Domaćinstvo

С Википедије, слободне енциклопедије
Painting of a man feeding a baby, two women and another child
Porodična idila, Ajme Pez, 1839

Domaćinstvo se sastoji od jedne ili više osoba koje žive u istom domu i imaju zajedničke obroke. Takođe se može sastojati od jedne porodice ili druge grupe ljudi.[1] Smatra se da stan sadrži više domaćinstava ako se obroci ili životni prostori nisu zajednički. Domaćinstvo je osnovna jedinica analize u mnogim socijalnim, mikroekonomskim i državnim modelima, i važno je za ekonomiju i nasleđe.[2]

Modeli domaćinstava uključuju porodice, mešane porodice, zajedničko stanovanje, grupne domove, pansione, kuće sa višestrukim posedom (UK) i jednokrevetne stanove (US). U feudalnim društvima, kraljevsko domaćinstvo i srednjovekovna domaćinstva bogatih uključivali su poslugu i drugo osoblje.

Vladine definicije[уреди | уреди извор]

U statističke svrhe u Ujedinjenom Kraljevstvu, domaćinstvo je definisano kao „jedna osoba ili grupa ljudi kojima je smeštaj jedino ili glavno prebivalište, a grupa, ili deli bar jedan obrok dnevno ili deli životni smeštaj, odnosno dnevnu sobu ili sedeću sobu.”[3] Uvođenje zakona o kontroli kuća višestrukog smeštaja u britanskom Zakonu o stanovanju (2004)[4] zahtevalo je strožu definiciju jednog domaćinstva. Ljudi se mogu smatrati domaćinstvom ako su u srodstvu: puno- ili polu-krvno, hranitelj, pastor/dete, tazbina (i ekvivalent za nevenčane parove), bračni par ili nevenčani ali „koji žive kao ...“ (istopolni ili različitopolni parovi).[5]

Definicija popisa Sjedinjenih Država takođe zavisi od „odvojenih stambenih prostorija“: „onih u kojima stanari žive i jedu odvojeno od bilo koje druge osobe u zgradi.“[6] Prema američkom popisu stanovništva, domaćin je „osoba (ili jedan od ljudi) u čije ime je stambena jedinica u vlasništvu ili u najmu (održavanju)“; ako nijedno lice ne ispunjava uslove, bilo koji punoletni stanovnik stambene jedinice smatra se domaćinom. Američka vlada ranije je koristila „nosioca domaćinstva“ i „glavu porodice“, ali su ti izrazi zamenjeni terminom „domaćin“ 1980.[7]

Statistike domaćinstava[уреди | уреди извор]

