Разарач Загреб

Разарач *Загреб*
	Разарач Загреб у Боки Которској
Историја
Краљевина Југославија
Име:	Загреб
Имењак:	Град Загреб
Градитељ:	Јадранска бродоградилишта А.Д. у Сплиту
Колибица положена:	1936.
Поринут:	30. марта 1938.
Уведен у службу:	5. августа 1939.
У служби:	1939-1941.
Идентификација:	Ознака на трупу:; З (ћирилица, десна страна); Z (латиница, лева страна);
Судбина:	Потопљен од стране сопствене посаде 17. априла 1941.
Опште карактеристике
Класа и тип:	Разарач класе Београд
Депласман:	Стандардни: 1210 t; Пуни: 1655 t;
Дужина:	98 m
Ширина:	9,45 m
Газ:	2,7 - 3,2 m
Инсталирана снага:	44.000 КС
Погон:	3 × Јароу котла; 2 × Парсонс турбине;
Брзина:	38 чворова
Аутономија пловљења:	1.200 наутичких миља (2200 km ) при економској брзини од 16 чворова
Посада:	145 официра и морнара
Наоружање:	4 × 1 Шкода 120 mm топови; 2 × 2 Бофорс 40 mm ПА топови; 2 × 1 Збројовка 15 mm митраљези; 2 × 3 550 mm торпедне цеви; 2 бацача дубинских бомби; 1 клизач за дубинске бомбе; 30 морских мина;

Разарач Загреб (званични назив: Краљевски брод Загреб^[1]) је био трећи од три брода серије југословенских разарача класе Београд. Добио је име по граду Загребу, који је у Краљевини Југославији био главни град Бановине Хрватске. У време избијања Априлског рата 1941. године, разарач Загреб и друга два брода његове класе - Београд и Љубљана, заједно с великим разарачем Дубровник, представљали су најмодерније ратне бродове Краљевине Југославије, с тим да је разарач Љубљана био ван употребе после удеса приликом маневра упловљења у Шибеник.

Настанак и служба[уреди | уреди извор]

Након увођења у погон великог разарача Дубровник, Краљевина Југославија је наручила у Француској једну малу серију разарача, мање величине. Бродове је пројектовала француска фирма Ateliers et Chantiers de la Loire. Један брод је изграђен у француској, а следећа два су изграђена у југословенским бродоградилиштима. Наоружање за бродове је испоручила чехословачка фирма Шкода, а погонски уређаји су набављени код британских компанија - котлови код Јароуа Yarrow Shipbuilders, а парне турбине код Парсонса Parsons Marine Steam Turbine Company.

Као ни већина осталих југословенских ратних бродова није учествовао у борби. Пошто је 17. априла 1941. претила опасност да падне у руке Краљевине Италије, разарач су потопили експлозивом поручници бојног брода I класе Сергеј Машера и Милан Спасић. Краљ Петар II их је 1942. године одликовао орденом Карађорђеве звезде с мачевима IV реда, а 10. септембра 1973. године су проглашени за народне хероје, јер су добровољно жртвовали своје животе.

Модел разарача постоји у „Техничком музеју“ у Загребу, „Војном музеју“ у Београду и Поморском музеју Црне Горе у Котору.