Метиси (Канада)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Метиси
Застава Метиса
Укупна популација
451.795 (2011)
1.4% становништва Канаде[1]
Језици
Религија
Хришћанска (претежно римокатолочка), помешана са традиционалним религијама.[2]
Сродне етничке групе

Метиси од (лат. речи miscere, што значи „мешати”), (енгл. Canadian French; Michif) су аутохтони народ у Северној Америци. Метиси потичу од људи рођених у мешовитим брачним заједницама, жена Првих нација и европских (француских или британских) мушкарца, или од људи који су припадали некој од ове две групе народа, а који су током дужег времена заједничког живота формирали свест о припадности једној етничкој групи (Метисима). Историјски и генетички гледано овим називом описани су сви, потомци Првих нација мешаног порекла.[3] Многе генерације Метиса, нарочито оне које су живеле у Централној и Западној Канади, али и оне у појединим деловима Источне Канаде, развили су временом посебну културу Метиса.[4] Тек крајем 20. века, Канадска влада је признала Метисе, као један од званичних Абориџинских народа, са свим правима која су изједначена са онима, која су много деценија раније, дата Инуитима и Првим народима.[5]

Идентитет и правни статус канадских Метиса[уреди]

Британски Северноамерички акт из 1867. године

Према британском Северноамеричком акту из 1867. године, Индијанцем се сматрао сваки становник рођен у Северној Америци јер је то био по рођењу и пре него што је Закон ступио на снагу.

Ова циркуларна дефиниција индијанаца често је доводила до проблема јер су у Северној Америци постојале и одређене групе, попут Метиса, који се нису сматрали Индијанцима по концепцији наведеног Закона:

По овом Закону Метиси нису имали право на место у друштву јер су били тројног порекла индијанског, европског или Канадског.

Индијански закон

По индијанском закону Метис немају статус према Индијском закону, осим ако је њихов индијски родитељ био њихов отац, па чак и тада, многи Метис још увек нису добили статус због њихове мешане крви, и зато што их било које племе није препознало. У чланку Дениса Гагнона, он даје објашњење о томе како се нека особа идентификује као Метис:

Устав Канаде из 1985. године

Устав из 1985. године, Метисе и Инуите (Ескиме) сврстава у староседеоце Канаде а израз Индијанци користи за Први народ (нацију), насталу на овом простору, како би на тај начин направио разлика између ове три групе народа.[8]

Недостатак правне дефиниције[уреди]

И данас у Канади није јасно ко има морално и правно овлашћење да дефинише реч Метис., па зато не постоји свеобухватна општеприхваћена правна дефиниција статуса Метиса у Канади; јер је у супротности са индијанским актом којим је основан Индијански регистар за све (статусни—правни положај) људи Прве нације или староседелечких народа. Неки правници тврде да је једно од права староседелачког народа да дефинише свој идентитет, што спречава потребу за дефиницијом коју је санкционисала влада.[9] Тако је у Канади отворено питање о томе ко треба да преузме права од Абориџине (Прве нације) која се односе на идентитет Метиса.

Ниједно савезно законодавство Канаде не дефинише Метисе, изузев Алберте која је једина покрајина Канаде која је дефинисала термин у свом закону. Закон о насељима Метиса дефинише Метиса као особу пореклом од Абориџина који се идентификују са историјом и културом Метиса у контексту стварања права за правну подобност и чланство у једном од осам насеља у Алберти. Овај акт искључује људе који су по пореклу Индијанци или чланови Прве заједнице, што је потврдио Врховни суд у Алберти против Cunningham-а (2011).[9]

Број људи који се идентификују као Метиси нагло су порасли од краја 20. века: између 1996. и 2006. године, тако да се број становника Канаде који су се изјаснили као Метиси скоро се удвостручио на око 390.000.[9]

Како није постојала правна дефиниција Метиса Врховни суд Канаде одредио је три битна фактора за идентификацију Метиса који имају иста права као Абориџински народ:[9]

  • самоидентификација као Метис индивидуа;
  • предачка веза са историјском заједницом Метиса;
  • прихватање од стране заједнице Метис.

