Корисник:Клема1234/песак
Панамеричке игре[уреди | уреди извор]
Панамеричке игре (у народу познате као Пан Ам игре) су континентални амулти-спортски догађај у Америци који укључује летње спортове, у којима хиљаде спортиста учествује у разним такмичењима. Такмичење се одржава међу спортистима из држава Америке, сваке четири године у години пре Летњих олимпијских игара. То су друге најстарије континенталне игре на свету. Једине зимске Панамеричке игре одржане су 1990. 2021. године су по први пут одржане Јуниорске Панамеричке игре само за младе спортисте[1][2]. Панамеричка спортска организација (ПАСО) је управно тело покрета Пан америчких игара, чија су структура и деловање дефинисани Олимпијском повељом.
Последње игре су одржане у Сантјагу од 20. октобра до 5. новембра 2023. То су биле 19. игре[3]. Двадесете Панамеричке игре одржаће се 2027. Од 15. Панамеричких игара 2007. године, градови домаћини имају уговор о управљају и Пан Америцан и Парапан Америцан играма, где се такмиче спортисти са инвалидитетом. Парапан америчке игре одржавају се одмах након Панамеричких игара.[4]
Покрет Панамеричких игара састоји се од међународних спортских федерација (ИФс), националних олимпијских комитета (НОЦс) које признаје ПАСО и организационих комитета за сваку специфичну Панамеричку игру. ПАСО је одговоран за избор града домаћина за сваку Панамеричку игру. Град домаћин је одговоран за организовање и финансирање прославе Игара у складу са Олимпијском повељом (пошто је ПАСО повезан са МОК-ом) и правилима. Програм Панамеричких игара, који се састоји од спортова који ће се такмичити на Играма, утврђује ПАСО. Прослава Игара обухвата многе ритуале и симболе, као што су застава и бакља, те церемоније отварања и затварања. Преко 5.000 спортиста такмичи се на Панамеричким играма у 36 спортова и скоро 400 догађаја. Првопласирани, други и трећепласирани у свакој дисциплини добијају златну, сребрну, односно бронзану медаљу.[5]
Историја[уреди | уреди извор]
Ране игре[уреди | уреди извор]
До идеје за Панамеричке игре дошло се на Летњим олимпијским играма 1932. у Лос Анђелесу, где су латиноамерички представници Међународног олимпијског комитета (МОК) предложили да се направи такмичење међу свим државама у Америци[6]. Први догађај под називом Панамеричке игре одржан је у Даласу 1937. године као део изложбе Греатер Теxас & Пан-Америцан Еxпоситион, али је привукао толико мало пажње да се никада није забележио у листи такмичења.
На првом Панамеричком спортском конгресу, одржаном у Буенос Ајресу 1940. године, учесници су одлучили да се прве игре одрже у Буенос Ајресу 1942. Планови су морали бити одложени због Другог светског рата. Други Панамерички спортски конгрес одржан у Лондону током Летњих олимпијских игара 1948. поново је потврдио Буенос Ајрес као град домаћина инаугурационих игара које су одржане 1951. Игре су почеле 25. фебруара те године[7], било је 18 спортских дисциплина. Земље и територије које су биле део Комонвелта нација, као што је Канада, нису се такмичиле на првим Панамеричким играма. Друге Игре одржане су у Мексико Ситију. Такмичења су почела 12. марта, учествовало је 2.583 спортиста из 22 земље, такмичећи се у 17 дисциплина. Панамеричке игре су се касније одржавале на сваке четири године.[8]
Скорије игре[уреди | уреди извор]
Док су прве игре 1951. угостиле 2.513 учесника који су представљали 14 земаља, на Играма 2019. учествовало је 6.680 такмичара из 41 земље.[9] Током игара већина спортиста и званичника је смештена у Пан Америцан Гамес селу. Ово село треба да буде самостални дом за све учеснике. Опремљено је кафетеријама, здравственим амбулантама и религијским објектима.[10]
ПАСО дозвољава такмичење и нацијама које не испуњавају строге услове за политички суверенитет које захтевају друге међународне организације. Због тога је колонијама дозвољено да оснивају сопствене националне олимпијске комитете. Ово укључује територије као што су Порторико и Бермуда, које се такмиче као засебне нације упркос томе што су под јурисдикцијом друге силе.
Зимске Панамеричке игре[уреди | уреди извор]
Током историје игара било је безуспешних покушаја да се одрже Зимске Панамеричке игре. Организатори Панамеричких игара 1951. у Буенос Ајресу планирали су да организују зимске догађаје касније током године, али су одустали од те идеје због недостатка интересовања[11]. Друга потешкоћа је у томе што Америка покрива обе хемисфере, што ствара проблеме са распоредом у вези са обрнутим годишњим добима.
