Пређи на садржај

Црква преноса моштију Светог Николаја Мирликијског у Прекопчелици

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква преноса моштију Светог Николаја Мирликијског
Опште информације
МестоПрекопчелица
ОпштинаОпштина Лебане
Држава Србија
Врста споменикацрква
Време настанкаоко 1873.
Тип културног добраСпоменик културе
ВласникЕпархија нишка
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш

Црква преноса моштију Светог Николаја Мирликијског у Прекопчелици саграђена је на старом црквишту из непознатог периода око 1873. године. Једна је од цркава Прекопчеличке парохије у саставу Јабланичког намесништва и Нишке епархије Српске православне цркве.[1] Црква је посвећена Светом Николи архиепископу Мире Ликијске, рођеном у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, на прибријежију Средоземног мора, од родитеља Теофана и Ноне, у време римског цара Валеријана. На дан смрти Светог Николе црква у Прекопчелици слави славу 19. децембра, по новом, или 6. децембра, по старом календару.

Црква преноса моштију Светог Николаја Мираликијског налази се у селу Прекопчелица у општини Лебане у Јабланичком округу, у предворју Царичиног града, и на локалитету који је био настањен у периоду Јустинијана.

Географски положај
  • Северна географска ширина: 42° 56′ 26"
  • Источна географска дужина: 21° 41′15"
  • Надморска висина: 363 m

Историја

[уреди | уреди извор]

Црква се налази у предворју Царичиног града, у селу у ком је цар Јустинијан, према предању чувао пчеле, и веома је знаменит и јединствен и по споменицима крајпуташима у црквеној порти поред пута и још више по гробовима мученика који овде почивају.

Као најстарију цркву у парохији, до изградње других храмова, користили су је досељеници Горње Јабланице и Пусте Реке.[2]

Црква је подигнут у време османске власти 1873. године на старом црквишту из непознатог периода.

Свештеник Петар Цветковић, који је био први парох прекопчелички - обновио је цркву и озидао конак и помоћне зграде, а црквену порту лепо уредио. За време Великог рата (1915) храм је страдао од бугарских окупатора. Страдање свештеника Петра Цветковића, овако описује парох прекопчелички отац Небојша:

Поведен је овај свештеник са једном баком на стрељање и док су га бугари наговарали да им плати да би га пустили бака је побегла, а њега су у љутњи заклали. Сахрањен је поред храма а последње речи су му биле „остајем са својим народом да живим и мрем”.[3]

Поред његовог је и гроб његовог сина, оца Харалампија, а у близини и унука који је по аманету отаца Петра и Харалампија обновио овај храм.

Изглед грађевине

[уреди | уреди извор]

До 1910. године црква је била препокривена каменим плочама. Иконостас старе Цркве у овом селу пренет је у Цркву светог пророка Илије код Царичиног града, где се и данас налази. Црква је живописна.[4]

Висок звоник цркве је озидао, према запису на самом звонику, Јованча Илић из Ивања 1905. године, а фасаду Стаменко Радоњић из Каменице.

Поред храма налазе се гробови свештеника Петра Цветковића и његовог сина Харалампија, које су Бугари заклали у црквеној порти 1915. године.

У црквеној порти, ограђеној зидом, поред капије са западње стране, постоји зграда у којој је била прва прекопчелачка школа.

Галерија цркве

[уреди | уреди извор]

Галерија живописа

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Миша Ракоција Манастири и цркве Јужне и источне Србије, Завод за заштиту споменика културе Ниш, Студије и монографије, Ниш, 2013.
  2. ^ „Прекопчеличка парохија. Храмови у парохији”. Православна Епархија нишка (на језику: српски). Архивирано из оригинала 26. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-26. 
  3. ^ Протонамесник Далибор Стефановић, СВЕТИ НИКОЛА ЛЕТЊИ ПРОСЛАВЉЕН У ПРЕКОПЧЕЛИЦИ
  4. ^ „Храм Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског у Прекопчелици У: Прекопчеличка парохија. Храмови у парохији”. Православна Епархија нишка (на језику: српски). Архивирано из оригинала 26. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-26. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]