Требевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Требевић
Sarajevo Trebević.JPG
Поглед на Требевић из Сарајева
Географске карактеристике
Највиша тачка Требевић
Надморска висина 1629 m
Координате 43°49′24″ СГШ; 18°26′56″ ИГД / 43.823333° СГШ; 18.448889° ИГД / 43.823333; 18.448889 Координате: 43°49′24″ СГШ; 18°26′56″ ИГД / 43.823333° СГШ; 18.448889° ИГД / 43.823333; 18.448889
Географија
Требевић на мапи Босне и Херцеговине
Требевић
Државе  Босна и Херцеговина
Републике  Република Српска

Требевић је планина у југоисточном делу Републике Српске. Налази се југоисточно од Сарајева, висок је 1629 метара[1] и надовезује се на планину Јахорину.

Требевић, представља значајан туристички и рекреативни центар, који је у протеклом рату доста уништен. Са овим излетиштем град је повезан асфалтним путем и жичаром (која сада није у функцији) дужине 1700 m, чији је капацитет 1440 путника у једном сату, а путовање траје 12 минута.

Због идеалне конфигурације терена овде је изграђена комбинована стаза за боб и санкање, и ту су одржана такмичења у овим дисциплинама за време XIV Зимских олимпијских игара 1984. Стаза, која је била на линији разграничења у минулом рату, је у потпуности уништена и чека обнову.

На 1566 m, близу врха, 1975. изграђен је телекомуникациони торањ висине 60m и једини је телекомуникациони релеј који није уништен од стране НАТО авијације 1995. током бомбардовања релеја у Републици Српској. Важан је телекомуникациони чвор за Источно Сарајево и предајник за неколико РТВ станица.

На седници Скупштине Кантона Сарајево, одржаној 9. априла 2014. године, усвојен је Закон о проглашењу Заштићеног пејзажа Требевић на простору површине 400,20 хектара. Ово подручје је подељено у три заштићене зоне. Прва зона, која је зона строге заштите, обухвата 55,40 ха, друга (бафер зона) 294 ха, а трећа, тзв. транзициона зона, 50,80 ха.[2]

На подручју Требевића присутна је карактеристична вегетација Динарида у којој преовладавају шуме букве, шуме медунца и црног граба, шуме јеле и смрче, шуме букве и јеле са смрчом, те комплекси шума црног граба. На овом подручју забележено је 99 биљних врста и 14 врста гљива. Од биљних врста на Црвеној листи су: панчићева оморика, рана љубичаста орхидеја и светлолисна удовчица.Од гљива на Црвоној листи је благва. Забележено је 26 врста птица. Главне врсте сисара које се срећу на Требевићу су: срна, дивља свиња, зец, вук, лисица, дивља мачка, јазавац, а повремено и медвед. На Црвеној листи су: белогруди јеж, вук и смеђи медвед. Од гмизаваца ту су змије поскок и шарка, с тим што је шарка на Црвеној листи.[3]

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  1. Мала енциклопедија, Просвета, Београд, 1959.
  2. http://www.zppks.ba/aktuelno/novosti/ju-zasticena-podrucja/usvojen-zakon-o-proglasenju-zasticenog-pejzaza-trebevic
  3. Природно наслијеђе Кантона Сарајево, Географско друштво у Федерацији Босне и Херцеговине, Сарајево 2015, стр.130-134. ISBN 978-9958-9270-9-6

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

  • о Требевићу на страници Планинарског друштва Требевић, Источно Сарајево [1]