Stanovi sa kupatilima[8]
Zemlja 1960 1970 1980
Belgija 23,6% 49,1% 73,9%
Danska 39,4% 73,1% 85,4%
Francuska 28,0% 48,9% 85,2%
Nemačka 51,9% 71,5% 92,3%
Grčka 10,4% - 69,3%
Irska 33,0% 55,3% 82,0%
Italija 10,7% 64,5% 86,4%
Luksemburg 45,7% 69,4% 86,2%
Holandija 30,3% 75,5% 95,9%
Portugalija 18,6% - 58%
Španija 24,0% 77,8% 85,3%
Ujedinjeno Kraljevstvo 78,3% 90,9% 98,0%
Unutrašnji WC, kada/tuš i topla tekuća voda (1988)[9]
Zemlja Unutrašnji WC Kada/tuš Topla tekuća voda
Belgija 94% 92% 87%
Denska 97% 94% N/A
Francuska 94% 93% 95%
Nemačka 99% 97% 98%
Grčka 85% 85% 84%
Irska 94% 92% 91%
Italija 99% 95% 93%
Luksemburg 99% 97% 97%
Holandija N/A 99% 100%
Portugalija 80% N/A N/A
Španija 97% 96% N/A
UK 99% 100% N/A
1981–82 popis[8]
Zemlja Kada/tuš Unutrašnji WC Centralno grejanje
Belgija 73,9% 79,0% -
Danska 85,1% 95,8% 54,6%
Francuska 85,2% 85,4% 67,6%
Nemačka 92,3% 96,0% 70,0%
Grčka 69,3% 70,9% -
Irska 82,0% 84,5% 39,2%
Italija 86,4% 87,7% 56,5%
Luksemburg 86,2% 97,3% 73,9%
Holandija 95,9% - 66,1%
Portugalija 58,0% 58,7% -
Španija 85,3% - 22,5%
Ujedinjeno Kraljevstvo 98,0% 97,3% -
Prosečna upotrebiva površina poda, 1976[10]
Zemlja Površina
Austrija 86 m2 (930 sq ft)
Belgija 97 m2 (1.040 sq ft)
Bugarska 63 m2 (680 sq ft)
Kanada 89 m2 (960 sq ft)
Čehoslovačka 69 m2 (740 sq ft)
Danska 122 m2 (1.310 sq ft)
Finska 71 m2 (760 sq ft)
Francuska 82 m2 (880 sq ft)
Istočna Nemačka 60 m2 (650 sq ft)
Zapadna Nemačka 95 m2 (1.020 sq ft)
Grčka 80 m2 (860 sq ft)
Mađarska 65 m2 (700 sq ft)
Irska 88 m2 (950 sq ft)
Luksemburg 107 m2 (1.150 sq ft)
Holandija 71 m2 (760 sq ft)
Norveška 89 m2 (960 sq ft)
Poljska 58 m2 (620 sq ft)
Portugalija 104 m2 (1.120 sq ft)
Rumunija 54 m2 (580 sq ft)
Sovjetski Savez 49 m2 (530 sq ft)
Španija 82 m2 (880 sq ft)
Švedska 109 m2 (1.170 sq ft)
Švajcarska 98 m2 (1.050 sq ft)
Ujedinjeno Kraljevstvo 70 m2 (750 sq ft)
Sjedinjene Države 120 m2 (1.300 sq ft)
Jugoslavija 65 m2 (700 sq ft)
Prosečna upotrebiva površina poda, 1994[11]
Zemlja Površina
Austrija 85,3 m2 (918 sq ft)
Belgija 86,3 m2 (929 sq ft)
Danska 107 m2 (1.150 sq ft)
Finska 74,8 m2 (805 sq ft)
Francuska 85,4 m2 (919 sq ft)
Istočna Nemačka 64,4 m2 (693 sq ft)
Zapadna Nemačka 86,7 m2 (933 sq ft)
Grčka 79,6 m2 (857 sq ft)
Irska 88 m2 (950 sq ft)
Italija 92,3 m2 (994 sq ft)
Luksemburg 107 m2 (1.150 sq ft)
Holandija 98,6 m2 (1.061 sq ft)
Španija 86,6 m2 (932 sq ft)
Švedska 92 m2 (990 sq ft)
Ujedinjeno Kraljevstvo 79,7 m2 (858 sq ft)
Površina poda, 1992–1993[12]
Zemlja Godina Površiona
Australija 1993 191 m2 (2.060 sq ft)
Sjedinjene Države 1992 153,2 m2 (1.649 sq ft)
Južna Koreja 1993 119,3 m2 (1.284 sq ft)
Ujedinjeno Kraljevstvo 1992 95 m2 (1.020 sq ft)
Nemačka 1993 90,8 m2 (977 sq ft)
Japan 1993 88,6 m2 (954 sq ft)
Domaćinstva bez unutrašnjeg toaleta, 1980[13]
Zemlja %
