба коришћена као хришћански знак распознавања, пошто грчка реч ἰχθύς у себи крије почетна слова израза Ιησούς Χριστός Θεού υιός σωτήρ:
ΙΗΣΟΥΣ (Iēsoûs »Исус«)
ΧΡΙΣΤΟΣ (Christós »Христос - Помазаник«)
ΘΕΟΥ (Theoû »Божји«)
ΥΙΟΣ (Hyiós »Син«)
ΣΩΤΗΡ (Sōtér »Спаситељ«)
Као цртани симбол, користио се једноставан приказ рибе који се састојао од две закривљене линије, а нађени су и кружни симболи, за које се претпоставља да укључују слова грчке речи ἰχθύς.
Симболика рибе је разнолика али се у већини случајева своди на плодност као небески благослов и давање живота, што због чињенице да живи у мору (води) које је само по себи давалац живота, што због великог броја јајашца која су сама по себи, такође, симбол живота и плодности.
Риба је истовремено и мушки симбол – у Озирисовом култу риба је чисто фалусни, оплођујући симбол.[1]
У Месопотамији рибу срећемо са филистинским божанством Дагоном (Даг-риба) чији се култ помиње и у Библији.[2]
Стара јеврејска Пасха падала се месеца адра (adar-риба) док су прехришћански Јевреји учили да је риба храна блажених у рају као и симбол небеске гозбе у будућем животу.[1]
У хиндуизму риба се среће у култовима Вишне, спаситеља у његовом првом оваплоћењу и творца нове расе, и Варуне, злаћане рибе. Попут медитеранских мистеријских култова и овде риба симболизује богатство и плодност као што је и атрибут божанске љубави.
У Грчкој митологији реч ” делфос” имала је двојако значење – пророчиште и риба. У Делфима се стога у прво време прослављала Темис, оригинална богиња риба. Каснију рибљу богињу Афродиту Салакијску, прослављали су њени следбеници у свети дан, петак, када су јели рибе.[1]
Пекторијев епитаф који почиње речима: О, божански роде Небеске Рибе, чувај своје срце непокварено, примивши бесмртно врело међу смртницима из божанских вода…! указује нам на сасвим другу димензију симболике рибе, њену повезаност са зодијаком у оквиру којег јој одговара један знак, знак рибе.[1]
Бројне приказе зодијака-рибе виђамо у Египту, у пирамидама у Дендери и Теби, на којима је астролошки знак Рибе приказан негде са једном а негде са две рибе. Ова симболика приказа рибе, ће се временом изгубити тако да хришћани најчешће приказују само једну рибу означавајући је, као „Рибу Небеску“.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Историјски није доказано да су рибу први хришћани користили као знак распознавања, то јест као тајну лозинку. Много пре појаве хришћанства, риба је већ имала своје дубоко заступљено мистично значење у већини медитеранских али и других култовима. У овом контексту се срећемо са њом код култова Изиде, Хатор, Венере, Атаргатис, Велике Мајке у Ефесу која око својих гениталија носи ниску риба док јој је око врата ниска са симболима зодијака.[1]
Мотив рибе појављује се у 2. веку у графитима у катакомбама светог Калиста у Риму, а касније и на мозаицима хришћанских цркава. Око 200. године хришћански писац Тертулијан у својој се хришћанској поуци о крштењу (De baptismo) поиграва мотивом рибе, говорећи да су хришћани »рибице, по примеру [ΙΧΘΥΣ] Исуса Христа, рођени у води.«
То се Тертулијаново поређење темељи на јеванђелским извјештајима у којима Исус храни 5.000 људи хлебом и рибама у Јеванђељима по Марку, Матеји, Луки и Јовану[3][4][5][6], или на Исусовом позиву апостолу Петру и његовом брату Андрији, кад им каже да ће их учинити »рибарима људи« у Јеванђељу по Марку.[7]
Међу сличне ране хришћанске знакове спадали су и Христов монограм и знак сидра.[8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е Небојша Озимић, Симболика рибе и хришћанство, Друштво за античке студије Србије/ Архив Срема, Београд, 2008,
- ^ Хронике Месопотамије, превод Озимић Н., Пешић и синови, 2007.
- ^ Јеванђеље по Марку 6,30-44
- ^ Јеванђеље по Матеји 14,15-21
- ^ Јеванђеље по Луки 9,12-17
- ^ Јеванђеље по Јовану 6,4-13)
- ^ Јеванђеље по Марку 1,17
- ^ Група аутора, Сидро, у Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962. г.
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Coins of the Emperor Augustus
- Coins of the Emperor Domitian Архивирано на сајту Wayback Machine (19. август 2006)
- Ichthus Christian Fellowship
- Principal Christian Symbols: The Fish (Ichthus), Cross & Crucifix Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јануар 2012)
- Symbolism of the Fish
- The Harvard Ichthus, Journal of Christian Thought