Петар Пекић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Петар Пекић
Датум рођења1896.
Датум смрти1965.

Петар Пекић (Фелшесентиван, 26. јун 1896 — Загреб, 5. децембар 1965) био је хрватски публициста, књижевник и преводилац.

Биографија[уреди]

Потекао је из сељачке породице из Фелшесентивана код Баје.

Био је члан депутације која је по налогу владе Краљевине СХС октобра 1919. поднела Мировној конференцији у Версају Цвијићев меморандум у коме се тражило да се Бајски троугао и Барања са Мохачем предају Краљевини СХС.[1]

После евакуације Барање и Бајског троугла, добио је место општинског бележника у Риђици. У истом својству и у истом месту је 22. марта 1922. дочекао међународну комисију која је била одређена да повуче коначну границу између Краљевине СХС и Мађарске.[2]

Писао је поезију и прозу, преводио са француског и на француски (Мажуранићев спев Смрт Смаил аге Ченгића), а окушао се и на историји Војводине и бачких Буњеваца и Шокаца.

Крајем 1925. запослио се у Градској библиотеци у Суботици, у којој је радио као контрактуални библиотекар (библиотекар по уговору) док није добио отказ почетком 1930.[3] Посао је наводно изгубио због књиге „Повијест Хрвата у Војводини“ (1930),[4] у којој је критиковао локалну власт у Суботици.[5]

Године 1936. изабран је у „Одбор за прославу 250. годишњице доласка једне групе Буњеваца и преузимања власти у Суботици“.[6]

Године 1937 се преселио у Загреб.

Био је активан и у НДХ. Прилоге је објављивао у листу Друштва бачких Хрвата, Класје наших равних (1942-44), и Даници, календару за 1945. Године 1942. је објавио књигу „Постанак Независне Државе Хрватске“ која је повучена из продаје јер у њој није довољно наглашена улога усташког вође Анта Павелића у развоју усташког покрета.[7]

Дела[уреди]

  • Povijest Hrvata u Vojvodini od najstarijih vremena do 1929. (1930)
  • Vae victis : ili pobijanje kritike dra Dušana Popovića i Vase Stajića (1930)
  • Propast Austro-Ugarske Monarhije : i postanak nasljednih država (1937)
  • Povijest oslobođenja Vojvodine (1939)
  • Postanak Nezavisne Države Hrvatske. Borba za njeno oslobođenje i rad na unutrašnjem ustrojstvu (1942)
  • „Povijest Bunjevaca”, у: Hrvatska enciklopedija, Zagreb, 1942, sv. III. стр. 518—519.

Референце[уреди]

  1. ^ Pekić 1930, стр. 234–44; Искруљев 1936, стр. 494–95; Pekić 1939, стр. 350.
  2. ^ Искруљев 1936, стр. 335–36.
  3. ^ Mačković 2011, стр. 139.
  4. ^ Стајић 1930, стр. 159.
  5. ^ Pekić 1930, стр. 247-50.
  6. ^ Mačković 2009, стр. 105.
  7. ^ Švab 1997, стр. 315.

Литература[уреди]

  • „Petar Pekić”. Hrvatska enciklopedija. 8. Zagreb. 1999. стр. 364. 
  • Искруљев, Тома (1936). Распеће српског народа у Срему 1914 године и Маџари. Са маџарске границе, Бајски трокут, Сент Андрија. Нови Сад. 
  • Kikić, Geza (1971). Antologija poezije bunjevačkih Hrvata. Zagreb. 
  • Mačković, Stevan (2009). „Proslava 250. obljetnice doseljavanja veće skupine Bunjevaca (1686-1936.)”. Godišnjak za znanstvena istraživanja ZKVH-a. 1: 95—108. 
  • Mačković, Stevan (2011). „Ulomci za povijest Subotice u 1925. godini”. Godišnjak za znanstvena istraživanja ZKVH-a. 3: 123—154. 
  • Pekić, Petar (1930). Povijest Hrvata u Vojvodini od najstarijih vremena do 1929. Subotica. 
  • Pekić, Petar (1939). Povijest oslobodjenja Vojvodine. Subotica. 
  • Sekulić, Ante (1970). Književnost bačkih Hrvata. Zagreb. стр. 52—53. 
  • Стајић, Васа (1930). „Мађаризација и демађаризација Буњеваца”. Летопис Матице српске. 325: 158—209. 
  • Skenderović, Stjepan (2011). „Trajno mjesto među intelektualnim velikanima bačkih Hrvata”. Klasje naših ravni. 1—2: 15—19. 
  • Švab, Mladen (1997). „Petar Pekić”. Tko je tko u NDH: Hrvatska 1941-1945. Zagreb. стр. 315.