Лела Врањанка

С Википедије, слободне енциклопедије

Лела Врањанка је песма коју је певао Станиша Стошић, певач српске народне музике познат по интерпретацијама песама врањанског мелоса. Песма је настала 1972. године[1] и представља својеврсну химну Врања и Врањанаца.[2]

Текст[уреди | уреди извор]

Песма Лела Врањанка је ауторско дело, чији је текст написао Драган Токовић. Сам назив песме потиче од уобичајеног надимка за женско име Јелена у врањском крају.

Највероватније је инспирација за песму Токовићу била Јелена Ђорђевић, звана Лела Нумерка (1935—2016)[тражи се извор].[3][4] Драган и Лела су се видели само једном у кафани „Кичер” у Врањској Бањи, 1973. године,[5] на опроштајном слављу Зорана Миладиновића, тадашњег тренера Динама Врање. Замољен да отпева нешто, Драган је одбио, рекавши да им остаје дужан песму. Из тог обећања је настала Лела Врањанка.

Мелодија[уреди | уреди извор]

Мелодија песме је настала 1972. на основу старе грчке мелодије за песму Мисирлу (грч. Μισιρλού — Египћанка муслиманка).[6] Постоји снимак грчког оригинала из 1927. године. Обраду оригиналне грчке мелодије први је у инструменталној рок верзији обрадио реномирани сурф-рок гитариста Дик Дејл године 1962. Било је више обрада оригиналне грчке мелодије, а популарна је била и обрада америчког бенда Бич бојси[7] објављена на албуму Surfin' USA 1963. године.

Дејлов инструментал је искоришћен у филму Петпарачке приче, Квентина Тарантина као и у песми Пумп ит, америчке групе Блек ајд пиз.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]