Татјана Миливојевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Татјана Миливојевић
Датум рођења1960.
Место рођењаБеоградФНР Југославија
ЗанимањеФилозоф
Значајни радовиМотивација за рад - теорије и стратегије, Исповести једне психотерапеуткиње, Нерођен од оца

Татјана Миливојевић (Београд, 1960) доктор је филозофије, доцент на Факултету за културу и медије на Универзитету Џон Незбит у Београду. Сертификовани је психотерапеут трансакционе анализе.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је у Београду, живела и школовала се у Франсцуској где је завршила гимназију, и у Београду. Дипломирала је филозофију на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а магистрирала (1993) и докторирала (1997) у Француској, на Филозофском факултету Универзитета Ница Софија-Антиполис (Sophia-Antipolis, Nice). У Ници је завршила и обуку за психотерапеута у Институту за психотерапију и комуникацију ЕТАПЕ (ETAPE) и радила као психотерапеут, едукатор и вођа радионица.

Од 2010. запослена и изабрана у звање доцента у научној области Антропологија, на Факултету за културу и медије Универзитета Џон Незбит. На основним академским студијама предаје Психологију стваралаштва, Антропологију и Етику јавног комуницирања; на мастер студијама предмет Етика, мотивација, комуникација; на докторским студијама Персоналистичку антропологију.[1][2]

Области научног интересовања

  • Филозофија
  • Психологија
  • Етика
  • Социокултурна антропологија
  • Интерперсонална комуникација

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Мотивација за рад - теорије и стратегије (Филип Вишњић, Београд 2009)
  • Léon Chestov - penseur des confins (ИЗКС, Сремски Карловци-Нови Сад, 2010) - филозофска монографија
  • Психологија стваралаштва, уџбеник (Мегатренд универзитет, Београд 2011)
  • Увод у културну антропологију, уџбеник (Мегатренд универзитет, Београд 2012)
  • Confessions d'une psychothérapeute - (на француском, ИКЗС, 2008) - роман
  • Исповести једне психотерапеуткиње (Филип Вишњић, Београд, 2013) - преведено на српски
  • Нерођен од оца (Филип Вишњић, 2009) - роман[3]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Факултет за културу и медије”. Приступљено 8. 3. 2019. 
  2. ^ „Школа за брак”. Архивирано из оригинала 25. 10. 2018. г. Приступљено 8. 3. 2019. 
  3. ^ „In Medias Res - časopis filozofije medija”. Приступљено 8. 3. 2019.