Акутни бронхитис

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Акутни бронхитис
Ацуте-бронцхитис.јпг
Последице акутног бронхитиса.
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностпулмологија
ИЦД-10Ј20-Ј21
ИЦД-9-CM466
МедлинеПлус001087
еМедицинеартицле/297108
МеСХД001991

Акутни бронхитис представља акутно запаљење трахеје и главних бронхија. Јавља се углавном у току или непосредно после акутних вирусних инфекција горњих дисајних путева, најчешће за време зимских месеци. Акутни бронхитис обично пролази након неколико дана, иако кашаљ може бити присутан три или више недеља.[1]

Узрочници[уреди]

Акутни бронхитис могу изазвати различите минералне или биљне прашине, испарења јаких киселина, амонијак, дувански дим. Такође, различите врсте вируса могу довести до настанка ове болести, док су бактерије ретки проузроковачи. Вирусне инфекције обично претходе секундарним бактеријским инфекцијама. Фактори као што су: изложеност респиратомим иритансима, хладноћа, замор, лоша исхрана, доводе до пада имунитета и доприносе настанку инфекције. Инфекције су честе код болесника са хроничним синуситисом, а код деце с увећаним крајницима. Најчешћи узрочници секундаме бактеријске инфекције су: Хаемопхилус инфлуензае и Стрептоцоццус пнеумониае.

Клиничка слика[уреди]

Симптоми који доминирају код бронхитиса су кашаљ, искашљавање, звиждање у грудима и благо повишена телесна температура. У почетку болести кашаљ је сув, надражајни, сличан кашљу у астми, а затим почиње искашљавање. Након извесног времена искашљај може постати обилнији, слузав. Овакав искашљај указује на бактеријску инфекцију. Код болесника долази до пораста телесне температуре до 39°C, што траје три до пет дана, након тога се повлаче акутни симптоми, иако кашаљ може да се пролонгира на неколико недеља.

Дијагноза[уреди]

Правилна дијагноза акутног бронхитиса поставља се на основу симптома и знакова. Лекар стетоскопом може чути шумове, свирање или пискање након кашљања. Ако су симптоми болести озбиљнији и дуже трају, потребно је направити рендгенски снимку плућа. Бактериолошки преглед спутума није неопходан, осим код болесника с повећаним ризиком, а то су старе особе, оболели од хроничне опструкцијске болести плућа, малигних болести, туберкулозе или недавно прележане пнеумоније.

Лечење[уреди]

Док особа има повишену телесну температуру потребно је мировање, одмор и унос до-вољне количине течности (3 до 4 литра дневно). Аналгетици и антипиретици се користе против болова и за повишену температуру. Одлука о употреби антибиотика доноси се на основу дужине трајања симптома болести, карактеристика спутума и претходног здравственог стања болесника.

Превенција[уреди]

Честе нападе бронхитиса може узроковати нешто из непосредног окружења болесника. Хладноћа, близина сметлишта, дим цигарете могу учинити болесника осетљивијим. Посебно су угрожене особе које дуги низ година конзумирају цигарете. Код тежих случајева је потребно и променити место боравка.

Референце[уреди]

  1. ^ Wензел РП, Фоwлер АА (2006). „Цлиницал працтице. Ацуте бронцхитис”. Н. Енгл. Ј. Мед. 355 (20): 2125—30. ПМИД 17108344. дои:10.1056/НЕЈМцп061493. 

Спољашње везе[уреди]

Стар оф лифе.свгМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).