Пређи на садржај

Милица Михајловић (преводилац)

С Википедије, слободне енциклопедије

Милица Михајловић (Београд, 13. фебруар 1926 — Београд, 16. април 1986) била је српски и југословенски преводилац и књижевни критичар

Биографија

[уреди | уреди извор]

Младост и образовање

[уреди | уреди извор]

Рођена је 13. фебруара 1926. у Краљевини Југославији од оца Станка (чиновник) и мајке Катарине. Основну школу похађала је у периоду од 1933. до 1937. године у Београду, затим гимназију 19371945, а после тога Филозофски Факултет и енглески језик и књижевност (1945—1950) у Београду. Последњу годину школовања (1949/50) провела је на Универзитету у Екситеру (Велика Британија) као стипендисткиња Фонда српског посланика. Године 1951. након завршетка Факултета удала се за књижевника Борислава Михајловића Михиза.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Била је Лектор и наставник енглеског језика на Дипломатско-новинарској школи у Београду (19501952), после тога је је постала асистент на Филозофском факултету у Новом Саду (1956—1961).

Говорила је енглески и француски језик. Кратко је живела у Енглеској, Француској, Немачкој, Италији и Канади. Сарађивала је са Летописом МС (1960). Писац предговора или поговора књигама:

  • В. Вулф: Госпођа Даловеј (Бг 1960)
  • В. Голдинг: Господар мува (Бг 1963, 1966, 1969)
  • Џ. Конрад: Црнац са Нарциса (Бг 1969)
  • Џ Остин: Нортенгерска опатија (Бг 1969)

Била је члан Удружења књижевних преводилаца Србије (од 1956).

Милицу Михајловић је 4. априла 1986. на пешачком прелазу ударио аутомобил. Дванаест дана касније, преминула је од задобијених повреда. У тренутку смрти имала је шездесет година.[1]

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Преводи с енглеског :

  • Х. Мелвил: Ому, Бг 1952, 1966;
  • В. Фокнер: Светилиште, НС 1955; Бг 1963;
  • В. Вулф: Госпођа Даловеј, Бг 1955, 1964; Сар. 1966; Есеју, Бг 1956; Таласи, Бг 1959;
  • А. Комптон-Барнет: Старији и бољи, Бг 1957;
  • Н. Грин: Живот, Бг 1960;
  • Џ. Кери: Коњска уста, НС 1961;
  • Т. С. Елиот: Књижевни погледи, Бг 1963;
  • В. Черчил: Други светски рат 1,5, Бг 1965, 1966;
  • Р. Опенајмер: Наука и здрав разум, Бг 1967;
  • Џ. Лондон: Гвоздена пета, Бг 1968;
  • Д. Живојиновић: Америка, Италија и постанак Југославије 1917—1919, Бг 1970;
  • Е. Лич: Клод Леви Строс, Бг 1973;
  • Е. Смит: Људско тело, НС 1974;
  • Х. Иналџик: Османско царство, Бг 1974;
  • Џ. Кристофер: Смрт траве, Бг 1976;
  • И. Илич: Медицинска намезис, Бг 1976;

Преводи на енглески:

  • Д. Ћосић: Far Away is the Sun (Далеко је сунце, са М. Хепел), Бг 1963[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Pogibija supruge Milice
  2. ^ Boškov, Živojin (1997). Leksikon pisaca Jugoslavije. Novi Sad: Matica srpska. стр. 353. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • С. М. Игњачевић: Енглески роман између два рата на српскохрватском језичком подручју (1918—1970)
  • Зборник Филозофског факултета у Приштини, 10, 1974, 96—97.