Америчко-индијански ратови
Američki indijanski ratovi | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Hromolitografija konjice SAD koja progoni Američke Indijance iz 1899. godine (nepoznati umetnik) | |||||||
| |||||||
Sukobljene strane | |||||||
Američki Indijanci (1609–1924) Prve narodi (1609–1959) Inuiti (1609–1924) Aleuti (1743–1924) Jupici (1784–1924) Država Makoga (1799–1803) Metisi (1799–1924) Privremena vlada Saskačevana (1885) |
Špansko carstvo (1609–1821) Kraljevstvo Francuska (1609–1763) Kraljevstvo Engleska (1610–1707) Holandsko carstvo (1614–1664) Švedsko carstvo (1638–1655) Kompanija Hadsonovog zaliva (1670–1924) Rusko carstvo (1743–1867) Sjedinjene Države (1776–1924) Vermontska republika (1777–1791) Severozapadna kompanija (1779–1821) Zapadna Florida (1810) Istočna Florida (1812) Danska (1814–1924) Meksiko (1821–1867) Republika indijskog toka (1832–1835) Republika Teksas (1836–1846) Kalifornijska republika (1846) Konfederativne Američke Države (1861–1865) Dominion Kanade (1867–1924) |
Američki indijanski ratovi (takođe poznati kao Indijski ratovi ili Ratovi prvih naroda; franc. Guerres des Premières Nations) скупни је назив за различите оружане сукобе у којима су се бориле европске владе и колонисти, а касније владе и досељеници, против разних племена Америчких индијанаца и Првих нација. Ови сукоби су се одвили у Северној Америци од времена најранијих колонијалних насеља у 17. веку до почетка 20. века. Разни ратови су резултат разних фактора, укључујући културне сукобе, земљишне спорове и кривична дела почињена од стране обе стране. Европске силе и њихове колоније такође су привукле индијанска племена како би им помогли да воде ратове против других колонијалних насеља.
Након Америчке револуције, многи су сукоби били локални за одређене државе или регионе и често су укључивали спорове око коришћења земљишта; неки су обухватали циклусе насилних одмазди. У Канади је 11 Нумерисаних уговора који покривају већину земаља Првих народа ограничио број таквих сукоба.
Како су се досељеници ширили на запад преко Америке и Канаде после 1780. године, оружани сукоби су се повећавали у величини, трајању и интензитету између досељеника и различитих племена индијанаца и Првих нација. Врхунац је дошао у Рату из 1812. године, када су се велике Индијске коалиције на средњем западу и југу бориле против Сједињених Држава и изгубиле. Сукоби са досељеницима постали су много ређи и обично су се решавали споразумом, често продајом или разменом територија између савезне владе и одређених племена. Законом о пресељењу Индијанаца из 1830. године овлаштена је Америчка влада да спроведе уклањање Индијаца са истока реке Мисисипи према западу на Дивљи запад, посебно у Оклахоми. Савезна политика уклањања на крају је рафинирана на Западу, како су амерички досељеници наставили да шире своје територије, да би се индијанска племена преселила у посебно намењене и федерално заштићене и субвенционисане резервате.
Хронологија[уреди | уреди извор]
- Рат краља Филипа (1675-1676)
- Понтјаков рат (1763-1766)
- Данморов рат (1774)
- Тикамсијев рат (1811–1813)
- Семинолски ратови (1817–1858)
- Ратови са Команчима (1836–1877)
- Ратови са Апачима (1849–1924)
- Ратови са Сијуксима (1854–1891)
- Ратови са племеном Јута (1850–1923)
Ефекти на индијанске популације[уреди | уреди извор]
Пописом Сједињених Држава 2010. утврђено је постојање 2.932.248 Американаца који су се идентификовали као Индијанци или домороци Аљаске, што је око 0,9% америчког становништва.[1] Пописом у Канади 2011. године утврђено је присуство 1.836.035 Канађана који су се идентификовали као припадници Прве Нације (Инуити или Метиси), што је око 4,3% канадског становништва.[2] Не постоји консензус о томе колико је људи живело у Америци пре доласка Европљана, мада се опсежно истраживање се и даље спроводи.[3][4] Савремене процене крећу се од 2,1 милиона до 18 милиона људи који су живели на Северноамеричком континенту пре европске колонизације,[5] а већина их је живела јужно од Рио Гранде. Амерички Биро за попис становништва је 1894. изјавио да је Северна Америка скоро била празан континент у 1492. и да индијска популација није „могла премашивати много више од 500.000.”[6][7]
Број Индијанаца пао је на испод пола милиона у 19. веку због заразних болести, сукоба с Европљанима, ратова међу племенима, асимилације, миграције у Канаду и Мексико, и пада наталитета. Главни узрок су биле заразне болести које су носили европски истраживачи и трговци.[8][9]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Унитед Статес Ценсус Буреау (март 2011). „Овервиеw оф Раце анд Хиспаниц Оригин: 2010” (ПДФ). Приступљено 6. 7. 2012.
