Пређи на садржај

Читалиште у Крагујевцу

С Википедије, слободне енциклопедије
Читалиште у Крагујевцу
Оснивање16. октобар 1846.
Затварање1888. године
ЛокацијаКрагујевац
 Србија

Читалиште у Крагујевцу основано је 16. октобра 1846. године, након пресељења полугимназије из Чачка 1845. године. Грађани Крагујевца основали су читалачко друштво чији је управни одбор послао молбу министру унутрашњих послова који је одобрио стварање читалишта.

Историјат[уреди | уреди извор]

Прва читаоница основана је 24. августа, непосредно пре отварања самог Читалишта. Српске новине у свом 83. броју писале су о свечаном отварању. Већ након 3 године од оснивања престало је са радом, те је било обновљено на иницијативу Крагујевачког позоришта 1853. године. Током наредних пар година напредује и повећава се број чланова. Читалиште је сарађивало како са позориштем тако и са Читалиштем у Београду које му је слало књиге.[1] У оквиру Читалишта праћен је рад омладинских скупштина и тада је било главно састајалиште у коме су вођене дебате. Управу Читалишта чинили су, између осталих, млади професори Сретен Стојковић и Пера Ђорђевић. Господин мајор Миша Анастасијевић био је почасни члан и редовно је улагао на годишњем нивоу.[2] Читаоница престаје са радом 1888. године.

Активности читалишта[уреди | уреди извор]

Читалиште добија салу у новоподигнутој основној школи 5. октобра 1865. године и тиме добија прилику да активно буде део културних дешавања. Давало је беседе у корист позоришта, Певачког друштва, Ђуре Јакшића, у част Народне скупштине и слично. Основано је омладинско друштво Шумадија које је организовало беседе одржаване у оквиру Читалишта. [3]

Периодика[уреди | уреди извор]

У периоду од 1881. године до 1888. Читалиште је имало 25 листова и објавило је Протокол Крагујевачког читалишта за период 1858-1888. Ова публикација једина је сачувана друштвена књига те врсте.[1]

Домаћи листови[уреди | уреди извор]

Страни листови[уреди | уреди извор]

  • Слово
  • Кикирики
  • Обзор
  • Виенац
  • Целокупна Блгарија
  • С.П. Вједомости
  • Новое времја
  • Politik
  • Der efopue
  • Militariše cajtung
  • Ueber Land und Meer
  • Literatur

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Ковијанић, Гаврило (1986). Трагом читалишта у Србији (1. изд.). Београд: Народна књига. COBISS.SR 41174028
  2. ^ Стаматовић, Десанка. „Век и по српских читалишта”. Новине Београдског читалишта: 8—9. 
  3. ^ Стаматовић, Десанка (2011). Читалишта у Србији у XIX веку (2. допуњено изд.). Панчево: Панчево : Градска библиотека. COBISS.SR 182331660

Спољашње везе[уреди | уреди извор]