Милица Михајловић (преводилац)
Милица Михајловић (Београд, 13. фебруар 1926 — Београд, 16. април 1986) била је српски и југословенски преводилац и књижевни критичар
Биографија
[уреди | уреди извор]Младост и образовање
[уреди | уреди извор]Рођена је 13. фебруара 1926. у Краљевини Југославији од оца Станка (чиновник) и мајке Катарине. Основну школу похађала је у периоду од 1933. до 1937. године у Београду, затим гимназију 1937—1945, а после тога Филозофски Факултет и енглески језик и књижевност (1945—1950) у Београду. Последњу годину школовања (1949/50) провела је на Универзитету у Екситеру (Велика Британија) као стипендисткиња Фонда српског посланика. Године 1951. након завршетка Факултета удала се за књижевника Борислава Михајловића Михиза.
Каријера
[уреди | уреди извор]Била је Лектор и наставник енглеског језика на Дипломатско-новинарској школи у Београду (1950—1952), после тога је је постала асистент на Филозофском факултету у Новом Саду (1956—1961).
Говорила је енглески и француски језик. Кратко је живела у Енглеској, Француској, Немачкој, Италији и Канади. Сарађивала је са Летописом МС (1960). Писац предговора или поговора књигама:
- В. Вулф: Госпођа Даловеј (Бг 1960)
- В. Голдинг: Господар мува (Бг 1963, 1966, 1969)
- Џ. Конрад: Црнац са Нарциса (Бг 1969)
- Џ Остин: Нортенгерска опатија (Бг 1969)
Била је члан Удружења књижевних преводилаца Србије (од 1956).
Смрт
[уреди | уреди извор]Милицу Михајловић је 4. априла 1986. на пешачком прелазу ударио аутомобил. Дванаест дана касније, преминула је од задобијених повреда. У тренутку смрти имала је шездесет година.[1]
Библиографија
[уреди | уреди извор]Преводи с енглеског :
- Х. Мелвил: Ому, Бг 1952, 1966;
- В. Фокнер: Светилиште, НС 1955; Бг 1963;
- В. Вулф: Госпођа Даловеј, Бг 1955, 1964; Сар. 1966; Есеју, Бг 1956; Таласи, Бг 1959;
- А. Комптон-Барнет: Старији и бољи, Бг 1957;
- Н. Грин: Живот, Бг 1960;
- Џ. Кери: Коњска уста, НС 1961;
- Т. С. Елиот: Књижевни погледи, Бг 1963;
- В. Черчил: Други светски рат 1,5, Бг 1965, 1966;
- Р. Опенајмер: Наука и здрав разум, Бг 1967;
- Џ. Лондон: Гвоздена пета, Бг 1968;
- Д. Живојиновић: Америка, Италија и постанак Југославије 1917—1919, Бг 1970;
- Е. Лич: Клод Леви Строс, Бг 1973;
- Е. Смит: Људско тело, НС 1974;
- Х. Иналџик: Османско царство, Бг 1974;
- Џ. Кристофер: Смрт траве, Бг 1976;
- И. Илич: Медицинска намезис, Бг 1976;
Преводи на енглески:
- Д. Ћосић: Far Away is the Sun (Далеко је сунце, са М. Хепел), Бг 1963[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Pogibija supruge Milice
- ^ Boškov, Živojin (1997). Leksikon pisaca Jugoslavije. Novi Sad: Matica srpska. стр. 353.
Литература
[уреди | уреди извор]- С. М. Игњачевић: Енглески роман између два рата на српскохрватском језичком подручју (1918—1970)
- Зборник Филозофског факултета у Приштини, 10, 1974, 96—97.