- ^ Статистицс Цанада (септембар 2013). „НХС Профиле, Цанада, 2011”. Приступљено 11. 9. 2013.
- ^ Сноw, Деан Р. (1995). „Мицроцхронологy анд Демограпхиц Евиденце Релатинг то тхе Сизе оф Пре-Цолумбиан Нортх Америцан Индиан Популатионс”. Сциенце. 268 (5217): 1601—1604. Бибцоде:1995Сци...268.1601С. ПМИД 17754613. С2ЦИД 8512954. дои:10.1126/сциенце.268.5217.1601..
- ^ Схоемакер, Нанцy (2000). Америцан Индиан Популатион Рецоверy ин тхе Тwентиетх Центурy. Университy оф Неw Меxицо Пресс. стр. 1—3. ИСБН 978-0-8263-2289-0.
- ^ Тхорнтон, Русселл (1990). Америцан Индиан холоцауст анд сурвивал: а популатион хисторy синце 1492. Университy оф Оклахома Пресс. стр. 26—32. ИСБН 978-0-8061-2220-5.
- ^ Лорд, Леwис (1997). „Хоw Манy Пеопле Wере Хере Бефоре Цолумбус?” (ПДФ). У.С. Неwс & Wорлд Репорт.
- ^ Буреау оф тхе Ценсус (1894). Репорт он Индианс таxед анд Индианс нот таxед ин тхе Унитед Статес (еxцепт Аласка). Норман Росс Пуб. стр. 28. ИСБН 9780883544624.
- ^ Флигхт, Цолетте (Фебруарy 17, 2011). "Смаллпоx: Ерадицатинг тхе Сцоурге". ББЦ
- ^ Ауфдерхеиде, Артхур C.; Родрíгуез-Мартíн, Цонрадо; Лангсјоен, Один (1998). Тхе Цамбридге Енцyцлопедиа оф Хуман Палеопатхологy. Цамбридге Университy Пресс. п. 205. ISBN 978-0-521-55203-5
Литература[уреди | уреди извор]
- „Намед Цампаигнс: Индиан Wарс”. Унитед Статес Армy Центер оф Милитарy Хисторy. Архивирано из оригинала 09. 11. 2010. г. Приступљено 13. 12. 2005.
- Паррy, Мае. "Тхе Нортхwестерн Схосхоне". Ин А Хисторy оф Утах'с Америцан Индианс, ед. Форрест С. Цуцх. Утах Стате Университy Пресс, 2010. ISBN 978-0-91373-849-8.
- Паркер, Аарон. Тхе Схеепеатер Индиан Цампаигн (Цхамберлин Басин Цоунтрy). Идахо Цоунтрy Фрее Пресс, ц1968.
- Рапхаел, Раy. А Пеопле'с Хисторy оф тхе Америцан Револутион: Хоw Цоммон Пеопле Схапед тхе Фигхт фор Индепенденце. Неw Yорк: Тхе Неw Пресс, 2001. ISBN 0-06-000440-1.
- Ремини, Роберт V. Андреw Јацксон анд хис Индиан Wарс. Неw Yорк: Викинг, 2001. ISBN 0-670-91025-2.
- Рицхтер, Даниел К. Фацинг Еаст фром Индиан Цоунтрy: А Нативе Хисторy оф Еарлy Америца. Цамбридге, Массацхусеттс: Харвард Университy Пресс, 2001. ISBN 0-674-00638-0.
- Тхорнтон, Русселл. Америцан Индиан Холоцауст анд Сурвивал: А Популатион Хисторy Синце 1492. Оклахома Цитy: Университy оф Оклахома Пресс, 1987. ISBN 0-8061-2220-X.
- Утлеy, Роберт M. анд Wилцомб Е. Wасхбурн. Индиан Wарс (2002) еxцерпт анд теxт сеарцх
- Yенне, Билл. Индиан Wарс: Тхе Цампаигн фор тхе Америцан Wест. Yардлеy, ПА: Wестхолме, 2005. ISBN 1-59416-016-3.
