Лиз Трас
Лиз Трас | |||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||
Пуно име | Мери Елизабет Трас | ||||||||||||||||||||||||
Датум рођења | 26. јул 1975. | ||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Оксфорд, Уједињено Краљевство | ||||||||||||||||||||||||
Држављанство |
| ||||||||||||||||||||||||
Професија | политичар | ||||||||||||||||||||||||
Породица | |||||||||||||||||||||||||
Супружник | Хју О’Лири (в. 2000) | ||||||||||||||||||||||||
Деца | 2 | ||||||||||||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||||
Политичка странка | Конзервативна партија | ||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||
Званични веб-сајт | |||||||||||||||||||||||||
www |
Мери Елизабет Трас (енгл. Mary Elizabeth Truss; 26. јул 1975)[1][2] британска је политичарка. Током 45 дана обављала[3] је функцију премијерке Уједињеног Краљевства.[4][5] Похађала је Мертон колеџ у Оксфорду и била је председник Либералних демократа Универзитета Оксфорд.[6] Године 1996, придружила се Конзервативној странци.[7]
Раније је била на функцији државног секретара за спољне послове, Комонвелт и развој од 2021. и министарка за жене и равноправност од 2019. године. Чланица је Конзервативне партије и била је чланица парламента за југозападни Норфок од 2010. до 2024. године. Обављала је различите дужности у кабинетима премијера Дејвида Камерона, Терезе Меј и Бориса Џонсона.
Трасова је 20. октобра 2022. поднела оставку, 45 дана након што је постала премијерка.[8][9]
Младост
[уреди | уреди извор]Мери Елизабет Трас[10] је рођена 26. јула 1975. у Оксфорду, Енглеска, од професора Џона Траса и Присиле Трас (девојачки Грасби).[11][12][13] Она има три млађа брата, Криса, Патрика и Френсиса.[14] Од малих ногу је позната по средњем имену.[15] Њен отац је емеритус професор чисте математике на Универзитету у Лидсу, док је њена мајка била медицинска сестра и учитељица.[16][17] Трас је описала своје родитеље као „лево од лабуриста”; њена мајка је била члан Кампање за нуклеарно разоружање.[18][17] Када се Трас касније кандидовала на изборима у парламенту као конзервативац, њена мајка је пристала да води кампању за њу, док је њен отац то одбио.[18][19] Трасови родитељи су се развели 2003. године; на изборима за Градско веће Лидса 2004, њена мајка се неуспешно кандидовала за изборе као припадник либералних демократа.[11][20]
Породица се преселила у Пејсли, Ренфрушир, у Шкотској када је она имала четири године, живећи тамо од 1979. до 1985.[21] са Лиз која је похађала основну школу Вест.[18][13] Она је затим похађала школу Раундхеј, у области Раундхеј у Лидсу, неселективну државну школу,[22] школу за коју је касније рекла да је „подбацивала“ децу.[23] Са дванаест година провела је годину дана у Бернабију у Британској Колумбији, где је похађала основну школу Паркрест док је њен отац предавао на Универзитету Сајмон Фрејзер.[24] Трас је похвалила кохерентан наставни план и програм и канадски став да је „заиста добро бити најбољи у разреду“, што она пореди са њеним образовањем у школи Раундхеј.[18] Адолесцентни другови из разреда су Трас памтили као студиозну девојку са „штреберским” пријатељима. Наводно је била заинтересована за социјална питања као што је бескућништво.[11] Студирала је филозофију, политику и економију на Мертон колеџу у Оксфорду, и дипломирала је 1996. године.[12]
Лиз је била активна у либералним демократама. Била је председница Либералних демократа Универзитета Оксфорд и чланица националног извршног комитета Либерално демократске омладине и студената (LDYS). Током свог времена као либерални демократа, Трас је подржавала легализацију канабиса и укидање монархије,[25][26] и водила је кампању против Закона о кривичном правосуђу и јавном реду из 1994. године.[27][28]
Лиз се придружила Конзервативној странци 1996.[29][30]
Публикације
[уреди | уреди извор]- Kounine, Laura; Marks, John; Truss, Elizabeth (јун 2008). The value of mathematics (PDF). London: Reform. ISBN 978-1-905730-09-4. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 4. 2009. г.
