Ресторан "Павиллон Ледоyен"
| Ресторан "Pavillon Ledoyen" | |
 | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација | Авенија Дитуи, 8. арондисман, Париз,  Француска
|
| Статус | активан |
| Отварање | 1779 |
"Pavillon Ledoyen", у парку у источном делу Јелисејских поља у 8. арондисману, један је од најстаријих ресторана у Паризу. Његова дуга историја поставља га на Јелисејска поља пре улепшавања улице.[1]
У двоспратном павиљону са вртовима, Ledoyen се сматра једним од најбољих гурманских ресторана у Паризу и има три Мишелинове звезде.[2] Зграда је у власништву града Париза. Њиме управља компанија "Carré des Champs Elysées".
Историја
[уреди | уреди извор]Првобитно, 1779. године, то је била врло мала гостионица по имену Au Dauphin.[тражи се извор] Била је близу данашњег Трга Конкорд (некада Трг Луј XV). У то време то је била сеоска гостионица на периферији Париза и краве су пасле у пољима напољу.[3] Дана 4. августа 1791. године, Пјер-Мишел Ледоајен, син угоститеља, изнајмио га је и основао формални ресторан.[тражи се извор]
Ледоајен, перач судова у својој младости,[4] је 1814. преименовао ресторан по себи, а дуги низ година био је у власништву Дезмазура. Године 1842, архитекта Жак Хиторф, одговоран за развој вртова Јелисејских поља, пренео је ресторан на садашњу локацију.[5] Шест година касније поправљен је и реновиран након пожара.[тражи се извор]
Данас су зидови зграде у власништву града Париза. Добио је статус три Мишелинове звездице под Кристијаном Ле Скером од 2002.[6]
Њиме управља Јаник Алено, који је у својој првој години постигао три Мишелинове звезде.[тражи се извор]
Архитектура и опрема
[уреди | уреди извор]
Оригинална зграда је била 13x4 м,[тражи се извор] са белим зидовима и зеленим капцима.[7] Када је ресторан премештен 1784. био је у двоспратни павиљон са терасастим баштама,[8] [5] пројектован у неокласичном стилу. Уље на платну из 1886. године, Ручак скандинавских уметника у Cafe Ledoyen, Париз, шведског сликара Хуга Биргера сугерише нешто од изгледа ресторана у касном 19. веку.[9] Његове карактеристике укључују многобројне огромне прозоре, китњасте плафоне[10] и историјске собе на другом спрату.[11] Трпезарија укључује гарнитуру за седење на отвореном, унутрашње салоне,[12] и роштиљ у стилу 1950-их.[13]
Значајни покровитељи
[уреди | уреди извор]Током касног 18. века, то је било уточиште Луја де Сен Жиста и Максимилијана Робеспијера и тамо су вечерали 26. јула 1794, два дана пре погубљења.[7] Наполеон и Жозефина де Боарне су се наводно срели у овом ресторану, а ресторан је такође био омиљен међу уметницима и писцима као што су Дантон, Мара, Дега, Моне, Зола, Флобер и Ги де Мопасан.[5] Извештај из средине 19. века наводи да је ресторан био и место за доручак учесника двобоја, који су се, након што су пуцали једни на друге у Булоњској шуми, помирили за доручком у овом ресторану.[14]
Занимљивости
[уреди | уреди извор]За филм "Велики ресторан" Жака Беснара (1966) са Луј де Фином, екстеријери су служили као кулиса. Унутрашња декорација је идентично реконструисана у филмским атељеима.[15]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Stanford's Paris guide: with three maps, and a view of the Champs Elysées (Public domain изд.). E. Stanford. 1858. стр. 78—. Приступљено 21. 1. 2012.
- ^ Wurman, Richard Saul (23. 9. 2008). Access Paris. HarperCollins. стр. 140—. ISBN 978-0-06-147061-5. Приступљено 21. 1. 2012.
- ^ Glyn, Anthony; Glyn, Susan (јун 2000). The companion guide to Paris
. Companion Guides. стр. 83. ISBN 978-1-900639-20-0. Приступљено 20. 1. 2012.
- ^ Strong, Rowland (1900). Where and how to dine in Paris: with notes on Paris hotels, waiters and their tips, Paris theatres, minor theatres, music halls, racing round Paris, etc (Public domain изд.). G. Richards. стр. 72–. Приступљено 21. 1. 2012.
- ^ а б в Downes, Stephen (1. 11. 2006). Paris on a Plate. Pier 9. стр. 133. ISBN 978-1-74045-881-8. Приступљено 20. 1. 2012.
- ^ Nathaniel Newnham-Davis (јануар 2008). Gourmet's Guide to Europe. Applewood Books. стр. 21. ISBN 978-1-4290-1266-9. Приступљено 20. 1. 2012.
- ^ а б Vallois, Thirza (септембар 1999). Around and about Paris Vol.2: From the Guillotine to the Bastille Opera: The 8th, 9th, 10th, 11th & 12th Arrondissements. Iliad Books. стр. 40. Приступљено 20. 1. 2012.
- ^ Wurman, Richard Saul (23. 9. 2008). Access Paris. HarperCollins. стр. 140—. ISBN 978-0-06-147061-5. Приступљено 21. 1. 2012.
- ^ Lindgren, Mereth (1987). A history of Swedish art. Signum. стр. 186. ISBN 978-91-85330-78-2. Приступљено 21. 1. 2012.
- ^ Vlotides, Nina (2006). A Hedonist's Guide to Paris. A Hedonist's guide to... стр. 102—. ISBN 978-1-905428-05-2. Приступљено 21. 1. 2012.
- ^ Trefler, Caroline (29. 8. 2006). Fodor's 2007 Paris. Random House Digital, Inc. стр. 173—. ISBN 978-1-4000-1681-5. Приступљено 21. 1. 2012.
- ^ Appletons' journal (Public domain изд.). D. Appleton and Co. 1874. стр. 658—. Приступљено 21. 1. 2012.
- ^ Tillier, Alan; Spenley, Katherine (2011). DK Eyewitness Travel Guide: Paris. Penguin. стр. 313—. ISBN 978-0-7566-8505-8. Приступљено 21. 1. 2012.
- ^ Paris and its environs (Public domain изд.). 1855. стр. 189—. Приступљено 21. 1. 2012.
- ^ „Le Pavillon Ledoyen à Paris”. lieux-dhistoire.fr. Архивирано из оригинала 18. 11. 2021. г. Приступљено 18. 11. 2021.
