Корисник:Ланам7/песак
Арверни[уреди | уреди извор]
Арверни су били галски народ који је за време сребрног доба и римске империје живео на територији данашњег Оверња[1]. Они су били једно од најмоћнијих племена древне Галије, борећи се за надмоћ над споменутом региом са суседним Аедуима.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Vercingetorix_stat%C3%A8re_MAN.jpg/220px-Vercingetorix_stat%C3%A8re_MAN.jpg)
Арверни се спомињу 207. године пре Христа како се часте са картагињанским командантом Хаздрубалом Барком. Вођени њиховим командантима Луернијем и Битуитисом, Арверни су се налазили на врху империје која се ширила. Након што је Битуитус био поражен од стране Домициуса Ахенобарбуса и Фабија Максима 121. године пре Христа, Арверниска империја је била сведена на власт над неким суседним племенима. 52. године пре Христа, у току Галског рата, арвернски командант Верцингеторис је водио галску побуну против супарничке војске на чијем челу је био Цезар. Након победе у бици код Герговије Верцингеторис је био поражен од стране Римљана у бици код Алезије након које Арверни губе свој суверенитет. Без обзира на то, сачували су статус civitas libera, и остали успешно племе за време Римске империје. Под вођством цара Августа, њихов главни град је био премештен из Герговије у Аугустонеметум. Пратећи Алеманске инвазије регије у 3. веку, Клермонт Фернанд је био смањен али је остао важан центар у току каснијег дела Римске империје. 457., без обзира на херојску борбу, вођени њиховим бискупом, Сидуниусом Аполинарисом, Арверниска тероторија је била предата Визиготима.
Име[уреди | уреди извор]
Споменути су као Arvernos од стране Цезара (средином првог века пре Христа), Arvernorum од стране Ливија (крај првог века пре Христа) A̓roúernoi од стране Страбона (почетак првог века) и као A̓rouernō͂n од стране Птоломеја (у другом веку). Етноним Арверни је латинизован облик галског Aruernoi његова етмологија остаје непозната. Пјер Ив Ламберт је предложио да се интерпретира у ,, они који су изнад'' , тако што би се име разложило као *ar(e)-uer-no- . Алтернативно, веза са галским кореном *uernā- је такође предложена.
Географија[уреди | уреди извор]
Претпоставља се да је предримска територија Арверна приближно одговарала границама civitas Arvernorum из римског доба, коју је касније наследила епархија Клермон. Њихова територија је обухватала модерне департементе Пуи-де-Доме и Kантал, делове Хауте-Лоире и Аллиер и мале области Цреусе, Лоире и Авеирон.
Живели су источно од Лемовица и Петрокорија, јужно од Битуригес Цуби и Аедуи, северно од Рутени, Цадурци и Веллави и западно од Сегусиави и Амбари.
Историја[уреди | уреди извор]
Арверни су имали најмоћнију племенску хегемонију у Галији током 3. и 4. века пре нове ере под својим крељевима, Луернијем и његовим сином Битуитом. Имали су разграђену и богату пољопривреду, угоститељство, рударство, трговину. Године 121. пре нове ере Римљани Квинта Фабија и Гнеја Ахенобарба победили арвернског краља Битуита у бици на реци Изер, њихова превласт је прешла на Аедује и Секване. За разлику од Алоброга, који су деведени под директну римску власт 120-их година пре нове ере, као резултат келтских ратова, Арверни су преговарали о споразуму који је очувао њихову независност, иако је њихова територија била смањена. У историјским записима од 121. године пре нове ере до 52. године пре нове ере се не спомињу даљи арвернски краљеви, а можда су у то време усвојили уставну олигаргију. Пораз Арверна под Битуитом довео је директно до успостављања Галије Нарбонске као римске провинције. Луерниус је био познат по томе што је разбацао златне и сребрне новчиће својим следбеницима док се возио у својим кочијама. Под Луернијем, Арверни су били на челу огромне галске војне хегемоније која се простирала од Рајне до атлантске обале.