Pređi na sadržaj

Mirjana Pešić

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mirjana Pešić
Datum rođenja1943. godine
Mesto rođenjaBeograd, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti2016. godine
Mesto smrtiBeograd, Srbija
ZanimanjePedagog

Mirjana Božović Pešić (1943—2016) je bila srpski pedagog i prvi redovni profesor predškolske pedagogije u istoriji Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je 1943. godine u Beogradu.[1] Diplomirala je pogonsko inženjerstvo za tehničku fiziku na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1970.[1] Postdiplomske studije je završila 1980. godine na Odeljenju za pedagogiju, smeru predškolska pedagogija, odbranom teze „Motivacija za učenje kod dece predškolskog uzrasta”.[1] Doktorirala je na istom odeljenju 1984. godine sa temom „Vrednovanje predškolskih vaspitnih programa”.[1] U više navrata je bila upravnik Odeljenja za pedagogiju i andragogiju i Centra za obrazovanje nastavnika.[2] Bila je dugogodišnji šef Katedre za predškolsku pedagogiju i jedan od inicijatora osnivanja Instituta za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i njegov prvi sekretar, a potom i upravnik.[2] Bila je višegodišnji predsednik Društva prijatelja dece i saradnik Centra za prava deteta.[2] Preminula je 2016. godine.[2]

Naučni rad[uredi | uredi izvor]

Tokom svoje karijere je rukovodila velikim brojem naučno–istraživačkih projekata:[1]

  • „Evaluacija programa predškolskog vaspitanja u Srbiji”
  • „Društveno i porodično vaspitanje predškolske dece”
  • „Pedagoška teorija i programi obrazovanja”
  • „Programiranje vaspitno–obrazovnog rada po oblastima”
  • „Stručno usavršavanje vaspitača putem dramskih radionica”

Pedagoška teorija[uredi | uredi izvor]

Kao nastavnik je doprinela razvoju studijskog programa pedagogije, posebno u oblasti predškolske pedagogije.[1] Karijeru je započela na jedinom predmetu u tom periodu iz predškolske pedagogije, a odlaskom u penziju je na istoj katedri ostavila po tri predmeta na osnovnim, master i doktorskim studijama.[1]

Svoju pedagošku teoriju je gradila na kritičkoj teoriji društva sa verom u moć obrazovanja da transformiše društvo, kao i u decu i praktičare. Tri osnovna koncepta u njenoj teoriji su:[2]

  • Razumevanje pedagogije kao praxis – pedagogija kao nauka koja se gradi kroz jedinstvo i uzajamno preispitivanje teorije i prakse. Njena metodološka orijentacija je bila usmerena na akciona istraživanja – istovremenu akciju i istraživanje, proces menjanja prakse kroz građenje i praktične teorije i konstrukcije saznanja kroz menjanje prakse. Prema njenim rečima, akciono istraživanje briše granice između istraživača i učesnika u društvenoj praksi, stvarajući zajednicu kritičkih i samorefleksivnih aktera koji mogu da menjaju praksu.
  • Koncept prava deteta u obrazovanju – viđenje deteta kao bića koje je sposobno da aktivno učestvuje u sopstvenom razvoju, učenju i životu zajednice. Verovala je da se dete razlikuje od odraslih bića i u tom razvoju mu je neophodna posebna briga, pažnja i zaštita. U domenu teorije dečjeg vrtića je razvijala koncepciju otvorenog kurikuluma u kome dete nije objekat unapred utvrđenog plana i aktivnosti, već aktivni učesnik procesa učenja u programu koji proizlazi iz njegovih interesovanja i kroz interakciju sa drugom decom, vaspitačem i sredinom.
  • Koncept dečjeg vrtića kao otvorenog sistema povezan sa konceptom otvorenog kurikuluma – dečji vrtić kao mesto zajedničkog življenja dece i odraslih. U ovakvoj sredini je vaspitač kreator prakse koji ne primenjuje unapred osmišljeni program, već ga kreira u zajednici. Za stvaranje otvorenog vrtića je neophodno osnažiti vaspitača za praktično delovanje, a ne samo ponuditi teorijska znanja. Praktičar se tako stavlja u centar pedagoške prakse i pedagoških reformi prilikom čega nastaju uslovi za samoevaluaciju praktičara i transformaciju prakse.