- Bassett, Dale; Cawston, Thomas; Thraves, Laurie; Truss, Elizabeth (јун 2009). A new level (PDF). London: Reform. ISBN 978-1-905730-19-3.
- Truss, Elizabeth; Bosanquet, Nick (септембар 2009). Risky Business: "Nudging" you to make the "right" choices (PDF). London: Chartered Insurance Institute.
- Truss, Elizabeth (15. 3. 2011). Academic rigour and social mobility: how low income students are being kept out of top jobs. Centre Forum. Архивирано из оригинала 19. 4. 2012. г.
- Kwarteng, Kwasi; Patel, Priti; Raab, Dominic; Skidmore, Chris; Truss, Liz (2011). After the Coalition. London: Biteback Publishing. ISBN 978-1-84954-212-8.
- Truss, Elizabeth (мај 2012). Affordable quality: new approaches to childcare (PDF). Centre Forum. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 11. 2016. г. Приступљено 30. 6. 2012.
- Truss, Elizabeth (30. 4. 2016). „EU membership – benefits for animal health and welfare”. Veterinary Record. 178 (18): 435. PMID 27127086. S2CID 42245508. doi:10.1136/vr.i2349.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Everything you need to know about new Prime Minister Liz Truss”. Metro (на језику: енглески). 2022-09-06. Приступљено 2022-09-09.
- ^ England & Wales, Civil Registration Birth Index, 1916-2007. 20. стр. 2898.
- ^ „Лиз Трас поднела оставку на место премијерке Велике Британије”. BBC News на српском (на језику: српски). Приступљено 2022-10-21.
- ^ „Велика Британија и политика: Нова премијерка Лиз Трас каже да има "план да подигне земљу"”. Б92. Би Би Си. 7. 9. 2022. Приступљено 7. 9. 2022.
- ^ „The Rt Hon Elizabeth Truss MP”. GOV.UK (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-09.
- ^ „Celebrity Education: Liz Truss, The New PM of UK, Studied from Oxford University”. News18 (на језику: енглески). 2022-09-06. Приступљено 2022-09-09.
- ^ CNN, Analysis by Luke McGee. „Analysis: Britain's new prime minister, Liz Truss, is a political shape-shifter. Now she's set for her toughest transformation yet”. CNN. Приступљено 2022-09-09.
- ^ Станојевић, И. (21. 10. 2022). „ТРАСОВА ОТИШЛА ПОСЛЕ 45 ДАНА: Сви детаљи оставке британске премијерке”. Вечерње новости. Приступљено 21. 10. 2022.
- ^ „Велика Британија и политика: Лиз Трас поднела оставку на место премијерке после само 45 дана”. Б92. Би Би Си. 21. 10. 2022. Приступљено 21. 10. 2022.
- ^ „Who is Liz Truss? From teenage Lib Dem to Tory PM”. BBC News (на језику: енглески). 6. 9. 2022. Приступљено 2022-09-07.
- ^ а б в Grylls, George; Norfolk, Andrew; Wace, Charlotte (1. 9. 2022). „Liz Truss: from teenage Lib Dem to darling of the Tory right”. The Times (на језику: енглески). ISSN 0140-0460. Архивирано из оригинала 5. 9. 2022. г. Приступљено 5. 9. 2022.
- ^ а б McSmith, Andy (18. 7. 2014). „Liz Truss: Conqueror of the Turnip Taliban”. The Independent. Архивирано из оригинала 8. 6. 2022. г. Приступљено 8. 8. 2019.
- ^ а б Truss, Liz (27. 9. 2018). „Liz Truss: I played Margaret Thatcher at my primary school in Paisley”. The Scotsman (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 10. 2019. г. Приступљено 27. 10. 2019.