Belgija 19%
Francuska 17%
Zapadna Nemačka 7%
Grčka 29%
Irska 22%
Italija 11%
Japan 54%
Norveška 17%
Portugalija 43%
Španija 12%
Ujedinjeno Kraljevstvo 6%
Domaćinstva bez kade ili tuša
Zemlja %
Belgija 24%
Francuska 17%
Zapadna Nemačka 11%
Italija 11%
Japan 17%
Norveška 18%
Španija 39%
Ujedinjeno Kraljevstvo 4%
Domaćinstva sa unutrašnjim toaletom[14]
Zemlja 1960–61 1970–71 1978–79
Britanija 87% 88% 95%
Nemačka 64% 85% 92,5%
Domaćinstva sa kadom ili tušem[14]
Zemlja 1960–61 1970–71 1978–79
Britanija 72% 91% 94,3%
Nemačka 51% 82% 89,1%
Glavne rezidencije u Francuskoj kojima nedostaju pogodnosti:[10]
Godina Tekuća voda WC Kada ili tuš Centralno grejanje
1962 21,6% 59,5% 71,1% 80,7%
1968 9,2% 45,2% 52,5% 65,1%
1975 2,8% 26,2% 29,8% 46,9%
1978 1,3% 20,9% 22,9% 39,7%
Domaćinstva sa centralnim grejanjem
Zemlja 1970 1978
Velika Britanija 34% 53%
Nemačka 44% 64%
Stanovi u SAD sa kupatilom, 1970[15]
Amenity %
Kada/tuš 95%
Toalet sa ispiranjem 96%
Istočnonemačke pogodnosti[10]
Pogodnost 1961 1971 1979
Tekuća voda 66% 82,2% 89%
WC 33% 41,8% 50%
Kada/tuš 22,4% 38,7% 50%
Centralno grejanje 2,5% 10,6% 22%
Pogodnosti u evropskim stanovima, 1970–71[16]
Zemlja Tekuća voda WC Kada/tuš
Austrija 84,2% 69,8% 52,9%
Belgija 88,0% 50,4% 47,8%
Čehoslovačka 75,3% 49,0% 58,6%
Danska 98,7% 90,3% 76,5%
Finska 72,0% 61,4% -
Grčka 64,9% 41,2% 35,6%
Mađarska 36,1% 27,2% 31,7%
Irska 78,2% 69,2% 55,4%
Italija 86,1% 79,0% 64,5%
Holandija - 80,8% 81,4%
Norveška 97,5% 69,0% 66,1%
Portugalija 47,8% 33,7% 32,6%
Španija 70,9% 70,9% 46,4%
Švedska 97,4% 90,1% 78,3%
Švajcarska - 93,3% 80,9%
Ujedinjeno Kraljevstvo - 86,3% 90,7%
Jugoslavija 33,6% 26,2% 24,6%
Britanskim domaćinstvima kojima nedostaju pogodnosti[17]
Godina Kada Unutrašnji/spoljašnji WC Topla tekuća voda Unutrašnji WC
1951 37,6% 7,7% - -
1961 22,4% 6,5% 21,8% -
1966 15,4% 1,7% 12,5% 18,3%
1971 9,1% 1,1% 6,5% 11,5%
Britanska domaćinstva koja dele pogodnosti[17]
Godina Tuš Unutrašnji/spoljašnji WC Topla tekuća voda Unutrašnji WC
1951 7,5% 14,9% - -
1961 4,4% 6,7% 1,8% -
1966 4,1% 6,4% 2,0% 4,4%
1971 3,2% 4,1% 1,9% 3,1%
Domaćinstva sa trajnom dobrima, 1964–1971[18]
Zemlja Godina Mašina za pranje veša Frižider Televizor Telefon
Severna Irska 1971 45,4% 40,1% 87,5% 27,0%
Škotska 1971 65,0% 53,2% 92,1% 36,1%
Ujedinjeno Kraljevstvo 1964 53,0% 34,0% 80,0% 2,2%
Ujedinjeno Kraljevstvo 1971 64,3% 68,8% 91,4% 37,8%
Sjedinjene Države 1965 87,4% 99,5% 97,1% 85,0%
Sjedinjene Države 1970 92,1% 99,85 98,7% 92,0%
EEC fizički radnici sa trajnim dobrima, 1963–1964[18]
Zemlja Mašina za pranje veša Frižider Televizor Telefon
Belgija 74,7% 24,9% 47,6% 8,2%
Francuska 39,6% 47,0% 34,4% 1,4%
Zapadna Nemačka 66,2% 62,1% 51,3% 1,8%
Italija 13,6% 50,2% 47,9% 20,0%
Luksemburg 82,3% 64,7% 27,9% 23,0%
Holandija 80,4% 25,5% 58,0% 9,4%
