Мирјана Пешић
Мирјана Пешић | |
---|---|
Датум рођења | 1943. године |
Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 2016. године |
Место смрти | Београд, Србија |
Занимање | Педагог |
Мирјана Божовић Пешић (1943—2016) је била српски педагог и први редовни професор предшколске педагогије у историји Филозофског факултета Универзитета у Београду.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођена је 1943. године у Београду.[1] Дипломирала је погонско инжењерство за техничку физику на Електротехничком факултету Универзитета у Београду и психологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду 1970.[1] Постдипломске студије је завршила 1980. године на Одељењу за педагогију, смеру предшколска педагогија, одбраном тезе „Мотивација за учење код деце предшколског узраста”.[1] Докторирала је на истом одељењу 1984. године са темом „Вредновање предшколских васпитних програма”.[1] У више наврата је била управник Одељења за педагогију и андрагогију и Центра за образовање наставника.[2] Била је дугогодишњи шеф Катедре за предшколску педагогију и један од иницијатора оснивања Института за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду и његов први секретар, а потом и управник.[2] Била је вишегодишњи председник Друштва пријатеља деце и сарадник Центра за права детета.[2] Преминула је 2016. године.[2]
Научни рад[уреди | уреди извор]
Током своје каријере је руководила великим бројем научно–истраживачких пројеката:[1]
- „Евалуација програма предшколског васпитања у Србији”
- „Друштвено и породично васпитање предшколске деце”
- „Педагошка теорија и програми образовања”
- „Програмирање васпитно–образовног рада по областима”
- „Стручно усавршавање васпитача путем драмских радионица”
- „Дифузија резултата акционог истраживања”
- „Интерактивна педагогија”
- „Реформа предшколског васпитања” за Министарство просвете, науке и иновација Црне Горе
- „Развијање отвореног курикулума” у сарадњи са Министарством просвете Републике Србије
Педагошка теорија[уреди | уреди извор]
Као наставник је допринела развоју студијског програма педагогије, посебно у области предшколске педагогије.[1] Каријеру је започела на једином предмету у том периоду из предшколске педагогије, а одласком у пензију је на истој катедри оставила по три предмета на основним, мастер и докторским студијама.[1]
Своју педагошку теорију је градила на критичкој теорији друштва са вером у моћ образовања да трансформише друштво, као и у децу и практичаре. Три основна концепта у њеној теорији су:[2]
- Разумевање педагогије као praxis – педагогија као наука која се гради кроз јединство и узајамно преиспитивање теорије и праксе. Њена методолошка оријентација је била усмерена на акциона истраживања – истовремену акцију и истраживање, процес мењања праксе кроз грађење и практичне теорије и конструкције сазнања кроз мењање праксе. Према њеним речима, акционо истраживање брише границе између истраживача и учесника у друштвеној пракси, стварајући заједницу критичких и саморефлексивних актера који могу да мењају праксу.
- Концепт права детета у образовању – виђење детета као бића које је способно да активно учествује у сопственом развоју, учењу и животу заједнице. Веровала је да се дете разликује од одраслих бића и у том развоју му је неопходна посебна брига, пажња и заштита. У домену теорије дечјег вртића је развијала концепцију отвореног курикулума у коме дете није објекат унапред утврђеног плана и активности, већ активни учесник процеса учења у програму који произлази из његових интересовања и кроз интеракцију са другом децом, васпитачем и средином.
- Концепт дечјег вртића као отвореног система повезан са концептом отвореног курикулума – дечји вртић као место заједничког живљења деце и одраслих. У оваквој средини је васпитач креатор праксе који не примењује унапред осмишљени програм, већ га креира у заједници. За стварање отвореног вртића је неопходно оснажити васпитача за практично деловање, а не само понудити теоријска знања. Практичар се тако ставља у центар педагошке праксе и педагошких реформи приликом чега настају услови за самоевалуацију практичара и трансформацију праксе.
Најзначајнији радови[уреди | уреди извор]
Као најзначајнији радови професорке Пешић се издвајају:[1]
- „Мотивација за учење предшколске деце”
- „Вредновање предшколских васпитних програма”
- „Модели различитих облика предшколског васпитања”
- „Дечја права – чија одговорност”
- „Педагогија у акцији”
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з Павловић Бренеселовић, Драгана (2020). 125 година Катедре за педагогију. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета. ISBN 978-86-80712-17-8.
- ^ а б в г д „Мирјана Пешић” (PDF). Настава и васпитање. 2: 451. 2016.
Библиографија[уреди | уреди извор]
Монографије[уреди | уреди извор]
- Пешић М. (1985). Мотивација за учење код деце предшколског узраста. Београд: Просветни преглед.
- Пешић, М. (1987). Вредновање предшколских васпитних програма. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Пешић, М, Павловић, Д., Стокић, Л. (1989). Модели различитих облика предшколског васпитања. Београд: ИПА и РСИЗ дечје заштите Србије.
- Пешић, М. и сарадници (1998). Педагогија у акцији: методолошки приручник. Београд: Филозофски факултет, Институт за педагогију и андрагогију.
Избор радова[уреди | уреди извор]
- Пешић,М (1972). Улога појма равнотеже у објашњењу когнитивног развоја, Психологија, бр.1-2. стр.43-47.
- Пешић, М. (1973). Промене у тумачењу природе мотивације и њихове педагошке импликације. Предшколско дете. Бр. 4., стр.353-360.
