Пређи на садржај

Клаус Барби

С Википедије, слободне енциклопедије
Клаус Барби
Николаус "Клаус" Барби
Лични подаци
Датум рођења(1913-10-25)25. октобар 1913.
Место рођењаБон, Немачко царство
Датум смрти25. септембар 1991.(1991-09-25) (77 год.)
Место смртиЛион, Француска

Николаус "Клаус" Барби (Бад Годесберг (данашњи Бон), 25. октобар 191325. септембар 1991), официр СС-а и Гестапа.[1]

Рођен је као ванбрачно дете у граду Бад Годесберг, Северна Рајна-Вестфалија. 1934. прикључио се СС-у, а 1937. и Нацистичкој странци. 1941. послан је у Амстердам, а касније, у мају 1942, у француски град Лион. Тамо ће, носећи зелену униформу Гестапоа као шеф локалне јединице, стећи надимак "касапин из Лиона".[1] Постао је одговоран за стравичне злочине, посебно смрт чак 26197 особа. Једна од тих особа био је и Жан Мулен, највише рангирани члан Покрета отпора икад ухваћен од нациста.

Од 1945—1955. радио је за британске и америчке обавештајне службе.[1] Те службе су га користиле да помогне анти-комунистичке напоре у Европи. Пошто су Французи сазнали да ради за Американце, апеловали су да га Американци изруче ради суђења за злочине.[2] Ови то нису учинили, већ су му помогли да побегне 1955. године у Боливију, преко пацовских канала уз помоћ Крунослава Драгановића, организатора једног од тих канала.[3] У Боливији се бавио дрогом. Од малог дилера постаје наркобос. Према документарном филму "Непријатељ мог непријатеља", учествовао је и у боливијском пучу, тачније у убиству герилског вође Че Геваре.

Као нациста идентификован је 1971, али је у Лион послат тек 1983. године. 11. маја 1987. почело је суђење са поротом које је и снимано. 4. јула 1987. осуђен је на доживотни затвор због злочина против човечности.[1] Умро је у 77. години у затвору у Лиону од рака.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 107. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ McFarren & Iglesias 2013, стр. 145.
  3. ^ Bower 1984, стр. 179–180.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]