Сва три фактора морају бити испуњена да би се појединац према правној дефиницији Метиса, прогласио за припадник ове заједнице. Поред тога, суд је у својем закључку навео:

Када је овим актом Суд експлицитно навео да акт од десет тачака није свеобухватна дефиниција Метиса, остала су питања да ли Метис има уговорна права, једно од „експлозивних” нерешених питање у канадској заједници Абориџина данас. Неки кажу да, пошто само Прве нације могу легитимно потписати уговоре са владом, по тој дефиницији, Метиси немају права на склапање уговора.[10] То је имало за последицу да су стотине, ако не и хиљаде, Метиса прво иницијално биле укључене у низ уговора, а затим искључене у каснијим изменама Индијанског закона.[10]

Историја[уреди]

Почев од 16. века до средине 19. века, настала је заједнице Метис у сливу Црвене реке, јужно од језера Винипег, на подручју које је нешто касније постало Манитоба, једна од покрајина Канаде. Тако настала заједница створила је и јединствени Метис језик — Мишиф, који је настао на овом простору, под географским утицајем подручја у којима су Метиси живели.

Временом заједница Метиса развила је и јединствену, политичку и правну структуру, са јаким демократским традицијама.

Са мешовитом традицијом и употребом оба језика, Метиси су постали посредници; између култура европских и првих народа (староседелаца), трговини (посебно у трговина крзном). А као резултат оснивања насеобина Метса, настале су посебне заједница и колоније на одабраним локацијама преко целе западне Канаде.

Пре и одмах након осснивања конфедерације, Метиси су дали значајан допринос развоју западне Канаде, јер су радили као водичи, преводиоци и обезбеђивачи услова за живот и рад новим оснивачима и трговачким компанијама.

Један од најпознатијих лидера Метиса био је Лоуис Риел, који је одиграо кључну улогу у развој западне Канаде, и идентитета Метиса.

Предуслови[уреди]

Хадсонов залив из кога је почело насељавање становништва почевши од средине 1600-их, када је настало мешање потомака европских трговаца крзном и Првих нација чији потомци су почеле да формирају нови Аборигинални идентитет, познат као Метиси (лат. miscere, што значи "„мешати”). Овај идентитет Метиса развио се као посебан облик културе произашао из комбинације утацаја европских народа и народа прве нације.

Подручје данашње Централне Канаде по први пут је насељено пре око 10.000 година, непосредно након окончања последње вирмске глацијације. Први насељеници појавили су се на подручју планине Тертл на југозападу Манитобе и северу Северне Дакоте.[11] Прва насеља основала су племена Оџибве, Кри, Сијукси, Дене, Асинибојни и Мандани, која су убрзо почела међусобно трговати. Налазишта кварца у северној Манитоби доказују да су се прва индијанска племена бавила и рударством (од кварца су израђивани врхови стрела), а у долини Црвене реке узгајао се кукуруз и друге пољопривредне културе.[12]

Године 1611. Хенри Хадсон упловио је у данашњи Хадсонов залив на чијим обалама га је оставила побуњена посада.[13] У потрагу за Хадсоном убрзо се упутила експедиција предвођена Томасом Батоном. Експедиција се кретала узводно реком Нелсон и 1612. дошла је до језера Винипег. Експедиција није успела да пронађе Хенрија Хадсона, а Батон је постао први Европљанин који је крочио на тло данашње Манитобе. [14] Британски брод „Нонсач“ је 1668/1669 упловио у Хадсонов залив где је убрзо основана трговачка Компанија Хадсоновог залива (енгл. Hudson's Bay Company). Подручје које је контролисала компанија названо је Рупертовом земљом у част баварског принца Руперта Палатинскога који је финансијски помагао Компанију.[15] Прва трговачка станица компаније била је Форт Нелсон (основана 1682), али су је врло брзо разорили ривалски француски трговци. Уместо Форт Нелсона, 1684. је основана трговачка станица Јорк (York Factory).[16]

