Петар Матијевић
Петар Матијевић | |
|---|---|
| Датум рођења | 5. јануар 1953. |
| Место рођења | Колашац, Книн, СФРЈ |
| Пребивалиште | Нови Сад |
| Образовање | Виша школа за трговинске пословође, Загреб |
| Занимање | Предузетник |
| Активни период | 1972—данас |
| Супруга | Зора Матијевић |
| Деца | Зоран, Бојан, Лана |
| Родитељи | Јован и Ика Матијевић |
Петар Матијевић (Книн, 5.јануар 1953), српски је привредник. Он је власник Индустрије Меса Матијевић, MAT Real Estate Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2022), МПЗ Аграр 1, МПЗ Аграр 2, повезаних лица и највећи земљопоседник на просторима бивше Југославије.[1] Његове компаније послују у области пољопривреде, месне индустрије, хотелијерства и угоститељства, производњи пољопривредне механизације и некретнина.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен у селу Колашац у општини Книн. Одрастао је у сиромашној породици, уз оца Јована Матијевића и мајку Ику Матијевић (девојачко Кардум).[2] Са 5 месеци са својом породицом се досељава у Сремске Лазе код Винковаца.[3]
Основну школу завршио је 1968. године у Слаковцима као ђак генерације. Више образовање стиче у Загребу, где је завршио Вишу школу за трговинске пословође[3] Завршио је средњу трговачку школу и настанио се у Загребу, где је до почетка рата у Хрватској имао три локала.
Године 1991. насељава се у Новом Саду где отпочиње бизнис у месној индустрији.[3]
Највећи је земљопоседник у Републици Србији.[1]
Током 2020. Матијевић је дао понуду за откуп пољопривредног предузећа из Хрватске, што је наишло на низ протеста у Хрватској[4] пошто је, према Матијевићевим речима, управа предузећа исполитизовала економски потез представивши га као српску заверу и империјализам.[5]
Добитник је Oрдена Светог Саве[6] и награде АП Војводине „Лазар Дунђерски”.[7]
Пословна каријера
[уреди | уреди извор]До 1991. године створио је озбиљнији капитал. У то време власник је три локала у Загребу.[2]
У Новом Саду основао је Месну индустрију, која се на почетку звала Месна Индустрија Матијевић, или скраћено - МИМ. [2] Нешто касније предузеће је преименовао у Бутик меса, да би финални назив, Индустрија Меса Матијевић, био конципиран 1992. године и није мењан до даљњег. [2]
Матијевић у својој индустрији данас броји преко 3.000 запослених.
О хотелијерству
[уреди | уреди извор]Данас у власништву Петра Матијевића се налазе:
- Хотел Центар Но.1 у Београду
- Хотел Центар у Новом Саду
- Хотел Александар у Новом Саду
- Туристичко насеље Рибарско Острво у Новом Саду
- Хотел Војводина у Зрењанину[8]
Хотел Центар Но.1 у Београду Петру су купили његови синови као рођендански поклон.[9] У овој згради радио је и отац Петра Матијевића, Јован Матијевић, као носач кофера.[10] Хотел је здање које представља један од заштићених споменика културне баштине града Београда. Изграђено је 1923. године, а пројекат је креиран од стране чешког предузећа „Матија Блех“.[11] Пре Другог светског рата зграда је била филијала Југословенске банке. Одлуком суда, 1947. године, зграда је конфискована и основан је Југоекспорт.[12] Зграда је културно добро града Београда, изграђена је у духу академизма, а вајарска дела која красе спољни део грађевине дело су вајара Кирила Павијка из Прага.[12]
Фондацијa
[уреди | уреди извор]Фондација „ др Шпиро Матијевић“ основана је 2007. године као непрофитна организација, од стране Индустрије Меса Матијевић. Циљ фондације првенствено је додела награде за најбоље књижевно остварење у текућој години, а уједно и очување успомене на лик и дело Шпире Матијевића, Петровог брата, књижевника и универзитетског професора. Награда се додељује 24. фебруара, на дан рођења поменутог књижевника.
Награда износи 15.000 еура[13], а додељује је трочлана комисија коју бира фондација.[14]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Agrosmart: Matijević najveći zemljoposednik, Kostića i Miškovića pretekli Almeks i Al Dahra - Ekonomija - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-07-01.
- ^ а б в г „O osnivaču - Matijevic”. matijevic.rs. Приступљено 2022-05-06.
- ^ а б в „Petar Matijević: Herkul srpskog svinjarstva - Ljudi - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-07-01.
- ^ Redakcija (2020-09-09). „Matijević želi da kupi firmu u Hrvatskoj, pobunili se tamošnji biznismeni, traže da se prodaja hitno zaustavi”. Luftika (на језику: српски). Приступљено 2021-07-01.
- ^ M.A. „SVI HRVATSKO-SRPSKI EKONOMSKI RATOVI Kolindin "čoko skandal" bio je samo uvod u brojne privredne "nesporazume", a jedan je nemoguće OBJASNITI”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-07-01.
- ^ „ОСВЕШТАНИ ТЕМЕЉИ ХРАМА СВЕТОГ ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЦАРИЦЕ ЈЕЛЕНE | Novi Sad”. www.novisad.rs. Приступљено 2022-05-06.
- ^ „Петар Матијевић први добитник покрајинског признања Лазар Дунђерски”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2021-07-01.
- ^ „Matijević kupio hotel Slavija luks”. Politika Online. Приступљено 2022-05-09.
- ^ „Matijević Jugoexport dobio na poklon”. N1 (на језику: српски). 2016-12-27. Приступљено 2022-05-09.
- ^ Gavrić, Slađana. „EMOTIVNI BIZNISMEN Matijević o kupovini zgrade "Jugoeksporta": "Gradim hotel tu gde je moj otac bio nosač kofera"”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-05-09.
- ^ „Zgrada 'Jugoexport'-a na Trgu Republike postaje hotel”. TURISTICKI SVET (на језику: српски). Приступљено 2022-05-09.
- ^ а б „Zgrada Jugoexporta postaje hotel sa 4+ zvezdice”. Gradnja (на језику: српски). 2016-12-28. Приступљено 2022-05-09.
- ^ „Fondacija Dr Špiro Matijević dodeljuje NAJVREDNIJU NAGRADU ZA KNJIŽEVNIKE nakon 10 godina pauze”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-01-11.
- ^ „Jovan Delić dobio nagradu "Matijević"”. Konkursi regiona (на језику: српски). 2012-02-24. Архивирано из оригинала 23. 05. 2022. г. Приступљено 2022-05-09.
