Манојло I Цариградски
Манојло I Цариградски (презименом Карантин или Сарантин) је био цариградски патријарх од децембра 1216. или јануара 1217. године до 1222. године. У то време Цариград је био под влашћу Латинског царства, па је седиште патријарха било у Никеји.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Георгије Акрополит наводи да је Манојло био познат под надимком Филозоф[2] Манојло је био патријарх за време латинског царства насталог после пада пада Цариграда 1204. године. Манојло је одиграо значајну улогу у односима између никејског цара Теодора и латинског цара Роберта Курнтноа. Роберт је 1222. године покушао са никејским царем склопити мир кога би гарантовао брак његове ћерке Евдокије. Међутим, Манојло је спречио склапање брака због тога што је Теодор већ раније, 1217. године, склопио брак са Робертовом сестром Маријом. Склапање брака са Евдокијом би према мишљењу Манојла био инцест.[3]
Српска архиепископија[уреди | уреди извор]
Свети Сава је током Манојлове и владавине Теодора Ласкариса пошао у Никеју да издејствује оснивање архиепископије која ће обухватати земље под влашћу краља Стефана Првовенчаног. Никејски Ромеји изашли су му у сусрет, утолико лакше што су морали жртвовати само интересе охридског црквеног средишта које је било под влашћу супарничке Епирске деспотовине. Манојло је Светог Саву посветио за архиепископа.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ћирковић, стр. 201.
- ^ Akropolites, стр. 159–160.
- ^ Akropolites, стр. 158.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ћирковић, Сима (1997). Работници, војници, духовници: друштва средњовековног Балкана. Београд: Equilibrium. ISBN 8682937018. COBISS.SR 530159255
- Akropolites, George (2007). Macrides, Ruth, ур. The History. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780191568718.
| Међународне | |
|---|---|
| Остале | |