Залив Хадсон је историјски неодвојив од француско—енглеске борбе за Северну Америку током 17. и 18. века, и касније борбе Матиса са енглезима. Залив је давао приступ великој територији Маниребо за трговину крзном коју су обе земље хтеле да контролишу. Французи који су се настанили у долини Сен Лорена, су више пута слали експедиције да би уклонили трговачка места која су основали Енглези под окриљем Компаније Хадсоновог залива. Енглези су радили исто са француским трговачким местима. Француска је споразума у Утрехту предала територију Залива Великој Британији 1713. године.

Порекло[уреди]

Камп једне од заједница Метиса у Канадској прерији

У јеку освајања Северне Америке од стране трговаца крзном од 1650. године па надаље, многи француски канадски и британски трговци крзном женили су се женама Првих народа и Инуита, углавном Првих нација Кри, Оџибва, настањених у области Великих језера и на Западу Канаде. Већина ових трговаца крзном били су Французи католичке вере и Шкоти.[17] Ови бракови су обично називани бракови по „обичајима земље” франц. marriage à la façon du pays.[18] Њихова деца су најчешће одрастала, под утицајем културе својих мајки, али су често били упознати и са католичким и аутохтоним системима веровања, обе културе. У многим случајевима, ловци на крзно живели су са својим женама на локацији њихових племена, тако да су деца одрастала под највећим утицајем друштава Првих нација.

Али, како је временом све више Метиса живело у заједници са трговцима крзном, под утицајем њихове традиције, створени су нови другачији Абориџини у Северној Америци. Жене Првих нација биле су веза између две културе; и тако помагале у опстанку будућих потомака. Жене Првих народа биле су у стању да преведу матерњи језик, искроје нову одећу за своје мужеве, и генерално биле су укључени у решавање било каквих културолошких проблема. Како су Први народи преживели на Западу Канаде хиљадама година, тако да су и трговци крзном у великој мери знања и искуства својих нација, о одржавању и обради земље пренели својим супругама. Метиси као народ се зато сматрају везом између Европљана и Првих нација и Инуита. Метиси су временом све чешће почели да раде као преводиоци, новопридошлим трговцима крзном и траперима у својим редовима.[17]

Када је Француски генерал и трговац Пјер Готје де Варен 1730-их истраживао долину Црвене реке он је све више настојао да појача француски утицај на Западу Канаде.[19] Доласком Француза трговина између монтреалске Северозападне компаније и Метиса почела је и све интензивније да се одвија.

19. век[уреди]

Рупертова земља

На територији Централне Канаде у 19. веку истовремено су деловале две ривалске трговачке компаније које су се, након честих сукоба, ујединиле 1821. [20] Након победе над Француском у Седмогодишњем рату (на тлу Северне Америке познат и као Француско-индијански рат 1756—63) Британија је 1763. осигурала трговачку и политичку превласт над овом територијом. Европљани су прве фарме и насеља почели да оснивају 1812. северно од данашњег града Винипега, што је довело до сукобе са локалним Метисима.[21] Дана 19. јуна 1816. у сукобу британских досељеника и Метиса (познатом и као Битка код Севен Оукса) погинуо је 21 колониста (међу којима је био и гувернер области) и један Метис.[22]

Године 1812. многи имигранти (углавном шкотски фармери) преселили су се у долину Црвене реке у данашњој Манитоби. Компанија Хадсоновог залива која је номинално била у власништву територије тада названа Рупертова земља, доделила је парцеле овим досељеним земљорадницима.[23] Расподела земљишта око Црвене реке проузроковала је сукоб са становницима који су већ живели у тој области, као и са „Северезападном компанијом”, чији су трговински путеви преполовљени. Многи Метиси су радили као трговци крзном како са компанијом Северезападном компанијом и Компанија Хадсоновог залива. Други су радили као слободни трговци, или ловци на буфале чијом кожом су снабдевали трговце крзном.[24] Како је због масовног излова број буфала стално опадао, Метиси и Прве нације биле су принуђене да иду у лов даље на запад. Временом зараде од трговине крзном су се смањивале јер се у Европи смањила потражња за крзном због промена укуса потрошача, а тиме је опала и потреба да Хадсонова компанија шири своју даљу делатност.

