Уставни суд Руске Федерације

С Википедије, слободне енциклопедије

Уставни суд Руске Федерације (рус. Конституционный Суд Российской Федерации) — највиши судски орган уставне контроле у Руској Федерацији, који самостално и независно врши судску власт путем Уставног судског поступка у циљу заштите основа уставног поретка, основних права и слобода човека и грађанина, обезбеђивања врховности и директног дејства Устава Руске Федерације на целој територији Руске Федерације

Структура[уреди | уреди извор]

Главом Уставног суда Руске Федерације је председник. У складу са чланом 23 Федералног Уставног закона од 21.07.1994 № 1-ФКЗ (ред. од 01.07.2021) "о Уставном суду Руске Федерације":

  • Председник Уставног суда Руске Федерације именује на позицију Савет Федерације по представљењу председника Руске Федерације на шест година од судија Уставног Суда Руске Федерације.
  • Председник Уставног суда Руске Федерације има два заменика, које именује Савет Федерације по представљењу председника Руске Федерације на шест година од судија Уставног суда Руске Федерације.
  • Председник и заменици председника Уставног суда Руске Федерације по истеку њиховог мандата могу бити именовани на функцију на нови рок.

Штатни број за 2023.годину је 322 јединице.

Доношење одлука и њихов регулаторни оквир[уреди | уреди извор]

Одлуке и закључци Уставног суда доносе се именом Руске Федерације. Током свог постојања донео је десетине хиљада (више од 46 хиљада) одлука, дефиниција, одлука и закључака.

Изглед на папирном носачу "дефиниције Уставног Суда Руске Федерације"
Воншни изглед на папирном носитељу "одлуке Уставног Суда РФ"
Воншни изглед на папирном носитељу "закључења Уставног Суда РФ"

Састав[уреди | уреди извор]

Према Уставу Руске Федерације до 2020.године, Уставни суд Руске Федерације се састојао од 19 судија и био је овлашћен да доноси одлуке ако је било присутно најмање две трећине судија од тог броја (до 2014. године најмање три четвртине). Међутим, од јануара 2020.године у Уставном суду остало је само 15 судија, јер није било правовременог именовања нових судија. У 2014.години у закон о Уставном суду унесена је одредба према којој председник треба да унесе у Савет Федерације представу о именовању судије најкасније месец дана од дана отварања ваканције само ако на суду остане мање од 2/3 од укупног броја судија.

Након амандмана усвојених народним гласањем 1.јула 2020. године, Уставни суд Руске Федерације састоји се од 11 судија, укључујући председника Уставног суда Руске Федерације и његовог заменика. Притом, свих 15 судија који су били у Уставном суду у тренутку ступања на снагу амандмана наставили су да врше своје овлашћења до њиховог прекида по законским основама, нови судија ће се именовати тек након што у Уставном суду остане мање од 8-11 судија.

Од 2009.године у Уставном суду предвиђене су позиције два заменика председника, који су заузимали о. с. Хохрякова и с. Након смрти О.С. Хохрякове 31. јула 2019. године, друга позиција заменика остала је вакантна. Поправка члана 125 Устава садржи помену о постојању позиције заменика председника КС у јединственом броју.

Уставни суд пуноважно одлучује када су присутне двије трећине од укупног броја судија. Надлежност остварује на сједницама Уставног суда.[1]

Сједиште Уставног суда је у Санкт Петербургу, у згради некадашњег Правитељствујушчег сената и Светог правитељствујушчег синода.

Надлежност[уреди | уреди извор]

Уставни суд Руске Федерације, на захтјев предсједника Руске Федерације, Савјета Федерације, Државне думе, једне петине чланова Савјета Федерације или депутата Државне думе, Владе Руске Федерације, Врховног суда Руске Федерације и органа законодавне и извршне власти субјеката Руске Федерације, одлучује о уставности:

  • федералних закона и општих правних аката предсједника Руске Федерације, Савјета Федерације, Државне думе, Владе Руске Федерације;
  • устава република, статута, закона и других општих правних аката субјеката Руске Федерације, по питањима из надлежности Руске Федерације и заједничке надлежности Руске Федерације и субјеката Руске Федерације;
  • уговора између Руске Федерације и субјеката Руске Федерације и уговора између субјеката Руске Федерације;
  • међународних уговора Руске Федерације који нису ступили на снагу.

Уставни суд рјешава сукобе надлежности: између федералних органа, између органа Руске Федерације и органа субјеката Руске Федерације и између највиших органа субјеката Руске Федерације.

Уставни суд, на захтјев предсједника Руске Федерације, Савјета Федерације, Државне думе, Владе Руске Федерације и органа законодавне власти субјеката Руске Федерације, даје тумачење Устава Руске Федерације. Такође, Уставни суд на основу жалби за нарушавање уставних права и слобода грађана и по захтјевима судова провјерава уставност закона примјењеног у конкретној ствари.

Уставни суд на захтјев Савјета Федерације даје мишљење да ли је испоштована процедура подизања оптужбе против предсједника Руске Федерације за државну издају или друго тешко кривично дјело.[2] Надлежност Уставног суда је ближе уређена Федералним уставним законом о Уставном суду Руске Федерације (1994).[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Чланови 4. и 20. Федералног уставног закона о Уставном суду Руске Федерације
  2. ^ Члан 125. Устава Руске Федерације
  3. ^ Федеральный конституционный закон от 21.07.1994 N 1-ФКЗ (ред. от 14.12.2015) "О Конституционном Суде Российской Федерации", Приступљено 14. 3. 2016.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]