Najznačajniji radovi[uredi | uredi izvor]

Kao najznačajniji radovi profesorke Pešić se izdvajaju:[1]

  • „Motivacija za učenje predškolske dece”
  • „Vrednovanje predškolskih vaspitnih programa”
  • „Modeli različitih oblika predškolskog vaspitanja”
  • „Dečja prava – čija odgovornost”
  • „Pedagogija u akciji”

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z Pavlović Breneselović, Dragana (2020). 125 godina Katedre za pedagogiju. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta. ISBN 978-86-80712-17-8. 
  2. ^ a b v g d „Mirjana Pešić” (PDF). Nastava i vaspitanje. 2: 451. 2016. 

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Monografije[uredi | uredi izvor]

  • Pešić M. (1985). Motivacija za učenje kod dece predškolskog uzrasta. Beograd: Prosvetni pregled.
  • Pešić, M. (1987). Vrednovanje predškolskih vaspitnih programa. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
  • Pešić, M, Pavlović, D., Stokić, L. (1989). Modeli različitih oblika predškolskog vaspitanja. Beograd: IPA i RSIZ dečje zaštite Srbije.
  • Pešić, M. i saradnici (1998). Pedagogija u akciji: metodološki priručnik. Beograd: Filozofski fakultet, Institut za pedagogiju i andragogiju.

Izbor radova[uredi | uredi izvor]

