Народни посланик
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Народни посланик је термин који у демократским друштвима означава особу која представља целокупно становништво одређене области, коју бирају грађани те области. Они га бирају као свог опуномоћеника, да расправља у њихово име са са посланицима из других области земље о вођењу друштва и државе. Титула посланика се добија општим гласањем. Дужност посланика је да озбиљно проучава сва постављена питања и сва предложена решења. Када је понуђено решење у складу са његовим убеђењем, он треба да гласа за њега, а ако га, с друге стране, његово убеђење осуђује, треба да гласа против. Ако прихвата налоге других, он издаје своју пуномоћ.
Власништво мандата[уреди | уреди извор]
По својевременој одлуци Уставног суда Србије да мандат народног посланика после конституисања скупштине не припада више дотичној странци, већ самом посланику[тражи се извор]. То се у пракси често показује као лош потез у демократском друштву, јер се тај мандат може и недемократски куповати и продавати на слободном тржишту променљивих политичких интереса, за шта СРС оптужује свог бившег посланика Лекића који је прешао у Карићев ПСС.[тражи се извор]
Одборник[уреди | уреди извор]
Одборник је непосредно изабрани представник грађана у скупштини општине. Начин избора, број одборника, њихова права и обавезе, прописани су законом.[1]
За разлику од народног посланика, одборник нема правни имунитет и не прима плату за свој рад.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_izboru_narodnih_poslanika.html. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ)
Литература[уреди | уреди извор]
- Др Рудолф Арчибалд Рајс, „Чујте Срби“
- Богдан Тирнанић, Бувља пијаца (НИН 26.5.2005; званична интернет страна)