Пређи на садржај

Кирил Стремоусов

С Википедије, слободне енциклопедије
Кирил Стремоусов
Фотографија Стремоусова, 2020.
Пуно имеКирил Сергејевич Стремоусов
Датум рођења(1976-12-26)26. децембар 1976.
Место рођењаГолмивскиј, Украјинска ССРСССР
Датум смрти9. новембар 2022.(2022-11-09) (45 год.)
Место смртиГењическУкрајина
НаградеОрден храбрости (постхумно)

Кирил Сергејевич Стремоусов (рус. Кирилл Сергеевич Стремоусов; укр. Кирило Сергійович Стремоусов; Голмивскиј, 26. децембар 1976Гењическ, 9. новембар 2022) био је украјински проруски сепаратистички политичар и блогер. Од 26. априла 2022. до своје смрти 9. новембра 2022. године обављао је функцију заменика начелника Херсонске војно-грађанске администрације, руске војне окупационе зоне на територији Херсонске области у Украјини.[1] Био је на потерници украјинске полиције због издаје.[2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Стремоусов је рођен у Голмивскију, Доњецка област, Украјинска ССР, СССР.[3] Дипломирао је на Тернопољској академији народне привреде. Пет година је био власник компаније која се бавила храном за рибе. Стремоусов је касније постао начелник Гењическог инспектората за рибу. Године 2007. добио је водећу позицију у Кијевском комитету за рибарство. Убрзо је дао оставку и отишао у Херсон.[4]

По доласку у Херсон, Стремоусов је основао невладину организацију Tavria News и отишао на путовање у Америку. По повратку из Америке водио је семинаре о мистичном приступу здравом начину живота и постао следбеник постсовјетске неопаганске и неостаљинистичке теорије завере Концепција социјалне сигурности (рус. Концепция общественной безопасности). Стремоусов је 2013. године био један од организатора „Руских трка“, који су Херсону требало да покажу „снагу руског духа“.[4] У децембру 2013. основао је организацију „За председника“, која је пружила експлицитну подршку председнику Виктору Јануковичу.[3]

У јануару 2016. суосновао је Украјински центар за еколошку самоодбрану.[2] У фебруару 2017. претукао је полицајца током туче у градском већу. У округу Хеническ 6. априла учествовао је у нападу на конвој СБУ.[5][2]

Осмог октобра 2018. именован је за шефа херсонског огранка Социјалистичке партије Украјине.[3]

Дана 18. јануара 2019. био је део групе која је пуцала на седиште новина Нови Ден у Херсону.[3] Због тога је осумњичен за хулиганство.[2]

У јануару 2019. искључен је из Социјалистичке партије Украјине[3] На украјинским парламентарним изборима 2019. био је кандидат за народног посланика Украјине као самопредложени кандидат у 82. изборној јединици, са 1,74% гласова.[3]

Током пандемије ковида 19, Стремоусов је почео да промовише веровања против вакцинације и теорије завере.[3] У својим видео снимцима оптужио је власти за ширење пандемије, говорио о „америчким биолабораторијама у Украјини“ и позвао становнике да не носе маске и да се не придржавају ограничења.[2]

Он је 18. јуна 2020. напао новинара Дмитра Багњенка и био умешан у кривични поступак по члану о ометању рада новинара. У августу 2020, СБУ је извршила претрес имовине Стремоусова у оквиру кривичног поступка за разоткривање руског ФСБ-а.[3]

На локалним изборима 2020. године неуспешно се кандидовао за градоначелника Херсона као самоименовани кандидат.[6]

Постао је члан проруске странке Держава 2021.[7]

Инвазија Русије на Украјину

[уреди | уреди извор]

Након руске инвазије на Украјину 2022. и окупације Херсонске области, Стремоусов је заузео проруску позицију. Дана 16. марта 2022, Стремоусов и други локални проруски активисти одржали су састанак проруског Комитета спаса за мир и ред у згради обласне администрације Херсона.[8] Украјинска влада је 17. марта 2022. оптужила Стремоусова за издају због његове улоге на овом састанку и покренула кривични поступак против њега.[2][9]

