Посебна чула
У медицини и анатомији, посебна чула су чула која имају посебне органе:
Разлика између посебних и општих чула је употреба класификованих нервених влакана који се простиру до и од централног нервеног система. Информација из посебног чула се преноси посебним соматским и посебним висцеларним аферентим нервним влакнима. Насупрот томе, друго чуло, додира, је соматско чуло које нема посебан орган, али се налази у цијелом тијелу, најпримјетнија је кожа, али и поједини унутрашњи органи. Додир укључује механорецепторе (притисак, вибрације и проприоцепцију), бол (ноцицепција) и топлоте (термоцепција), и такве информације се преносе соматским и општим аферентним нервеним влакнима. [1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Drake et al. (2010), Gray's Anatomy for Students, 2nd Ed., Churchill Livingstone.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Развој посебних чула Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016)