  • Pešić,M (1972). Uloga pojma ravnoteže u objašnjenju kognitivnog razvoja, Psihologija, br.1-2. str.43-47.
  • Pešić, M. (1973). Promene u tumačenju prirode motivacije i njihove pedagoške implikacije. Predškolsko dete. Br. 4., str.353-360.
  • Pešić, M. (1978). Etologija i psihologija. Psihologija. 1-2, str. 137-146.
  • Pešić, M. (1978). Etologija i proučavanje deteta. Psihologija. 3, str. 89-108.
  • Pešić, M. (1979). Skica programa za praćenje i evaluaciju vaspitno-obrazovnog rada u dečjim vrtićima. Predškolsko dete. 4, str.488-493.
  • Pešić, M. (1981). Koncepcija i mogućnosti realizacije programa upoznavanja okoline. Predškolsko dete. 1. str.17-31.
  • Pešić, M. (1982). Stil i sadržaj vaspitanja dece od 0 do 3 godine. Vaspitna uloga porodice - Zbornik instituta za pedagoška istraživanja (351-364), sa O. Arežina.
  • Pešić, M. (1982). Aktivnosti i uloge dece i vaspitača. Predškolsko dete, 3, str. 205-209 i Predškolsko dete (1983). 1-2, str. 67-81.
  • Pešić, M. (1989). Način organizovanja neposredne društvene brige o deci predškolskog uzrasta i vrste programa i usluga. Predškolsko dete. (2019), br.1, str. 59-64.
  • Pešić, M. (1989). Programiranje vaspitno-obrazovnog rada u dečjem vrtiću. Predškolsko dete, 2, str. 5-12.
  • Pešić, M. (1989). Programiranje vaspitnog rada po oblastima – jedno akciono istraživanje. Predškolsko dete, 2. 17-25.
  • Pešić, M. (1989). An alternative Approach to Preschool Curriculum Development. XIX world Congress Proceedings, OMEP, 244-250.
  • Pešić, M. (1990). The evaluation of Elementary school Curriculum – National Report of Yugoslavia. Primary Education in Europe: Evaluation of New Curricula in 10 European Countries. CEDE, 123-131.
  • Pešić, M. (1990). Akciono istraživanje i kritička teorija vaspitanja. Pedagogija. 3, str. 275- 300.
  • Pešić, M. (1991). Programiranje, praćenje i istraživanje prakse i evaluacija. Učitelj u praksi. Beograd: Republički zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja. Str. 227-245.
  • Pešić, M. (1996). Istraživanja u domenu predškolskog vaspitanja 1983-1996. U: Medić, Snežana (ur.). Istraživanja u pedagogiji i andragogiji: međunarodni simpozijum, Beograd, 16. i 17. decembar 1996. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta. 1997, str. 21-25.
  • Pešić, M. (1989). Alternativne epistemologije pedagoških istraživanja. U: Pešić, Mirjana (ur.). Pedagogija u akciji: metodološki priručnik. Beograd: Filozofski fakultet, Institut za pedagogiju i andragogiju. str. 3-18.
  • Pešić, M. Istraživanja praktičara. (1989). U: Pešić, Mirjana (ur.) Pedagogija u akciji: metodološki priručnik. Beograd: Filozofski fakultet, Institut za pedagogiju i andragogiju. str. 58-74.
  • Pešić, M. (1989). Samoevaluacija praktičara. U: Pešić, Mirjana (ur.). Pedagogija u akciji: metodološki priručnik. Beograd: Filozofski fakultet, Institut za pedagogiju i andragogiju. str. 143-163.
  • Pešić, Mirjana, Popadić, Dragan, Ignjatović-Savić, Nada, Petrović, Danijela, Radulović, Lidija, Jašarević, Senad. (2002). Demokratizacija obrazovanja i obrazovanje za demokratiju i građansko društvo. U: Kvalitetno obrazovanje za sve - put ka razvijenom društvu. Beograd: Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, Sektor za razvoj obrazovanja i međunarodnu prosvetnu saradnju. str. 103-147.
  • Pešić, Mirjana, Gera, Ibolya, Bojković, Dragana, Ćebić, Milica, Anđelković, Slađana D. (2005). Reforma obrazovanja vaspitača dece predškolskog uzrasta u Beogradu. U: MIMICA, Aljoša (ur.), GRAC, Zoran (ur.). Visoko obrazovanje u Srbiji na putu ka Evropi četiri godine kasnije: zbornik radova. Beograd: Alternativna akademska obrazovna mreža. str. 77-87.

Izveštaji istraživanja[uredi | uredi izvor]

  • Pešić, M. sa saradnicima (1982). Osnovne karakteristike vaspitno-obrazovnog procesa u dečjim vrtićima Srbije – Glavni izveštaj. Beograd Filozofski fakultet.
  • Pešić, Mirjana, Mitrović, Milica, Hebib, Emina, Radulović, Lidija, Pavlović Breneselović, Dragana (1996). Dečja prava - čija odgovornost? : projekat: Roditelji i vaspitači u akciji. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju, Filozofski fakultet: Unicef.
  • Vorkapić, Slađana, Vučković-Šahović, Nevena, Dejanović, Vesna, Zogović, Tanja, Pešić, Mirjana, Stevanović, Ivana, Tošković, Olivera, Pejaković, Ljubomir, Cucić, Viktorija. Prava deteta u Srbiji: 2004. Beograd: Centar za prava deteta, 2005.
  • Cucić, Viktorija, Vučković-Šahović, Nevena, Dejanović, Vesna, Zogović, Tanja, Pešić, Mirjana, Stevanović, Ivana, Tošković, Oliver, Pejaković, Ljubomir, Vorkapić, Slađana. Child Rights in Serbia: 2004. Belgrade: Child Rights Centre, 2005.
  • Cucić, Viktorija, Dejanović, Vesna, Jovanović, Vladan, Pejaković, Ljubomir, Pešić, Mirjana, Rajović, Vera, Sretenović, Milana, Vučković-Šahović, Nevena. Prava deteta u Srbiji: 2003, (Izveštaji). Beograd: Centar za prava deteta, 2004.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мирјана_Пешић&oldid=27887476”