Кремљ је 26. априла 2022. именовао Стремоусова за заменика председника (гувернера) Херсонске војно-грађанске администрације.[10] Као назнака намераваног одвајања од Украјине, Стремоусов је 28. априла најавио да ће од маја регион пребацити своју валуту на руску рубљу. Поред тога, позивајући се на неименоване извештаје у којима се наводи дискриминација говорника руског, Стремоусов је рекао да „реинтеграција Херсонске области назад у нацистичку Украјину не долази у обзир“.[11] Кирил Стремоусов је 11. маја 2022. најавио спремност да се обрати председнику Владимиру Путину са захтевом да се Херсонска област придружи Руској Федерацији, уз напомену да неће бити стварања „Херсонске Народне Републике“ нити референдума по овом питању.[12][13][14][15] Након ове објаве, по Херсону су почели да се појављују леци у којима се нуди награда од 500.000 гривни за убиство Стремоусова.[9][16]

Он је 30. маја говорио о извозу жита из Херсона у Русију: „Имамо простора за складиштење (нови усев) иако овде имамо доста жита. Људи га сада делимично износе, договоривши се са онима који га купују са руске стране“. Стремоусов је такође радио на продаји семена сунцокрета.[17]

Стремоусов у Јевпаторији, јул 2022.

Европска унија је 3. јуна 2022. санкционисала Стремоусова због пружања подршке и промовисања политика које подривају територијални интегритет, суверенитет и независност Украјине.[18][19]

Анализа видео снимка који је направио Стремоусов током украјинског контранапада на Херсон који је почео 29. августа 2022. показује оријентире у позадини који идентификују локацију као хотел Мериот на авенији Револуције 38, Вороњеж, град у југозападној Русији 890 км од Херсона. Ово се тумачи као последица његовог бекства.[20] На питање о његовој локацији, Стремоусов је рекао да „путује по руским градовима, упознаје различите људе на послу“.[21]

Усред текуће украјинске контраофанзиве у Херсонској области, Стремоусов је 6. октобра изразио незадовољство „неспособним командантима“ и окривио руског министра одбране да је „допустио да се ова ситуација деси“, додајући да многи сугеришу да министар (тј. Сергеј Шојгу) као официр могао да се убије.[22][23]

