Корисник:Јелена Дјуриц33/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Пандуревић (презиме)[уреди | уреди извор]

Породица Пандуревић настањује околину Сарајева у Републици Српској. Тачније, Пандуревићи насељавају оклину Сарајева, односно подручја планина Требевић и Јахорине, села Чолину Капу, Довлиће, Муниће, Тврдимиће, Јасик, Влаховиће, Ступањ, Липу, Павловац, Кумане, Чемановиће на обронцима Романије и село Јасик на Сокоцу. Пандуревићи представљају најбројнију фамилију на сарајевско-романијској регији. Пре деведесетих су насељавали делове Сарајева, а највише их је било у насељима Грбавица и Враца где су представљали староседеоце.

Данас Пандуревићи у великом броју насељавају сарајевске општине Источно Сарајево, Источну Илиџу, потом Пале, Соколац и Рогатицу.

Порекло[уреди | уреди извор]

Пандуревићи вуку порекло из Црне Горе са Жабљака, а према неким изврима су се презивали Лаушевић. Према предању, један од тројице браће Лаушевића је убио агу који је наредио да му браћа Лаушевићи доведу сестру у харем. Успротививши се овом захтеву и убивши агу, браћа су се заједно са сетром дала у бег, северно преко планина, склањајући се од турског закона. Прво место на којем се један од браће зауставља је Крња Јела код Фоче. Оставши на Крњој Јели он узима презиме Крњојелац и тако настаје породица Крњојелац.

Други брат остаје у Фочи као шегрт код ковача и узима презиме Ковач, те тако настаје породица Ковач која слави Светог Николу.

Најмлађи, трећи брат Ристо који је убио агу како би спасио част своје сестре бежи даље ка планинама и са сестром се сакрива у тада забачено и пусто село Павловац на планину Јахорину. Нашавши добру воду и пусту земљу, даље од очију закона, одлучује да остане ту. Убрзо се прикључује групи хајдука која се крије у околини, те заједно са њима почиње нападати турске караване који су пролазили калдрмом недалеко од Павловца. Ристо убрзо бива регрутован у пандуре због својих способности које је показао као хајдук. Сестру удаје за Чвора, свог саборца из хајдучије. Од тога Чвора потиче породица Чвора са Романије.

Ристо све време крије своје изворно презиме Лаушевић, а од стране хајдука бива прозван пандуром, те ће тако Ристо постати предак свих Пандуревића из околине Сарајева. Презиме Пандуревић узима због свог надимка међу хајдуцима. На основу нађених натписа на споменицима у Павловцу, претпоставља да је Ристо живео између 1700. и 1750. Са Павловца се породица даље ширила према Тврдимићима, Липи, Ступњу и ниже према Сарајеву.

Слава[уреди | уреди извор]

Породица Пандуревић слави славу Светог Николу или Никољдан, а изузетак су Пандуревићи из околине Јасика који су узели женину славу дошавши на мираз ту.

Познати Пандуревићи[уреди | уреди извор]


Референце[уреди | уреди извор]

  • Велибор Лазаревић: „Српски именослов“ (одабране руковети), Book Marso, Београд, 2001. (више информација о књизи: :86-7572-003-3
  • Др Миленко С. Филиповић: „Таково“, САНУ, Београд, 1960.