Стоунволов напад
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
| 8 |        | 8 | |||||||
| 7 | 7 | ||||||||
| 6 | 6 | ||||||||
| 5 | 5 | ||||||||
| 4 | 4 | ||||||||
| 3 | 3 | ||||||||
| 2 | 2 | ||||||||
| 1 | 1 | ||||||||
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
Стонвелов напад је шаховско отварање окарактерисано од бијелога играјући његовим пјешацима до д4 и e3, играјући Лд3, Сд2, и онда играјучи пјешацима до ц3 и онда ф4; иако се ти потези не играју тим редослиједом.[1] Стонвел је систем; покушава да постигне веома специфичну пјешачку формацију, умјесто да покушава запамтити дуге линије различитих варијантара. Ако бијели поднесе Стонвелу формацију, то се зове Стонвелов напад, без обзира како се црни одлучио на одбрану против њега. Када црни постави Стонвалу формацију, са пјешацима на ц6, д5, e6 и ф5, онда је то варијанта холандске одбране.[2] gives the following as a main line: 1.d4 d5 2.e3 Nf6 3.Bd3 c5 4.c3 Nc6 5.f4.
ECO[уреди | уреди извор]
Будући да се Стонвелов систем користи против разних одбрана црнога, Енциклопедија шахоцских отварања има проблем класификовати то. Међу кориштеним кодовима су D00 (када црни игра д5), A45, и A03 (код за бирдово отварање).
Примјер игре[уреди | уреди извор]
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
| 8 |       | 8 | |||||||
| 7 | 7 | ||||||||
| 6 | 6 | ||||||||
| 5 | 5 | ||||||||
| 4 | 4 | ||||||||
| 3 | 3 | ||||||||
| 2 | 2 | ||||||||
| 1 | 1 | ||||||||
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
Ова једноставна игра[3] показује шта се деси када црни слабо брани.
- 1. д4 д5 2. ф4 Сф6 3. e3 e6 4. Сф3 ц5 5. ц3 Сц6 6. Лд3 Лд6 7. 0-0 0-0 8. Сбд2 б6 9. Сe5 Лб7 10. г4 Дц7 11. г5 Сд7 12. Л:х7+ K:х7 13. Дх5+ Kг8 14. Тф3 ф6 15. Тх3 ф:e5 16. г6 1-0
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Soltis, Andrew (1993) [1987]. The Stonewall Attack (Revised 2nd изд.). Chess Digest, Inc. стр. 20. ISBN 0-87568-165-4. „In this book we'll consider the most common sequence: 1.d4 followed by 2.e3 and then 3.Bd3 and 4.f4 (or 3.f4 and 4.Bd3). But the Stonewall has materialized in quite a variety of sequences, including 1.f4 in the hands of Bent Larsen, Gideon Stahlberg and Harry Bird, or even 1.Nf3.”
- ^ See page 511 and column no. 9.
- ^ Larry Evans (децембар 1981). „Stonewalling”. Chess Life. стр. 34—36. Архивирано из оригинала 25. 4. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2011.
Литература[уреди | уреди извор]
- Brace, Edward (1977). „Stonewall Formation”. An Illustrated Dictionary of Chess. Craftwell. ISBN 1-55521-394-4.
- de Firmian, Nick (1999). Modern Chess Openings: MCO-14. Random House. ISBN 0-8129-3084-3.
- Hooper, David; Whyld, Kenneth (1992). „stonewall”. The Oxford Companion to Chess (2nd изд.). Oxford University Press. стр. 399. ISBN 0-19-866164-9.