- Мицхно, Ф. Грегорy (2009). Енцyцлопедиа оф Индиан wарс: Wестерн баттлес анд скирмисхес 1850–1890. Миссоула, Монтана: Моунтаин Пресс Публисхинг Цомпанy. ИСБН 978-0-87842-468-9.
- Барнес, Јефф. Фортс оф тхе Нортхерн Плаинс: Гуиде то Хисториц Милитарy Постс оф тхе Плаинс Индиан Wарс. Мецханицсбург, ПА: Стацкполе Боокс, 2008. ISBN 0-8117-3496-X.
- Гласслеy, Раy Хоард. Индиан Wарс оф тхе Пацифиц Нортхwест, Бинфордс & Морт, Портланд, Орегон 1972 ISBN 0-8323-0014-4
- Хеард, Ј. Норман. Хандбоок оф тхе Америцан Фронтиер (5 вол Сцарецроw Пресс, 1987–98); Цоверс "1: Тхе Соутхеастерн Wоодландс," "2: Тхе Нортхеастерн Wоодландс," "3: Тхе Греат Плаинс", "4: Тхе Фар Wест" анд вол 5: "Цхронологy, Библиограпхy, Индеx." Цомпилатион оф Индиан-wхите цонтацтс & цонфлицтс
- Кессел, Wиллиам анд Роберт Wоостер. Енцyцлопедиа оф Нативе Америцан Wарс анд Wарфаре (2005)
- МцДермотт, Јохн D. А Гуиде то тхе Индиан Wарс оф тхе Wест. Линцолн: Университy оф Небраска Пресс, 1998. ISBN 0-8032-8246-X.
- Мицхно, Грегорy Ф. Деадлиест Индиан Wар ин тхе Wест: Тхе Снаке Цонфлицт, 1864–1868, 360 пагес, Цаxтон Пресс, 2007, ISBN 0-87004-460-5.
- Stannard, David. American Holocaust: Columbus and the Conquest of the New World Oxford, 1992
- Tucker, Spencer, ed. The Encyclopedia of North American Indian Wars, 1607-1890: A Political, Social, and Military History (3 vol 2012)
- Wooster, Robert. The Military and United States Indian Policy, 1865-1903 (1995)
- Merrell, James H (1989). „Some Thoughts on Colonial Historians and American Indians”. William and Mary Quarterly. 46 (1): 94—119. JSTOR 1922410. doi:10.2307/1922410.
- Merrell, James H (2012). „Second Thoughts on Colonial Historians and American Indians”. William and Mary Quarterly. 69 (3): 451—512. JSTOR 10.5309/willmaryquar.69.3.0451. doi:10.5309/willmaryquar.69.3.0451.
- Miller, Lester L., Jr. Indian Wars: A Bibliography (U.S. Army, 1988) DTIC ADA188734: Indian Wars: A Bibliography. јануар 1988. ; lists over 200 books and articles.
- Smith, Sherry L (1998). „Lost soldiers: Re-searching the Army in the American West”. Western Historical Quarterly. 29 (2): 149—63. JSTOR 971327. doi:10.2307/971327.
- Greene, Jerome A. Indian War Veterans: Memories of Army Life and Campaigns in the West, 1864–1898. New York: Savas Beatie, 2007. ISBN 1-932714-26-X.
- Гриске, Мицхаел (2005). Тхе Диариес оф Јохн Хунтон, Цхаптер 2 – "Фронтиер Wарфаре, А Трагиц анд Феарсоме Тхинг". Херитаге Боокс. ИСБН 978-0-7884-3804-2.
- Кип, Лаwренце (1859). Армy лифе он тхе Пацифиц : а јоурнал оф тхе еxпедитион агаинст тхе нортхерн Индианс, тхе трибес оф тхе Цоур д'Аленес, Споканс, анд Пелоузес, ин тхе суммер оф 1858. Редфиелд. ИСБН 978-0-548-50401-7. Аваилабле онлине тхроугх тхе Wасхингтон Стате Либрарy'с Цлассицс ин Wасхингтон Хисторy цоллецтион.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Indian Wars National Association
- Indian Wars and Pioneers of Texas by John Henry Brown, published 1880, hosted by the Portal to Texas History.
- The Indian Wars and African American Soldiers, US Army
- Increase Mather, A Brief History of the War with the Indians in New-England, (1676) Online Edition
- www.history.com; American-Indian Wars
- [1] Highlighting Native Nations in the War of 1812