Лаке Плацид у Њујорку је покушао да организује Зимске игре 1959. године, али опет није довољно земаља изразило интересовање. Планови су на крају отказани.[12]
Чланови ПАСО-а су 1988. године гласали за одржавање првих Панамеричких зимских игара у Лас Ленасу у Аргентини у септембру 1989. Договорено је да се Зимске игре одржавају сваке четири године. Али недостатак снега је довео до одлагања игара за 16-22. септембар 1990, када је само осам земаља послало 97 спортиста у Лас Ленас. Од тог укупног броја, 76 је било из само три земље: Аргентине, Канаде и Сједињених Држава. Време је било неуобичајено топло и опет је било мало снега, па су организоване само три дисциплине у алпском скијању: слалом, велеслалом и супервелеслалом. Сједињене Државе и Канада су освојиле свих 18 медаља.
ПАСО је одредио да друге Панамеричке зимске игре буду у Сантијагу у Чилеу 1993. Сједињене Државе су упозориле да неће учествовати ако се не одржи све по распореду. Организациони комитет Сантјага је на крају одустао од планирања Игара након што је Олимпијски комитет Сједињених Држава одбио да учествује, а та идеја од тада није поново оживљена.
Јуниорске Панамеричке игре[уреди | уреди извор]
ПАСО је 16. јануара 2019. објавио оснивање Јуниорских Панамеричких игара. Овај догађај, инспирисан Олимпијским играма младих, намењен је искључиво спортистима млађим од 21 године, и мање је захтеван у погледу инфраструктуре и трошкова.
За прво издање игара, Панам Спортс је прихватио градове кандидате до 31. јануара. Цали, Колумбија, Санта Ана, Салвадор и Монтереј, Мексико су прихваћени као градови кандидати[13]. Цали је изабран за град домаћина у Сан Хозеу, Костарика, 27. марта 2019. године.[14]
Панам Спортс је изабрао Асунсион у Парагвају за домаћина Јуниорских Панамеричких игара 2025. године.[15] Асунсион је добио 32 од 48 гласова, док је Санта Марта у Колумбији добила преосталих 16 гласова.
Пан Америцан спортска организација[уреди | уреди извор]
Покрет Пан америчких игара обухвата бројне националне и међународне спортске организације и федерације, признате медијске партнере, спортисте, званичнике, судије и сваку другу особу и институцију која се слаже да се придржава правила Олимпијске повеље[16] (која је иста као повеља ПАСО). Као кровна организација Олимпијског покрета, ПАСО је одговоран за избор града домаћина, надгледање планирања Панамеричких игара, ажурирање и одобравање спортског програма и преговарање о спонзорству и правима на емитовање.
Покрет Пан америчких игара састоји се од три главна елемента:
- Међународне федерације (ИФс) су управљачка тела која надгледају спорт на међународном нивоу. На пример, Међународна фудбалска федерација (ФИФА) је међународна федерација за фудбал, а Федератион Интернатионале де Воллеибалл (ФИВБ) је међународно управно тело за одбојку. Тренутно постоји 36 ИФ-ова у Покрету Панамеричких игара, који представљају сваки од спортова Панамеричких игара.[17]
- Национални олимпијски комитети (НОК) представљају и регулишу покрет Панамеричких игара у свакој земљи. На пример, Олимпијски комитет Сједињених Држава (УСОЦ) је НОК Сједињених Држава. ПАСО тренутно признаје 41 НОК.
- Организациони комитети за Панамеричке игре (ПАОГс) чине привремене комитете одговорне за организацију одређених Панамеричких игара. ПАОГс се распуштају након сваке игре, када се финални извештај достави ПАСО-у.
Шпански и енглески су званични језици Покрета Панамеричких игара. Други језик који се користи на свим Панамеричким играма је језик земље домаћина. На пример: на Панамеричким играма 2007. које су одржане у Бразилу, први језик је био бразилски португалски. Сваки проглас (као што је саопштење сваке земље током параде нација на церемонији отварања) се говори на ова три језика.
Симболи[уреди | уреди извор]
Покрет Панамеричких игара користи симболе. Застава Панамеричке спортске организације приказује лого ПАСО на белој позадини. Да би се истакла блиска повезаност између Међународног олимпијског комитета и Пан Ам игара, Олимпијски прстенови су додати застави 1988. Застава се подиже током сваке прославе Игара[18]. На Играма 2011. први пут је свирана нова химна. Сама химна је изабрана 2007. године, а усвојена је 2008. године.
Слично олимпијском пламену, пламен Панамеричких игара се пали пре него што Игре почну. Први пламен је запаљен у Олимпији у Грчкој. Од 2011. године, пламен је обавезан да се држи током утакмица на стадиону који ће бити домаћин атлетског такмичења. Ако се церемонија отварања и атлетско такмичење одржавају на различитим стадионима, пламен ће морати да се креће са једног стадиона на други.
Маскота Панамеричких игара, животињска или људска фигура која представља културно наслеђе земље домаћина, представљена је 1979. године у Сан Хуану у Порторику.[19] Имала је важну улогу у идентитету и промоцији Игара. Маскота Панамеричких игара, у Сантјаго де Чилеу, била је вишебојна птичица Фиу.