EEC kancelarijsk radnici sa trajnim dobrima, 1963–1964[18]
Zemlja Mašina za pranje veša Frižider Televizor Telefon
Belgija 68,5% 57,3% 48,3% 40,0%
Francuska 48,2% 71,3% 43,3% 15,2%
Zapadna Nemačka 62,2% 79,1% 51,8% 19,6%
Italija 38,3% 81,9% 79,3% 57,9%
Luksemburg 82,3% 79,2% 25,2% 67,3%
Holandija 73,9% 51,6% 56,2% 57,4%
Stanovi sa pogodnostima, 1960–71[18]
Zemlja Godna Tekuća voda Unutrašnja tekuća voda Toalet Toalet sa ispiranjem Kada/tuš
Austrija 1961 100,0% 63,6% - - 29,6%
1970 - 85,3% 69,7% - 54,5%
Belgium 1961 76,9% - 99,9% 47,6% 24,3%
Bugarska 1965 28,5% 28,2% 100,0% 11,8% 8,7%
Kanada 1961 89,1% - - 85,2% 80,3%
1967 - 95,2% 93,5% 92,5% 89,8%
1971 - - - 95,4% 93,4%
Čehoslovačka 1961 60,5% 49,1% - 39,5% 33,3%
Danska 1960 - 92,9% 100,0% 83,6% 48,3%
1965 96,7% 96,7% 100,0% 90,9% 63,4%
Engleska i Vels 1961 - 98,7% 93,4% - 78,7%
1966 - - - 98,2% 85,1%
Finska 1960 47,1% 47,1% - 35,4% 14,6%
Francuska 1962 - 77,5% 43,1% 39,3% 28,0%
1968 92,8% 91,5% 56,2% 53,2% 48,9%
Istočna Nemačka 1961 - 65,7% 33,7% - 22,1%
Zapadna Nemačka 1965 - 98,2% - 83,3% 64,3%
1968 99,0% - - 86,5% 66,8%
Mađarska 1960 - - 100,0% 22,5% -
1963 32,5% 25,9% - - 18,5%
1970 58,6% 36,4% 100,0% 32,7% 32,2%
Irska 1961 57,2% 51,0% 64,9% 53,5% 33,2%
Italija 1961 71,6% 62,3% 89,5% - 28,9%
Luksemburg 1960 98,8% - 100,0% 81,6% 45,7%
Holandija 1956 89,6% - 99,9% 67,5% 26,8%
Novi Zeland 1960 - 90,0% - - -
1961 99,6% 87,8% - 88,5% -
1966 99,7% 90,3% - 94,0% 98,1%
Norveška 1960 94,0% 92,8% 100,0% 57,9% 45,2%
Poljska 1960 39,1% 29,9% 26,9% 18,9% 13,9%
1966 - 46,8% - 33,3% -
Rumunija 1966 48,4% 12,3% 100,0% 12,2% 9,6%
Škotska 1961 - 94,0% - 92,8% 69,9%
1966 - - - 95,7% 77,4%
Švedska 1960 - 90,0% - 76,2% 61,0%
1965 95,2% 94,3% 99,7% 85,3% 72,9%
Švajcarska 1960 - 96,1% 99,7% - 68,8%
Sjedinjene Države 1960 94,0% 92,9% - 89,7% 88,1%
Jugoslavija (urbani deo) 1961 - 42,4% 34,5% - 22,5%
Evropska domaćinstva sa najmanje jednim automobilom, 1978[19]
Zemlja %
Belgija 69,9%
Danska 57,0%
Francuska 66,9%
Zapadna Nemačka 62,6%
Irska 65,1%
Italy 69,1%
Holandija 67,2%
Ujedinjeno Kraljevstvo 54,4%
Zakup stana, 1980–1990[20]
Zemlja Godina Javni najam Privatni najam Stan vlasnika
Australija 1988 5% 25% 70%
Belgija 1986 6% 30% 62%
Danska 1990 21% 21% 58%
Francuska 1990 17% 30% 53%
Nemačka 1990 25% 38% 37%
Irska 1990 14% 9% 78%
Italija 1990 5% 24% 64%
Holandija 1988 43% 13% 44%
Španija 1989 1% 11% 88%
Ujedinjeno Kraljevstvo 1990 27% 7% 66%
Sjedinjene Države 1980 2% 32% 66%
EEC domaćinstva sa baštom, 1963–64[21]
Zemlja %
Belgija 58%
Francuska 47%
Italija 17%
Holandija 21%
Nemačka 45%
Luksemburg 81%
Domaćinstva s trajnim dobrima, 1962[22]
Zemlja Televizor Usisivač Mašina za pranje veša Frižider Kola
Francuska 25% 32% 31% 37% 33%
Velika Britanija 78% 71% 43% 22% 30%
Sjedinjene Države 87% 75% 95% 98% 75%

