Лепосава Исаковић Миланин
| Лепосава Исаковић Миланин | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Лепосава Исаковић Миланин |
| Датум рођења | 2. јун 1934. |
| Место рођења | Крагујевац, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 29. септембар 2016. (82 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Образовање | Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Крагујевачка гимназија |
Лепосава Исаковић Миланин (Крагујевац, 2. јун 1934 — Београд, 29. септембар 2016)[1] била је српска архитекткиња и књижевница. Бавила се и сајамском архитектуром и сликарством.
Биографија
[уреди | уреди извор]Лепосава Исаковић Миланин била је кћерка грађевинског инжињера Милана и професорке Милице Јовановић. Од 1954. била је у браку са књижевником Антонијем Исаковићем са којим има кћерку Милицу Милшу, српску глумицу. Основну школу и Гимназију завршила је у Крагујевцу (1953). Године 1963. завршила је Архитектонски факултет у Београду.[2] Служила се француским и енглеским језиком. Била је чан Удружења књижевника Србије.[3] Писала је од своје петнаесте године. Пропутовала је Европу, Азију и Африку.[4]
Дела
[уреди | уреди извор]Поред архитектуре и сликарства, Лепосава се бавила и писањем. Први штампани рад, драму Напрежем се, ал шта вреди објавила је у часопису Сцена (1972). Међу бројним делима најпознатији су њени романи и збирке прича:
- Шаке
- Војсковођа са чином редова
- Испашће нешто
- Живот и оно друго
Сарађивала је са часописима, листовима и календарима у којима је објављивала своје прозне радове, приповетке, драме и фрагменте романа: Јеж, Књижевност, Савременик, Политика,[5] Кораци, Радио ТВ ревија, Рашка, Чачански глас, Развитак и др.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „УМРЛА ЛЕПОСАВА ИСАКОВИЋ”.
- ^ „Univerzitet u Beogradu - Arhitektonski fakultet (University of Belgrade - Faculty of Architecture)”. Univerzitet u Beogradu - Arhitektonski fakultet (на језику: српски). Приступљено 18. 3. 2019.
- ^ „Association of Writers of Serbia”. www.uksrbije.org.rs. Архивирано из оригинала 24. 11. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2019.
- ^ Бошков, Живојин (1997). Лексикон писаца Југославије. Нови Сад: Матица српска.
- ^ „Политика Online - Почетна”. www.politika.rs. Приступљено 18. 3. 2019.