Листа маскота игара:[20]
- Сан Хуан 1979: Коки (жаба)
- Каракас 1983: Сантјагито (лав)
- Индијанаполис 1987: Амиго (зелени папагај)
- Хавана 1991: Тоцопан (птица)
- Мар дел Плата 1995: Лоби (морски лав)
- Винипег 1999: Дуцк и Лорита (патке)
- Санто Доминго 2003: Тито (морска крава)
- Рио де Жанеиро 2007: Цауе (сунце)
- Гвадалахара 2011: Хуицхи (јелен), Гаво (биљка агаве) и Лео (лав)
- Торонто 2015: Пацхи (бодљикаво прасе)
- Лима 2019: Милцо (статуа)[21]
- Сантјаго 2023: Фиу (вишебојна птичица)
Топ 10 нација на Панамеричким играма:[22][уреди | уреди извор]
| Ранк | Натион | Голд | Силвер | Бронзе | Тотал |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | САД | 2188 | 1617 | 1194 | 4999 |
| 2 | Куба | 938 | 642 | 613 | 2193 |
| 3 | Канада | 537 | 776 | 918 | 2231 |
| 4 | Бразил | 449 | 476 | 656 | 1581 |
| 5 | Аргентина | 343 | 391 | 501 | 1235 |
| 6 | Мексико | 310 | 362 | 617 | 1289 |
| 7 | Колумбија | 165 | 208 | 296 | 669 |
| 8 | Венецуела | 110 | 235 | 317 | 662 |
| 9 | Чиле | 69 | 141 | 205 | 415 |
| 10 | Доминикана | 48 | 82 | 146 | 276 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Панам Спортс организарá Панамерицанос Јúниор y сопеса Панамерицанос де Плаyа”. Ла Вангуардиа (на језику: шпански). 2019-01-17. Приступљено 2024-05-08.
- ^ „Мéxицо муестра интерéс пара Панамерицанос Јуниор 2021 - Официал дел Цомитé Олíмпицо Меxицано”. wеб.арцхиве.орг. 2019-01-19. Приступљено 2024-05-08.
- ^ „Панамупдатес | Латест Спортс Неwс” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-08.
- ^ „Америцас Паралyмпиц Цоммиттее”. Интернатионал Паралyмпиц Цоммиттее (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-08.
- ^ „Правила Панамеричке спортске организације”.
- ^ „С V Г Н О C – Тхе Оффициал Wебсите оф тхе Ст Винцент & тхе Гренадинес Олyмпиц Цоммиттее” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-08.
- ^ „Тхе Оффициал Wеб Сите оф XVI Пан Америцан Гамес Гуадалајара 2011”. wеб.арцхиве.орг. 2011-02-23. Приступљено 2024-05-08.
- ^ „Тхе Оффициал Wеб Сите оф XVI Пан Америцан Гамес Гуадалајара 2011”. wеб.арцхиве.орг. 2011-02-23. Приступљено 2024-05-08.
- ^ „АБОУТ ПАСО - Пáгина Официал де лос Јуегос Лима 2019”. wеб.арцхиве.орг. 2018-06-20. Приступљено 2024-05-08.
- ^ „Беијинг то буилд цонвениент Олyмпиц Виллаге - Тхе Оффициал Wебсите оф тхе Беијинг 2008 Олyмпиц Гамес”. wеб.арцхиве.орг. 2008-09-14. Приступљено 2024-05-08.
- ^ „Пан Америцан Спортс Гамес | Мулти-Спорт, Америцас & Цариббеан | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). 2024-05-05. Приступљено 2024-05-08.
- ^ „ОWЛ Хоме Паге”. либрарy.олyмпицс.цом (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-08.
- ^ „И Јуниор Пан Ам Гамес: Цали, Монтерреy анд Санта Ана тхе Цандидатес”. wеб.арцхиве.орг. 2019-02-02. Приступљено 2024-05-08.
- ^ „Панам Спортс организарá Панамерицанос Јúниор y сопеса Панамерицанос де Плаyа”. Ла Вангуардиа (на језику: шпански). 2019-01-17. Приступљено 2024-05-08.
- ^ „Асунциóн селецтед то хост 2025 Јуниор Пан Америцан Гамес”. www.инсидетхегамес.биз. 2022-11-28. Приступљено 2024-05-08.
- ^ „Интернационални олимпијски комитет”.
- ^ „Тхе Оффициал Wеб Сите оф XVI Пан Америцан Гамес Гуадалајара 2011”. wеб.арцхиве.орг. 2011-07-22. Приступљено 2024-05-08.
- ^ „Пан-Америцан Спортс Организатион”. www.фотw.инфо. Приступљено 2024-05-08.
- ^ „'@' ПАН АМЕРИЦАН ГАМЕС ЦАЛИ 1971 | МЕДАЛС ТАБЛЕ ПАН АМ 1971 | Пан Америцан Гамес - Цали Цоломбиа 1971”. www.qуадродемедалхас.цом. Приступљено 2024-05-08.
- ^ „Јуегос Панамерицанос y Парапанамерицанос | Лима 2019”. www.лима2019.пе. Приступљено 2024-05-08.
- ^ „Милцо”. Лима 2019 (на језику: шпански). Приступљено 2024-05-08.
- ^ „Портал Официал де лос XVI Јуегос Панамерицанос Гуадалајара 2011”. wеб.арцхиве.орг. 2010-12-04. Приступљено 2024-05-08.