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Haviland, William A. (2003). Anthropology. Wadsworth/Thomson Learning. ISBN 978-0-534-61020-3. 
  2. ^ O'Sullivan, Arthur; Steven M. Sheffrin (2003). Economics: Principles in action. Upper Saddle River, New Jersey 07458: Pearson Prentice-Hall. стр. 29. ISBN 978-0-13-063085-8. Архивирано из оригинала на датум 2016-12-20. 
  3. ^ „National Statistics” (PDF). Statistics.gov.uk\accessdate=2015-05-17. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2008-06-26. 
  4. ^ „UK Housing Act 2004” (PDF).  See section 258 on p. 201.
  5. ^ „Single Household: brief summary of HA 2004 definition”. Flat Justice: Helping Tenants to Get Rent Back. 
  6. ^ „Households”. Quickfacts.census.gov. 2015-03-24. Архивирано из оригинала на датум 2015-04-27. Приступљено 2015-05-17. 
  7. ^ „U.S. Census: Current Population Survey – Definitions and Explanations”. Census.gov. Архивирано из оригинала на датум 2012-03-22. Приступљено 2012-03-24. 
  8. ^ а б „A social portrait of Europe – Population and social conditions – EU Bookshop”. bookshop.europa.eu. 1992-02-18. Приступљено 2014-09-25. 
  9. ^ „Report on Housing”. Coe.int. Архивирано из оригинала на датум 2012-05-08. Приступљено 2012-03-24. 
  10. ^ а б в Wynn, Martin, ур. (1984). Housing in Europe. Croom Helm. ISBN 978-0-312-39351-9. 
  11. ^ European Commission; Oxley, Michael; Smith, Jacqueline (1996). Housing Policy and Rented Housing in Europe. E & F Spon. стр. 77. ISBN 978-0-419-20720-7. 
  12. ^ Ōmae, Ken'ichi (1995). The End of the Nation State: The Rise of Regional Economies. Simon and Schuster. ISBN 978-0-02-923341-2. 
  13. ^ Simon, Julian (1996). The State of Humanity. Wiley. стр. 244. ISBN 978-1-55786-585-4. 
  14. ^ а б Couch, Chris (1985). Housing Conditions in Britain and Germany. Anglo-German Foundation for the Study of Industrial Society. ISBN 978-0-905492-42-1. 
  15. ^ Lansley, Stewart (1979). Housing and Public Policy. Croom Helm. ISBN 978-0-7099-0052-8. 
  16. ^ Howenstine, Emanuel Jay (1985). Housing Vouchers: A Comparative International Analysis. Transaction Publishers. стр. 46. ISBN 978-1-4128-5049-0. 
  17. ^ а б Stafford, D. C. (1978). The Economics of Housing PolicyНеопходна слободна регистрација. Croom Helm. ISBN 978-0-85664-159-6. 
  18. ^ а б в г Karn, Valerie Ann (1973). Housing standards and costs: a comparison of British standards and costs with those in the U.S.A., Canada, and Europe. University of Birmingham. ISBN 978-0-7044-0053-5. 
  19. ^ Dawson, John (2014). Commercial Distribution in Europe. Routledge. стр. 62. ISBN 978-1-317-59886-2. 
  20. ^ Hill, Michael James (1996). Social Policy: A Comparative Analysis. Prentice-Hall/Harvester Wheatsheaf. ISBN 978-0-13-353905-9. 
  21. ^ Sampson, Anthony (1971). The new Europeans: a guide to the workings, institutions and character of contemporary Western Europe. Panther. 
  22. ^ Logemann, J. (2012-07-16). The Development of Consumer Credit in Global Perspective: Business, Regulation, and Culture. Palgrave Macmillan US. стр. 194. ISBN 978-1-137-06207-9. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]