Оверња

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Оверња/Auvergne
Застава
Застава
Грб
Грб
Положај
Држава  Француска
Департмани Алије (03)
Кантал (15)
Горња Лоара (43)
Пиј де Дом (63)
Префектура Клермон Феран
(Clermont-Ferrand)
Админ. центар координате =
Председник
регионалног већа
René Souchon
Површина 26.013 km2
Становништво 2006.
 — број ст. 1.335.938
 — густина ст. 51,36 ст./km2
Број округа 14
Број кантона 158
Број општина 1.310
Званични веб-сајт

Оверња (франц. Auvergne, окс. Auvèrnhe) је бивши регион у јужном делу централне Француске. Регион је обухватао историјску провинцију Оверња, проширен са још неким територијама около. Главни град региона био је Клермон Феран, који је и кроз историју био центар овог региона.

Историја[уреди]

Оверња је име галског порекла из времена када је галски краљ Верцингеторикс предводио борбу против Римљана. Познато историјско место у региону је простор где се водила битка код Герговије, када су Римљани под вођством Јулија Цезара 52. године п. н. е. поражени од Гала.

У 7. веку, Оверња је била предмет спора између Франака и Аквитанаца али су подручје заузели Каролинзи и припојили га краљевини Аквитанији.

У средњем веку, Оверња је раскомадана на четири феудална поседа којима су владали:

  • војвода од Оверње (титула створена 980.) ;
  • епископски војвода од Клермона;
  • војвода од Клермон Ферана;
  • Краљевска земља Оверња, створена 1360. у Оверњском војводству.

За време Стогодишњег рата, Оверња је често била мета напада и пљачки.

1424. Оверња прелази у руке Бурбона.

1790. Регион је престао да постоји као административна јединица.

У 20. веку, за време Пете републике, регион је добио данашњи изглед.

Администрација[уреди]

Регионално веће са седиштем у Шамалијеру састоји се од 47 регионалних посланика. Распоред по департманима је следећи:

На челу региона је коалиција лево оријентисаних странака.

Географија[уреди]

Регион Оверња се састоји од четири департмана. Историјска француска провинција Оверња налази се унутар граница овог региона и одговара површини департмана Кантал, Пиј де Дом, малог дела Горње Лоаре и јужног дела департмана Алије.

Велики део овог региона налази се на Средишњем масиву. Највиша тачка региона налази се на висини од 1.886 метара надморске висине.

Економија[уреди]

Индустрија[уреди]

Оверња је добро развијен индустријски регион, пошто око 20 % радно активног становништва ради у индустријском сектору (око 110.000 запослених), док тај проценат на националном нивоу износи 18 %.

Главна индустрија региона је пнеуматика, коју представља Мишлен (Michelin), водећи светски произвођач пнеуматика. Седиште Мишлена је у Клермон Ферану. Други важан представник те индустријске гране у овој области је Данлоп.

Постоји и већи број малих предузећа, посебно у департманима Горња Лоара и Пиј де Дом.

Туризам[уреди]

У региону постоји неколико извора термалне воде, који имају туристичку важност. Најпознатије купалиште је Ла Бурбул у депарману Пиј де Дом, где је термална вода откривена 1875. године.

Данас се туризам у овом региону брзо развија захваљујући регионалном парку природе "Вулкани Оверње" (Parc naturel régional des volcans d'Auvergne).

"Вулканија“ (Vulcania), парк на тему вулканизма, отворен је 2002. године.

Зимски туризам је такође важан облик туризма у овом региону. У региону постоји више познатих скијалишта.

Пољопривреда[уреди]

Пољопривредом се бави 8,5 % радно активног становништва (око 41. 000 људи), што је двоструко више од националног просека.

У планинском подручју, нагласак је на сточарству и производњи сира. Са око 50.000 тона годишње производње, овај регион производи четвртину сирева Француске.

У Алијеу сточарство је већином оријентисано на производњу меса.

У низијским подручјима региона, пољопривреда је оријентисана на производњу житарица и шећерне репе.

Становништво[уреди]

Будући да је регион врло стеновит већа насеља се нису могли формирати. Услед тог настао је већи број руралних насеља. У граду Клермон Феран живи четвртина становништва овог региона.

Развој становништва у покрајини Оверња:

Година Становништво Година Становништво Година Становништво
1801 1206069 1866 1498509 1926 1343570
1806 1322436 1872 1497874 1931 1319627
1821 1362365 1876 1520797 1936 1291067
1826 1398836 1881 1535474 1946 1267303
1831 1422035 1886 1557351 1954 1246711
1836 1456209 1891 1544984 1962 1273162
1841 1458379 1896 1530537 1968 1311943
1846 1498774 1901 1510787 1975 1330479
1851 1491599 1906 1496840 1982 1332678
1856 1490962 1911 1459406 1990 1321214
1861 1478885 1921 1329822 1999 1308878

Култура[уреди]

Оверња је врло хетерогена покрајина што се тиче културног наслеђа. Оригинална култура ове области најочуванија је у департману Кантал, где је још негује традиционални језик (Окситански језик), кулинарство и музика.

Оверња је позната по својој музици, особито плесној.

Спољашње везе[уреди]