2-Аминоизобутерна киселина
Изглед
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
2-Amino-2-metilpropanoinska kiselina
| |
Други називи
α-Аминоизобутерна киселина
2-Метилаланин | |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
DrugBank | |
ECHA InfoCard | 100.000.495 |
КЕГГ[1] | |
| |
Својства | |
C4H9NO2 | |
Моларна маса | 103,12 g/mol |
Агрегатно стање | бела кристална материја |
Густина | 1,09 g/mL |
Тачка кључања | 2.044 °C (3.711 °F; 2.317 K) |
растворан је | |
Киселост (пКа) | 2,36 (карбоксил), 10,21 (амино)[4] |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
2-Аминоизобутерна киселина, очо α-аминоизобутерна киселина (АИБ) или α-метилаланин или 2-метилаланин, је аминокиселина са структурном формулом H2N-C(CH3)2-COOH. Она је компонента појединих антибиотика фунгалног порекла, е.г. аламетицин и појединих лантибиотика. Она се не убраја у протеиногене аминокиселине и ретко се јавља у природи. α-Аминоизобутерна киселина индукује формирање хеликса код пептида. Њени олигомери формирају 3-10 хеликсе.
У лабораторији се 2-аминоизобутерна киселина може припремити из ацетон цијанохидрина, реакцијом са амонијаком, чему следи хидролиза.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Dawson, R.M.C., et al., Data for Biochemical Research, Oxford, Clarendon Press, 1959.
- ^ Цларке, Х. Т.; Беан, Х. Ј. (1931). „α-Аминоисобутyриц ацид”. Орг. Сyнтх. 11: 4.; Цолл. Вол., 2, стр. 29.