Манојло I Цариградски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Манојло I Сарантино[1] је био цариградски патријарх од децембра 1216. или јануара 1217. године до 1222. године. У то време није постојало Византијско царство, па се патријарх налазио у Никеји.

Биографија[уреди]

Георгије Акрополит наводи да је Манојло био познат под надимком "Филозоф"[2]. Манојло је био патријарх за време латинског царства насталог после пада пада Цариграда 1204. године. Манојло је одиграо значајну улогу у односима између никејског цара Теодора и латинског цара Роберта Курнтноа. Роберт је 1222. године покушао са никејским царем склопити мир кога би гарантовао брак његове ћерке Евдокије. Међутим, Манојло је спречио склапање брака због тога што је Теодор већ раније, 1217. године, склопио брак са Робертовом сестром Маријом. Склапање брака са Евдокијом би према мишљењу Манојла био инцест[3].

Српска архиепископија[уреди]

Свети Сава је током Манојлове и владавине Теодора Ласкариса пошао у Никеју да издејствује оснивање архиепископије која ће обухватати земље под влашћу краља Стефана Првовенчаног. Никејски Ромеји изашли су му у сусрет, утолико лакше што су морали жртвовати само интересе охридског црквеног средишта које је било под влашћу супарничке Епирске деспотовине. Манојло је Светог Саву посветио за архиепископа.

Референце[уреди]

  1. ^ Ћирковић, стр. 201
  2. ^ George Akropolites (Ruth Macrides, ed). The History. Oxford: University Press. стр. 159–160.
  3. ^ George Akropolites (Ruth Macrides, ed). The History. Oxford: University Press, 2007. Editor's notes. (2007). стр. 158.

Извори[уреди]

  • С. Ћирковић; Православна црква у српској држави; Работници, војници, духовници: Друштва средњовековног Балкана, Београд (1997)


Претходник:
Максим II Цариградски
Цариградски патријарх (у егзилу)
1216/1217-1222
Наследник:
Герман II Цариградски