Корисник:Lanam7/песак
Арверни[уреди | уреди извор]
Арверни су били галски народ који је за време сребрног доба и римске империје живео на територији данашњег Оверња[1]. Они су били једно од најмоћнијих племена древне Галије, борећи се за надмоћ над споменутом региом са суседним Аедуима.
Арверни се спомињу 207. године пре Христа како се часте са картагињанским командантом Хаздрубалом Барком. Вођени њиховим командантима Луернијем и Битуитисом, Арверни су се налазили на врху империје која се ширила. Након што је Битуитус био поражен од стране Домициуса Ахенобарбуса и Фабија Максима 121. године пре Христа, Арверниска империја је била сведена на власт над неким суседним племенима. 52. године пре Христа, у току Галског рата, арвернски командант Верцингеторис је водио галску побуну против супарничке војске на чијем челу је био Цезар. Након победе у бици код Герговије Верцингеторис је био поражен од стране Римљана у бици код Алезије након које Арверни губе свој суверенитет. Без обзира на то, сачували су статус civitas libera, и остали успешно племе за време Римске империје. Под вођством цара Августа, њихов главни град је био премештен из Герговије у Аугустонеметум. Пратећи Алеманске инвазије регије у 3. веку, Клермонт Фернанд је био смањен али је остао важан центар у току каснијег дела Римске империје. 457., без обзира на херојску борбу, вођени њиховим бискупом, Сидуниусом Аполинарисом, Арверниска тероторија је била предата Визиготима.
Име[уреди | уреди извор]
Споменути су као Arvernos од стране Цезара (средином првог века пре Христа), Arvernorum од стране Ливија (крај првог века пре Христа) A̓roúernoi од стране Страбона (почетак првог века) и као A̓rouernō͂n од стране Птоломеја (у другом веку). Етноним Арверни је латинизован облик галског Aruernoi његова етмологија остаје непозната. Пјер Ив Ламберт је предложио да се интерпретира у ,, они који су изнад'' , тако што би се име разложило као *ar(e)-uer-no- . Алтернативно, веза са галским кореном *uernā- је такође предложена.
Географија[уреди | уреди извор]
Претпоставља се да је предримска територија Арверна приближно одговарала границама civitas Arvernorum из римског доба, коју је касније наследила епархија Клермон. Њихова територија је обухватала модерне департементе Пуи-де-Доме и Kантал, делове Хауте-Лоире и Аллиер и мале области Цреусе, Лоире и Авеирон.
Живели су источно од Лемовица и Петрокорија, јужно од Битуригес Цуби и Аедуи, северно од Рутени, Цадурци и Веллави и западно од Сегусиави и Амбари.
Историја[уреди | уреди извор]
Арверни су имали најмоћнију племенску хегемонију у Галији током 3. и 4. века пре нове ере под својим крељевима, Луернијем и његовим сином Битуитом. Имали су разграђену и богату пољопривреду, угоститељство, рударство, трговину. Године 121. пре нове ере Римљани Квинта Фабија и Гнеја Ахенобарба победили арвернског краља Битуита у бици на реци Изер, њихова превласт је прешла на Аедује и Секване. За разлику од Алоброга, који су деведени под директну римску власт 120-их година пре нове ере, као резултат келтских ратова, Арверни су преговарали о споразуму који је очувао њихову независност, иако је њихова територија била смањена. У историјским записима од 121. године пре нове ере до 52. године пре нове ере се не спомињу даљи арвернски краљеви, а можда су у то време усвојили уставну олигаргију. Пораз Арверна под Битуитом довео је директно до успостављања Галије Нарбонске као римске провинције. Луерниус је био познат по томе што је разбацао златне и сребрне новчиће својим следбеницима док се возио у својим кочијама. Под Луернијем, Арверни су били на челу огромне галске војне хегемоније која се простирала од Рајне до атлантске обале.