Погача
Погача је врста округлог хлеба, који се у прошлости свакодневно пекао у домаћинствима. Обично је била од пшеничног брашна, а округли хлеб од кукурузног брашна (пројиног) зове се проја. Након печења, погача би обично била загорела, па ју је требало остругати од гарежи, што се чинило или металним рендетом, или за то посебним ножем, кустуром.[1]
Данас је у градским, па и сеоским, срединама печење погаче углавном замењено куповином хлеба у продавници.
У српској кухињи постоји мрсна и посна погача.[1]
Највећа погача
[уреди | уреди извор]Највећа погача је 2011. направљена у Азањи код Смедеревске Паланке. Њен пречник је износио пет метара и 96 cm, а тежина 600 kg.[2]
Занимљивости
[уреди | уреди извор]У српском језику постоји изрека „хоће хлеба преко погаче“.
Друга значења
[уреди | уреди извор]Погача може значити било коју округлу форму од тестастог материјала, нпр. погача за исхрану стоке, пчела итд, или погача од малтера (која се, на пример, користи код лепљења гипс-картонских плоча на зид).[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „POGAČA: TRADICIONALNI BALKANSKI HLJEB”. Balkan. Архивирано из оригинала 30. 01. 2020. г. Приступљено 30. 1. 2020.
- ^ Радио телевизија Републике Српске: Српска погача од 600 килограма, 10.08.2011. (језик: српски)
