Уставни суд Руске Федерације
Овај чланак је дио серије о политичком систему Русије |
Уставни суд Руске Федерације (рус. Конституционный Суд Российской Федерации) — највиши судски орган уставне контроле у Руској Федерацији, који самостално и независно врши судску власт путем Уставног судског поступка у циљу заштите основа уставног поретка, основних права и слобода човека и грађанина, обезбеђивања врховности и директног дејства Устава Руске Федерације на целој територији Руске Федерације
Структура[уреди | уреди извор]
Главом Уставног суда Руске Федерације је председник. У складу са чланом 23 Федералног Уставног закона од 21.07.1994 № 1-ФКЗ (ред. од 01.07.2021) "о Уставном суду Руске Федерације":
- Председник Уставног суда Руске Федерације именује на позицију Савет Федерације по представљењу председника Руске Федерације на шест година од судија Уставног Суда Руске Федерације.
- Председник Уставног суда Руске Федерације има два заменика, које именује Савет Федерације по представљењу председника Руске Федерације на шест година од судија Уставног суда Руске Федерације.
- Председник и заменици председника Уставног суда Руске Федерације по истеку њиховог мандата могу бити именовани на функцију на нови рок.
Штатни број за 2023.годину је 322 јединице.
Доношење одлука и њихов регулаторни оквир[уреди | уреди извор]
Одлуке и закључци Уставног суда доносе се именом Руске Федерације. Током свог постојања донео је десетине хиљада (више од 46 хиљада) одлука, дефиниција, одлука и закључака.
Састав[уреди | уреди извор]
Према Уставу Руске Федерације до 2020.године, Уставни суд Руске Федерације се састојао од 19 судија и био је овлашћен да доноси одлуке ако је било присутно најмање две трећине судија од тог броја (до 2014. године најмање три четвртине). Међутим, од јануара 2020.године у Уставном суду остало је само 15 судија, јер није било правовременог именовања нових судија. У 2014.години у закон о Уставном суду унесена је одредба према којој председник треба да унесе у Савет Федерације представу о именовању судије најкасније месец дана од дана отварања ваканције само ако на суду остане мање од 2/3 од укупног броја судија.
Након амандмана усвојених народним гласањем 1.јула 2020. године, Уставни суд Руске Федерације састоји се од 11 судија, укључујући председника Уставног суда Руске Федерације и његовог заменика. Притом, свих 15 судија који су били у Уставном суду у тренутку ступања на снагу амандмана наставили су да врше своје овлашћења до њиховог прекида по законским основама, нови судија ће се именовати тек након што у Уставном суду остане мање од 8-11 судија.
Од 2009.године у Уставном суду предвиђене су позиције два заменика председника, који су заузимали о. с. Хохрякова и с. Након смрти О.С. Хохрякове 31. јула 2019. године, друга позиција заменика остала је вакантна. Поправка члана 125 Устава садржи помену о постојању позиције заменика председника КС у јединственом броју.
Уставни суд пуноважно одлучује када су присутне двије трећине од укупног броја судија. Надлежност остварује на сједницама Уставног суда.[1]
Сједиште Уставног суда је у Санкт Петербургу, у згради некадашњег Правитељствујушчег сената и Светог правитељствујушчег синода.
Надлежност[уреди | уреди извор]
Уставни суд Руске Федерације, на захтјев предсједника Руске Федерације, Савјета Федерације, Државне думе, једне петине чланова Савјета Федерације или депутата Државне думе, Владе Руске Федерације, Врховног суда Руске Федерације и органа законодавне и извршне власти субјеката Руске Федерације, одлучује о уставности:
- федералних закона и општих правних аката предсједника Руске Федерације, Савјета Федерације, Државне думе, Владе Руске Федерације;
- устава република, статута, закона и других општих правних аката субјеката Руске Федерације, по питањима из надлежности Руске Федерације и заједничке надлежности Руске Федерације и субјеката Руске Федерације;
- уговора између Руске Федерације и субјеката Руске Федерације и уговора између субјеката Руске Федерације;
- међународних уговора Руске Федерације који нису ступили на снагу.
Уставни суд рјешава сукобе надлежности: између федералних органа, између органа Руске Федерације и органа субјеката Руске Федерације и између највиших органа субјеката Руске Федерације.
Уставни суд, на захтјев предсједника Руске Федерације, Савјета Федерације, Државне думе, Владе Руске Федерације и органа законодавне власти субјеката Руске Федерације, даје тумачење Устава Руске Федерације. Такође, Уставни суд на основу жалби за нарушавање уставних права и слобода грађана и по захтјевима судова провјерава уставност закона примјењеног у конкретној ствари.
Уставни суд на захтјев Савјета Федерације даје мишљење да ли је испоштована процедура подизања оптужбе против предсједника Руске Федерације за државну издају или друго тешко кривично дјело.[2] Надлежност Уставног суда је ближе уређена Федералним уставним законом о Уставном суду Руске Федерације (1994).[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Чланови 4. и 20. Федералног уставног закона о Уставном суду Руске Федерације
- ^ Члан 125. Устава Руске Федерације
- ^ „Федеральный конституционный закон от 21.07.1994 N 1-ФКЗ (ред. от 14.12.2015) "О Конституционном Суде Российской Федерации"”. Приступљено 14. 3. 2016.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Службена страница Уставног суда Руске Федерације Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2007)