- Пешић, М. (1978). Етологија и психологија. Психологија. 1-2, стр. 137-146.
- Пешић, М. (1978). Етологија и проучавање детета. Психологија. 3, стр. 89-108.
- Пешић, М. (1979). Скица програма за праћење и евалуацију васпитно-образовног рада у дечјим вртићима. Предшколско дете. 4, стр.488-493.
- Пешић, М. (1981). Концепција и могућности реализације програма упознавања околине. Предшколско дете. 1. стр.17-31.
- Пешић, М. (1982). Стил и садржај васпитања деце од 0 до 3 године. Васпитна улога породице - Зборник института за педагошка истраживања (351-364), са О. Арежина.
- Пешић, М. (1982). Активности и улоге деце и васпитача. Предшколско дете, 3, стр. 205-209 и Предшколско дете (1983). 1-2, стр. 67-81.
- Пешић, М. (1989). Начин организовања непосредне друштвене бриге о деци предшколског узраста и врсте програма и услуга. Предшколско дете. (2019), бр.1, стр. 59-64.
- Пешић, М. (1989). Програмирање васпитно-образовног рада у дечјем вртићу. Предшколско дете, 2, стр. 5-12.
- Пешић, М. (1989). Програмирање васпитног рада по областима – једно акционо истраживање. Предшколско дете, 2. 17-25.
- Pešić, M. (1989). An alternative Approach to Preschool Curriculum Development. XIX world Congress Proceedings, OMEP, 244-250.
- Pešić, M. (1990). The evaluation of Elementary school Curriculum – National Report of Yugoslavia. Primary Education in Europe: Evaluation of New Curricula in 10 European Countries. CEDE, 123-131.
- Пешић, М. (1990). Акционо истраживање и критичка теорија васпитања. Педагогија. 3, стр. 275- 300.
- Пешић, М. (1991). Програмирање, праћење и истраживање праксе и евалуација. Учитељ у пракси. Београд: Републички завод за унапређивање васпитања и образовања. Стр. 227-245.
- Пешић, М. (1996). Истраживања у домену предшколског васпитања 1983-1996. У: Медић, Снежана (ур.). Истраживања у педагогији и андрагогији: међународни симпозијум, Београд, 16. и 17. децембар 1996. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета. 1997, стр. 21-25.
- Пешић, М. (1989). Алтернативне епистемологије педагошких истраживања. У: Пешић, Мирјана (ур.). Педагогија у акцији: методолошки приручник. Београд: Филозофски факултет, Институт за педагогију и андрагогију. стр. 3-18.
- Пешић, М. Истраживања практичара. (1989). У: Пешић, Мирјана (ур.) Педагогија у акцији: методолошки приручник. Београд: Филозофски факултет, Институт за педагогију и андрагогију. стр. 58-74.
- Пешић, М. (1989). Самоевалуација практичара. У: Пешић, Мирјана (ур.). Педагогија у акцији: методолошки приручник. Београд: Филозофски факултет, Институт за педагогију и андрагогију. стр. 143-163.
- Пешић, Мирјана, Попадић, Драган, Игњатовић-Савић, Нада, Петровић, Данијела, Радуловић, Лидија, Јашаревић, Сенад. (2002). Демократизација образовања и образовање за демократију и грађанско друштво. У: Квалитетно образовање за све - пут ка развијеном друштву. Београд: Министарство просвете и спорта Републике Србије, Сектор за развој образовања и међународну просветну сарадњу. стр. 103-147.
- Пешић, Мирјана, Гера, Иболyа, Бојковић, Драгана, Ћебић, Милица, Анђелковић, Слађана Д. (2005). Реформа образовања васпитача деце предшколског узраста у Београду. У: МИМИЦА, Аљоша (ур.), ГРАЦ, Зоран (ур.). Високо образовање у Србији на путу ка Европи четири године касније: зборник радова. Београд: Алтернативна академска образовна мрежа. стр. 77-87.
Извештаји истраживања[уреди | уреди извор]
- Пешић, М. са сарадницима (1982). Основне карактеристике васпитно-образовног процеса у дечјим вртићима Србије – Главни извештај. Београд Филозофски факултет.
- Пешић, Мирјана, Митровић, Милица, Хебиб, Емина, Радуловић, Лидија, Павловић Бренеселовић, Драгана (1996). Дечја права - чија одговорност? : пројекат: Родитељи и васпитачи у акцији. Београд: Институт за педагогију и андрагогију, Филозофски факултет: Уницеф.
- Воркапић, Слађана, Вучковић-Шаховић, Невена, Дејановић, Весна, Зоговић, Тања, Пешић, Мирјана, Стевановић, Ивана, Тошковић, Оливера, Пејаковић, Љубомир, Цуцић, Викторија. Права детета у Србији: 2004. Београд: Центар за права детета, 2005.
- Cucić, Viktorija, Vučković-Šahović, Nevena, Dejanović, Vesna, Zogović, Tanja, Pešić, Mirjana, Stevanović, Ivana, Tošković, Oliver, Pejaković, Ljubomir, Vorkapić, Slađana. Child Rights in Serbia: 2004. Belgrade: Child Rights Centre, 2005.
- Цуцић, Викторија, Дејановић, Весна, Јовановић, Владан, Пејаковић, Љубомир, Пешић, Мирјана, Рајовић, Вера, Сретеновић, Милана, Вучковић-Шаховић, Невена. Права детета у Србији: 2003, (Извештаји). Београд: Центар за права детета, 2004.