Рутени

С Википедије, слободне енциклопедије
Употреба рутенских одредница у наслову немачког рада којим се предлаже напуштање ћирилице и увођење латинице (1859)

Појам Рутени (лат. Rutheni, нем. Ruthenen) је вишезначни етноним, који је током старије (средњовековне и ране нововековне) историје употребљаван у појединим (првенствено несловенским) језицима као општи егзонимски (страни) назив за све Источне Словене.[1][2] Пошто је био страног порекла, појам се није одомаћио у народном говору, нити је икада прихваћен као народни назив од стране било које словенске групе, тако да током целокупне историје није постојао ни један словенски народ чији би припадници сами себе на сопственом језику називали Рутенима.[3][4]

Пошто је остао ограничен на употребу у страним (несловенским) језицима, појам је почевши од 16. века постепено сужаван, првенствено на оне Источне Словене који су били настањени на просторима данашњих држава Белорусије и Украјине. Након 18. века, појам је додатно сужен на тадашње Малорусе (потоње Украјинце и Русине). У земљама некадашње Аустроугарске монархије (1867-1918), појам је означавао првенствено Малорусе (данашње Украјинце и Русине).[3][4]

Историја[уреди | уреди извор]

Заглавље бечког часописа Ruthenische Revue (1904)

Почевши од античких времена, у латинском језику је постојао појам Рутени (лат. Rutheni), који се односио на древне Рутене, келтско племе у старој Галији. Иако тај келтски народ није имао никакве везе са Словенима, поједини средњоевропски и западноевропски хроничари који су стварали на латинском језику, почели су током средњег века да употребљавају исти појам за означавање Источних Словена. Такво позајмљивање античких имена и њихово преношење на друге народе представљало је честу појаву у средњовековној историографији, чиме је постављена основа за каснији настанак бројних ненаучних теорија о античком пореклу разних народа.[2]

Током каснијих времена, у периоду од краја 18. до почетка 20. века, било је неколико покушаја да се управо уз позивање на назив Рутени исконструише наводна веза између Источних Словена и старих Келта у античкој Галији, али такве теорије никада нису стекле упориште у науци, нити су прихваћене у словенској јавности.[5][6]

Аустроугарске власти су у сарадњи са унијатским круговима потенцирале употребу појма Рутени, чиме се желела избећи употреба ендонимских (изворних) назива, изведених из руског имена (Русини, Малоруси, Белоруси). Иако је међу источнословенским становништвом у тадашњој аустријској Галицији и појединим угарским жупанијама у горњем Потисју употребљаван изворни етноним Русини, аустроугарске власти су то становништво упорно називале Рутенима, не желећи да признају њихово изворно име. Упркос томе, вештачки појам Рутени није стекао популарност у народу, али је преко аустро-немачке литературе и пропаганде ушао у разне стране језике. Велику улогу у промовисању вештачког појма Рутени међу Источним Словенима имала је и Католичка црква, преко својих унијатских огранака.[7][8]

Покушаји да се појам Рутени путем разних пропагандних публикација уведе међу источнословенско становништво у хабзбуршким земљама нису уродили плодом, пошто тај страни термин није био прихваћен у народном говору. Поменути егзоним није био потребан народу, који је имао своје изворно име, оличено у појму Русини, односно Рушњаци. Насупрот томе, употреба рутенске терминологије се током 19. века одомаћила у страној (несловенској) литератури, првенствено под утицајем званичне аустроугарске и католичке терминологије, која је додатно уобличена почетком 20. века.[9][10]

Током историје, појам Рутени је био предмет разних манипулација и злоупотреба, првенствено у антисловенској, односно антируској литератури, што је дошло до посебног изражаја и у савременим настојањима да се тај вештачки појам одржи у животу, са циљем даљег потискивања изворних назива, изведених из руског имена (Русини, Малоруси, Белоруси). Појам је такође био злоупотребљаван и од стране украјинских фашиста као саставни део њихове политике негирања народне посебности Русина, које украјински неофашисти и данас сматрају "западним Украјинцима". Сличне појаве су присутне и у публицистици на енглеском језику, где се поменути појам (енгл. Ruthenians) често употребљава у функцији избегавања употребе исправног назива за Русине (енгл. Rusyns), што представља посебан терминолошки изазов за истраживаче у области друштвених и историјских наука.[11][12]

На старим географским картама, које су настале у средњој и западној Европи до 18. века, појам Рутени је употребљавани повремено, као општа ознака за све источнословенске народе и њихове области, односно као синоним за све изворне називе изведене из руског имена. На каснијим картама, појам је постепено сужавани на Белорусе и Малорусе, а затим само на Малорусе (данашње Украјинце и Русине).[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Krajcar 1963, стр. 79-94.
  2. ^ а б Waldman & Mason 2006, стр. 681.
  3. ^ а б в Мыльников 1996.
  4. ^ а б Шанта 2002.
  5. ^ Magocsi 2010, стр. 58-59.
  6. ^ Magocsi 2015, стр. 50.
  7. ^ Himka 2019, стр. 5-8, 135-138.
  8. ^ Moser 2018, стр. 87-104.
  9. ^ Shipman 1912a, стр. 276-277.
  10. ^ Shipman 1912b, стр. 277-279.
  11. ^ Himka 1999, стр. 8-9.
  12. ^ Magocsi 2015, стр. 2-5.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]