Ресава (река)
| Ресава | |
|---|---|
Ресава са моста краља Александра код Деспотовца | |
| Опште информације | |
| Дужина | 65 km |
| Басен | 685 km2 |
| Слив | Црно море |
| Водоток | |
| Извор | Настаје спајањем Злотске и Бобовачке реке на Кучајским планинама. |
| В. извора | ~1120 m |
| Ушће | Велика Морава |
| Географске карактеристике | |
| Држава(е) | |
| Област | Источна Србија |
| Насеља | Деспотовац, Свилајнац |
| Медији на Остави | |
Ресава је река у источној Србији, која извире на планини Бељаници и најдужа је десна притока Велике Мораве. Настаје спајањем Бобовачке и Злотске реке, на висини од 663 метара надморске висине, док се највиши извор Бобовачке реке налази на висини од око 1.120 метара. Дужина њеног тока је 65 km, а слив обухвата површину од 685km². Њен горњи део представља композитну долину у којој се кратке клисуре смењују са малим котлинама, да би у свом доњем делу (после Манасије), она ушла у пространу долину. У реци живе поточна пастрмка, кркуша и кленови, а дуж њеног тока подигнут је низ рибњака у којима се узгајају калифорнијске и жуте пастрмке.
Ресава протиче кроз Деспотовац и Свилајнац, а у њеној непосредној близини се налазе Ресавска (Дивљаковачка) пећина, водопад Велики бук (Лисине) и манастир Манасија (Ресава), као и велика налазишта мрког угља, која се експлоатишу у склопу РЕМБАСа.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.