2-Аминоизобутерна киселина

2-Аминоизобутерна киселина
Називи
	IUPAC назив 2-Amino-2-metilpropanoinska kiselina
	Други називи α-Аминоизобутерна киселина; 2-Метилаланин
Идентификација
CAS број	62-57-7 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:27971 ;
ChemSpider	5891 ;
DrugBank	ДБ02952 ;
ECHA InfoCard	100.000.495
КЕГГ	Ц03665 ;
PubChem C ID	6119;
	SMILES O=C(O)C(N)(C)C; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C4H9NO2
Моларна маса	103,12 g/mol
Агрегатно стање	бела кристална материја
Густина	1,09 g/mL
Тачка кључања	2.044 °C (3.711 °F; 2.317 K)
Растворљивост у води	растворан је
Киселост (пКа)	2,36 (карбоксил), 10,21 (амино)
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

2-Аминоизобутерна киселина, очо α-аминоизобутерна киселина (АИБ) или α-метилаланин или 2-метилаланин, је аминокиселина са структурном формулом H₂N-C(CH₃)₂-COOH. Она је компонента појединих антибиотика фунгалног порекла, е.г. аламетицин и појединих лантибиотика. Она се не убраја у протеиногене аминокиселине и ретко се јавља у природи. α-Аминоизобутерна киселина индукује формирање хеликса код пептида. Њени олигомери формирају 3-10 хеликсе.

У лабораторији се 2-аминоизобутерна киселина може припремити из ацетон цијанохидрина, реакцијом са амонијаком, чему следи хидролиза.^[5]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Dawson, R.M.C., et al., Data for Biochemical Research, Oxford, Clarendon Press, 1959.
^ Цларке, Х. Т.; Беан, Х. Ј. (1931). „α-Аминоисобутyриц ацид”. Орг. Сyнтх. 11: 4. ; Цолл. Вол., 2, стр. 29 .

[1] Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[4] Dawson, R.M.C., et al., Data for Biochemical Research, Oxford, Clarendon Press, 1959.

[5] Цларке, Х. Т.; Беан, Х. Ј. (1931). „α-Аминоисобутyриц ацид”. Орг. Сyнтх. 11: 4. ; Цолл. Вол., 2, стр. 29 .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]