Синдром преосетљивости на лек
| Синдром преосетљивости на лек | |
|---|---|
 | |
| Еозинофили у периферној крви | |
| Специјалности | Инфективна болест |
| Симптоми | свраб, осип |
| Компликације | хоспитализација |
| Узроци | Преосетљивост на неке врсте молекула |
| Синдром преосетљивости на лек | |
|---|---|
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | Имунологија, Дерматологија |
| МКБ-10 | T88.7 |
| МКБ-9-CM | 977.9 |
| MeSH | D063926 |
Синдром преосетљивости на лек (енгл. DRESS Syndrome: Drug Reaction (или Rash) with Eosinophilia and Systemic Symptoms ou DiHS pour Drug-induced Hypersensitivity Syndrome; фр. Syndrome d'hypersensibilité médicamenteuse) ретка je реакција на одређене лекове. Укључује првенствено отечене лимфне чворове, грозницу[1], и карактеристичне абнормалности у крви као што су абнормално висок ниво еозинофила, низак број тромбоцита и повећан број атипичних белих крвних зрнаца (лимфоцита). Међутим, синдром често узрукује запаљење унутрашњих органа које је потенцијално опасно по живот, а смртност од овог синдрома износи око 10%.[2]
Опис синдрома
[уреди | уреди извор]Синдром преосетљивости на лек је изазван излагањем одређеним лековима, који као реакција изазивају осип, грозницу, запаљење одређених унутрашњих органа, лимфаденопатију и хематолошке абнормалности као што су еозинофилија, тромбоцитопенија и лимфоцитоза са атипичним ћелијама. Стопа смртности код овог синдрома је 10%. Обично се симптоми ДРЕСС синдрома појављују неколико недеља након излагања леку. Не постоји стандард за постављање дијагнозе; Предложене су најмање две листе дијагностичких критеријума: RegiSCAR критеријуми и критеријуми јапанске групе за консензуса који су приказани у табели испод:
| RegiSCAR Критеријуми за укључивање ДРЕСС синдрома: 3 од 4 критеријума са звездицама су потребна за дијагнозу | Јапански консензус групни дијагностички критеријуми за ДИХС: 7 критеријума је потребно за дијагнозу ДИХС или првих 5 критеријума потребних за дијагнозу атипичног ДИХС. |
|---|---|
| Хоспитализација | свраб, макуларни еритем који садржи папуле, пустуле или везикуле (углавном макулопапулозни осип), који се развија >3 недеље након почетка узимања лека |
| Реакција за коју се сумња да је повезана са леком | Продужени клинички симптоми 2 недеље након престанка узимања лека за који се сумња да је изазвао алергију |
| Акутни осип* | Температура > 38 °C |
| Температура> 38 °C* | Абнормалности јетре (ALT > 100 U/l) или захваћеност других органа |
| Лимфаденопатија на најмање два места* | Абнормалности леукоцита |
| Захваћеност најмање једног унутрашњег органа* | Леукоцитоза ( > 11 x 109/l) |
| Абнормалности у крвној слици (лимфопенија или лимфоцитоза*, еозинофилија*, тромбоцитопенија*) | Атипична лимфоцитоза (>5%) |
| Тешки нервни бол | Лимфаденопатија |
Лечење
[уреди | уреди извор]Након постављене дијагнозе, треба прекинути давање лека који је изазвао алергију. Лечење се генерално састоји од примене кортикостероида локалн и орално или парентерално када су захваћени унутрашњи органи.[3][4][5][6][7][8]
Литература
[уреди | уреди извор]- Husain, Zain; Reddy, Bobby Y.; Schwartz, Robert A. (2013). DRESS syndrome: Part I. Clinical perspectives. стр. 693.e1—14; quiz 706—708.
- Kardaun, S. H.; Sekula, P.; Valeyrie-Allanore, L.; Liss, Y.; Chu, C. Y.; Creamer, D.; Sidoroff, A.; Naldi, L.; Mockenhaupt, M.; Roujeau, J. C. (2013). Drug reaction with eosinophilia and systemic symptoms (DRESS): an original multisystem adverse drug reaction. Results from the prospective RegiSCAR study. стр. 1071—1080.
- Hung, Shuen-Iu; Chung, Wen-Hung; Liou, Lieh-Bang; Chu, Chen-Chung; Lin, Marie; Huang, Hsien-Ping; Lin, Yen-Ling; Lan, Joung-Liang; Yang, Li-Cheng; Hong, Hong-Shang; Chen, Ming-Jing; Lai, Ping-Chin; Wu, Mai-Szu; Chu, Chia-Yu; Wang, Kuo-Hsien; Chen, Chien-Hsiun; Fann, Cathy S. J.; Wu, Jer-Yuarn; Chen, Yuan-Tsong (2005). HLA-B*5801 allele as a genetic marker for severe cutaneous adverse reactions caused by allopurinol. стр. 4134—4139. Приступљено 25. 2. 2022.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Kano, Y.; Hiraharas, K.; Sakuma, K.; Shiohara, T. (август 2006). „Several herpesviruses can reactivate in a severe drug-induced multiorgan reaction in the same sequential order as in graft-versus-host disease”. The British Journal of Dermatology. стр. 301—306. doi:10.1111/j.1365-2133.2006.07238.x. Приступљено 25. 2. 2022.
- ^ Peyrière, H.; Dereure, O.; Breton, H.; Demoly, P.; Cociglio, M.; Blayac, J.-P.; Hillaire-Buys, D. (август 2006). „Variability in the clinical pattern of cutaneous side-effects of drugs with systemic symptoms: does a DRESS syndrome really exist?”. The British Journal of Dermatology. стр. 422—428. doi:10.1111/j.1365-2133.2006.07284.x.
- ^ Allam, JP; Paus T; Reichel C; et al. „DRESS syndrome associated with carbamazepine and phenytoin”. European Journal of Dermatology. 14 (5): 339—342. PMID 15358574.
- ^ „Tetracycline (doxycycline, minocycline)”.
- ^ Markel, A (октобар 2005). „Allopurinol-induced DRESS syndrome” (PDF). Israel Medical Association Journal. 7 (10): 656—660. PMID 16259349. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 11. 2020. г. Приступљено 25. 02. 2022.
- ^ „Ziprasidone (Marketed as Geodon and Generics): Drug Safety Communication - Rare But Potentially Fatal Skin Reactions”. 11. 12. 2014.
- ^ Blumenthal, Kimberly G.; Patil, Sarita U.; Long, Aidan A. (2012-04-01). „The importance of vancomycin in drug rash with eosinophilia and systemic symptoms (DRESS) syndrome”. Allergy and Asthma Proceedings. 33 (2): 165—171. ISSN 1539-6304. PMID 22525393. doi:10.2500/aap.2012.33.3498.
- ^ „Olanzapine: Drug Safety Communication - FDA Warns About Rare But Serious Skin Reactions”. 10. 5. 2016.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