- ^ Josh Glancy; Hugo Daniel (3. 9. 2022). „Just where is Liz Truss from? Her incredible journey spans three countries and two continents”. The Times. Архивирано из оригинала 4. 9. 2022. г. Приступљено 6. 9. 2022.
- ^ Belam, Martin (29. 7. 2022). „Loves cheese, hates her first name: 10 things you may not know about Liz Truss”. The Guardian. Архивирано из оригинала 10. 8. 2022. г. Приступљено 12. 8. 2022.
- ^ „Liz Truss's Dad is said to be 'distraught' by his daughter's own policies”. Indy100. 1. 8. 2022. Архивирано из оригинала 22. 8. 2022. г. Приступљено 22. 8. 2022.
- ^ а б „Profile: Elizabeth Truss”. The Sunday Times. 8. 11. 2009. Архивирано из оригинала 18. 7. 2014. г. Приступљено 30. 7. 2012.
- ^ а б в г Asthana, Anushka (9. 6. 2012). „The lady's for turning, right from CND to Conservative”. The Times. Архивирано из оригинала 14. 3. 2016. г. Приступљено 30. 7. 2012.
- ^ Forsyth, James (23. 6. 2012). „Next right”. The Spectator. Архивирано из оригинала 5. 11. 2021. г. Приступљено 30. 7. 2012.
- ^ Teale, Andrew. „2004 – Leeds”. Local Elections Archive Project. Архивирано из оригинала 28. 5. 2022. г. Приступљено 2022-09-06.
- ^ „Liz Truss went to school in Paisley. Would that make her a better PM for Scotland?”. 19. 7. 2022. Архивирано из оригинала 1. 9. 2022. г. Приступљено 1. 9. 2022.
- ^ Roundhay Secondary Campus
- ^ Vinter, Robyn (13. 7. 2022). „Liz Truss criticised for saying her Leeds school 'let down' children”. The Guardian. Архивирано из оригинала 14. 7. 2022. г. Приступљено 14. 7. 2022.
- ^ Woods, Allan (5. 9. 2022). „Why Liz Truss — Britain's incoming, hardline PM — has a 'sweet spot' for Canada”. Toronto Star (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 5. 9. 2022. г. Приступљено 6. 9. 2022.
- ^ Ben Ellery (22. 7. 2022). „How Liz Truss's Tory transformation left her liberal family behind”. Times Newspapers Limited. Архивирано из оригинала 23. 7. 2022. г. Приступљено 29. 7. 2022.
- ^ Rajeev Syal; Emine Sinmaz; Ben Quinn; Peter Walker (30. 7. 2022). „Ambition greater than ability: Liz Truss's rise from teen Lib Dem to would-be PM”. The Guardian. Архивирано из оригинала 31. 7. 2022. г. Приступљено 30. 7. 2022.
- ^ Kiron Reid (1994). „Criminal Damage” (PDF). Liberal Democrat Newsletter. Архивирано (PDF) из оригинала 1. 8. 2022. г. Приступљено 1. 8. 2022.
- ^ Steerpike (29. 7. 2022). „Revealed: Liz Truss's youthful escapades”. The Spectator. Архивирано из оригинала 10. 8. 2022. г. Приступљено 2. 8. 2022.
- ^ „BBC Democracy Live: Elizabeth Truss MP”. BBC News. Архивирано из оригинала 17. 7. 2014. г. Приступљено 25. 7. 2010.
- ^ Dale, Iain; Smith, Jacqui (2019). The Honourable Ladies : Volume II: Profiles of Women MPs 1997–2019. La Vergne: Biteback Publishing. ISBN 9781785904479. Архивирано из оригинала 16. 7. 2022. г. Приступљено 14. 7. 2022.
Спољашне везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Free Enterprise Group official website
- Profile on Conservative Party website
- Profile at Parliament of the United Kingdom
- Contributions in Parliament at Hansard
- Voting record at Public Whip
- Record in Parliament at TheyWorkForYou
- Лиз Трас на сајту C-SPAN (језик: енглески)
- Жена од поверења („Политика”, 11. септембар 2022)