Петар Пекић

С Википедије, слободне енциклопедије
Петар Пекић
Датум рођења1896
Место рођењаФелшесентиван
Датум смрти1965

Петар Пекић (Фелшесентиван, 26. јун 1896 — Загреб, 5. децембар 1965) био је хрватски публициста, књижевник и преводилац.

Биографија[уреди | уреди извор]

Потекао је из буњевачке сељачке породице из Фелшесентивана код Баје.

Био је члан депутације која је по налогу владе Краљевине СХС октобра 1919. поднела Мировној конференцији у Версају Цвијићев меморандум у коме се тражило да се Бајски троугао и Барања са Мохачем предају Краљевини СХС.[1]

После евакуације Барање и Бајског троугла, добио је место општинског бележника у Риђици. У истом својству и у истом месту је 22. марта 1922. дочекао међународну комисију која је била одређена да повуче коначну границу између Краљевине СХС и Мађарске.[2]

Писао је поезију и прозу, преводио са француског и на француски (Мажуранићев спев Смрт Смаил аге Ченгића), а окушао се и на историји Војводине и бачких Буњеваца и Шокаца.

Крајем 1925. запослио се у Градској библиотеци у Суботици, у којој је радио као контрактуални библиотекар (библиотекар по уговору) док није добио отказ почетком 1930.[3] Посао је наводно изгубио због књиге „Повијест Хрвата у Војводини“ (1930),[4] у којој је критиковао локалну власт у Суботици.[5]

Године 1936. изабран је у „Одбор за прославу 250. годишњице доласка једне групе Буњеваца и преузимања власти у Суботици“.[6]

Године 1937 се преселио у Загреб.

Био је активан и у НДХ. Прилоге је објављивао у листу Друштва бачких Хрвата, Класје наших равних (1942-44), и Даници, календару за 1945. Године 1942. је објавио књигу „Постанак Независне Државе Хрватске“ која је повучена из продаје јер у њој није довољно наглашена улога усташког вође Анта Павелића у развоју усташког покрета.[7]

Дела[уреди | уреди извор]

  • Повијест Хрвата у Војводини од најстаријих времена до 1929. (1930)
  • Вае вицтис : или побијање критике дра Душана Поповића и Васе Стајића (1930)
  • Пропаст Аустро-Угарске Монархије : и постанак насљедних држава (1937)
  • Повијест ослобођења Војводине (1939)
  • Постанак Независне Државе Хрватске. Борба за њено ослобођење и рад на унутрашњем устројству (1942)
  • „Повијест Буњеваца”, у: Хрватска енциклопедија, Загреб, 1942, св. III. стр. 518—519.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Пекић 1930, стр. 234–44; Искруљев 1936, стр. 494–95; Пекић 1939, стр. 350.
  2. ^ Искруљев 1936, стр. 335–36.
  3. ^ Мачковић 2011, стр. 139.
  4. ^ Стајић 1930, стр. 159.
  5. ^ Пекић 1930, стр. 247-50.
  6. ^ Мачковић 2009, стр. 105.
  7. ^ Шваб 1997, стр. 315.

Литература[уреди | уреди извор]

  • „Петар Пекић”. Хрватска енциклопедија. 8. Загреб. 1999. стр. 364. 
  • Искруљев, Тома (1936). Распеће српског народа у Срему 1914 године и Маџари. Са маџарске границе, Бајски трокут, Сент Андрија. Нови Сад. 
  • Кикић, Геза (1971). Антологија поезије буњевачких Хрвата. Загреб. 
  • Мачковић, Стеван (2009). „Прослава 250. обљетнице досељавања веће скупине Буњеваца (1686-1936)”. Годишњак за знанствена истраживања ЗКВХ-а. 1: 95—108. 
  • Мачковић, Стеван (2011). „Уломци за повијест Суботице у 1925. години”. Годишњак за знанствена истраживања ЗКВХ-а. 3: 123—154. 
  • Пекић, Петар (1930). Повијест Хрвата у Војводини од најстаријих времена до 1929. Суботица. 
  • Пекић, Петар (1939). Повијест ослободјења Војводине. Суботица. 
  • Секулић, Анте (1970). Књижевност бачких Хрвата. Загреб. стр. 52—53. 
  • Стајић, Васа (1930). „Мађаризација и демађаризација Буњеваца”. Летопис Матице српске. 325: 158—209. 
  • Скендеровић, Стјепан (2011). „Трајно мјесто међу интелектуалним великанима бачких Хрвата”. Класје наших равни. 1—2: 15—19. 
  • Шваб, Младен (1997). „Петар Пекић”. Тко је тко у НДХ: Хрватска 1941-1945. Загреб. стр. 315. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петар_Пекић&oldid=27672649”