Погинуо је у саобраћајној несрећи у близини Гењическа 9. новембра 2022. године, само пар сати пре него што је објављено повлачење руских снага из Херсона.[24] Председник Владимир Путин га је постхумно одликовао Орденом храбрости.[25] Сахрањен је 11. новембра у Симферопољу.[26]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Kherson Mentally Ill Freak Became a Key Russian Invaders’ Servant - Arc”. Arc (на језику: енглески). 26. 4. 2022. Архивирано из оригинала 9. 6. 2022. г. Приступљено 6. 5. 2022. 
  2. ^ а б в г д ђ „Стремоусов Кирило Сергійович — Державний зрадник України, інформація про зраду | Реєстр Держзрадників і ПолітХаб” [Stremousov Kyrylo Serhiyovych - High treason]. chesno.org (на језику: украјински). ПолітХаб (PolitHub). јун 2022. Приступљено 30. 8. 2022.  Timeline of Stremousov's actions.
  3. ^ а б в г д ђ е ж „Связи с криминалом под прикрытием медиа: что известно про гауляйтера Херсонщины Кирилла Стремоусова”. Телеграф (на језику: руски). 11. 5. 2022. Приступљено 14. 5. 2022. 
  4. ^ а б Беца-Білоусенко, Отар Довженко, Ольга (31. 8. 2021). „Проросійський трикстер, конспіролог і ватажок антиваксів. Хто такий Кирило Стремоусов”. ms.detector.media (на језику: украјински). Приступљено 6. 5. 2022. 
  5. ^ „Рух «Чесно» зібрав список держзрадників Херсонщини, в ньому є генічанин”. Генічеськ.City (на језику: украјински). Приступљено 14. 5. 2022. 
  6. ^ „Вибори-2020 у Херсоні: попередні результати голосування, явка та порушення”. ТСН.ua (на језику: украјински). 28. 10. 2020. Приступљено 14. 5. 2022. 
  7. ^ „Ви запитували, куди дівся Кирило Стремоусов? Він подався до проросійської партії «Держава»”. Кавун.Сity (на језику: украјински). Приступљено 15. 5. 2022. 
  8. ^ „«Комитет спасения»: Херсонские коллаборанты сыграли еще один спектакль для российских пропагандистов – Depo.ua”. www.depo.ua (на језику: руски). Приступљено 14. 5. 2022. 
  9. ^ а б Steavenson, Wendell; Rodionova, Marta (27. 5. 2022). „Collaborators, demonstrators, soldiers, spies: life under Russian occupation”. The Economist. Приступљено 30. 5. 2022. 
  10. ^ „Ставленник Кремля заявил, что никаких референдумов в Херсонской области не планируется”. Украинская правда (на језику: руски). Приступљено 14. 5. 2022. 
  11. ^ Vasilyeva, Nataliya (28. 4. 2022). „Occupied Kherson will switch to Russian currency, puppet government says”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 14. 5. 2022. 
  12. ^ „Оккупационные власти Херсона заявили о плане вступить в состав России”. Радио Свобода (на језику: руски). Приступљено 14. 5. 2022. 
  13. ^ „Institute for the Study of War”. Institute for the Study of War (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 3. 2022. г. Приступљено 14. 5. 2022. 
  14. ^ „Russia uses collaborators to ‘ask Putin’ for annexation of entire Kherson oblast”. Kharkiv Human Rights Protection Group. Приступљено 14. 5. 2022. 
  15. ^ „Kherson: How is Russia imposing its rule in occupied Ukraine?”. BBC News (на језику: енглески). 11. 5. 2022. Приступљено 14. 5. 2022. 
  16. ^ „Leaflets promising an award for Stremousov's head appear in Kherson”. Institute of Mass Information. 11. 5. 2022. Приступљено 30. 5. 2022. 
  17. ^ Vasilyeva, Nataliya (30. 5. 2022). „Russian-controlled Kherson region in Ukraine starts grain exports to Russia - TASS”. Reuters. Приступљено 30. 5. 2022. 
  18. ^ COUNCIL DECISION (CFSP) 2022/883
  19. ^ „Евросоюз ввел санкции против Алины Кабаевой и основателя "Яндекса". Радио Свобода (на језику: руски). Приступљено 5. 6. 2022. 
  20. ^ van Brugen, Isabel (30 8. 2022). „Russia-Installed Kherson Leader Has Fled to Russia, Video Analysis Suggests”. MSN.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  21. ^ Koshiw, Isobel; Sauer, Pjotr (31. 8. 2022). „Ukrainian adviser warns progress will be slow as southern counterattack begins”. The Guardian. 
  22. ^ Ukraine says 2,400 square kilometers of territory recaptured in south - CNN
  23. ^ Стремоусов: многие говорят, что Шойгу мог бы, как офицер, застрелиться - svoboda.org
  24. ^ „Kirill Stremousov: Senior Russian Kherson official dies in car crash, officials say”. BBC News (на језику: енглески). 9. 11. 2022. Приступљено 9. 11. 2022. 
  25. ^ „Путин наградил Стремоусова орденом Мужества посмертно”. m24.ru (на језику: руски). Приступљено 9. 11. 2022. 
  26. ^ „ОДЛАЗАК КИРИЛА СТРЕМОУСОВА: Руски свет се опрашта од свог хероја (ВИДЕО)”. pravda.rs (на језику: енглески). Приступљено 14. 11. 2022.