Споразум потисан 1871. године са кандском владом, био је први акт о разумевању, људским правима и суживоту у Манитоби, после оснивања канадске конфедерације, и требало је да реши бројне односе између Канадске власти и првих нација у Манитоби, укључујући и Метисе. Према овом споразуму територије око Црвене реке ушле су у састав канадске конфедерације као покрајина Манитоба. Источнија подручја су ушла у састав Онтарија.[25] Метисима је овим споразумом обећана обрадива земља, школе на француском језику и слободно исповедање католичанства. Након потписивања споразума, канадска влада је послала војску са намером да утврди власт у Манитоби. Власти су мимо договора издале налог за бројна хапшења, што је имало за последицу побуну староседелаца. Уласком војске у Манитобу окончана је побуна у долини Црвене реке, а Манитоба је и формално постала део Канаде.[26]

Метиси на простору Црвене реке

Убрзо је велики број белих досељеника из Онтарија кренуо ка Манитоби, а због све израженијег расизма, и непоштовања људских права, Метиси су се почели повлачити у унутрашњост Канаде ка областима која ће ускоро постати покрајине Алберта и Саскачеван.[25][27]

До краја 19. века потписани су бројни споразуми између канадске владе и локалних поглавица према којима је свакој индијанској породици обећана одређена површина обрадиве земље. На основу тих споразума формирани су резервати са домородачким становништвом којима је управљала федерална влада.[28] Упркос обећањима власти, многи Метиси нису добили обећану земљу што је узроковало бројне протесте и демонстрације који трају и до данашњих дана (рачунајући и протесте из септембра месеца 2014., током свечаности отварања Канадског музеја људских права).[29]

Власништво над земљиштем[уреди]

Власништво над земљиштем [уреди] Питања власништва над земљиштем постала су централна тема у Канади, пошто су Метиси продали већину од 600.000 хектара које су примили.[30][31]

Током тридесетих година 20. века политички активизам који је настао у заједницама Метис у Алберти и Саскачевану био је повезан са земљишним правима, а неки су поднели захтев за за повратак одређених површина земље. Пет људи, понекад називани „Пет фамозних” (енгл. The Famous Five) (James P. Brady, Malcolm Norris, Peter Tomkins Jr., Joe Dion, Felix Callihoo), имали су улогу владе Алберте из 1934. године, или „Евингове комисије” (енгл. Ewing Commission), коју је предводио Алберт Евинг , да се баве земљишним захтевима.[32] Под притисцима Метиса Влада Алберте усвојила је Закон о побољшању услова за становнике Метисе 1938.[32] Акт је обезбедио финансирање и набавку земља за Метисе. Међутим покрајинска влада касније поништила део власништва над земљиштем у одређеним областима.[32]

Култура[уреди]

Културолошка дефиниције Метиса на простору Канаде[уреди]

Културолошка дефиниције Метиса, која је правне и политичке природе, наведена је у извештају Краљевске комисије за Абориџинске народе из 1966. године, и у начелу гласи:

„Многи Канађани су мешовити Абориџини настали мешањем Абориџина и других народа... Оно што разликује Метис народ од осталих је да њих повезује култура као изразито обележје Метиса.[33]

Традиционални показатељи културе Метиса укључују употребу мешаног креолског абориџинског језика и европских језика, као што су Мишиф француски језик (French-Cree-Dene) и Бунги или енглески оџибва језик (Cree-Ojibwa-English); специфична одећа са ешарпом; богат музички репертоар музике на виолини, рутмички плесови, и примена традиционалне економије засноване на лову, хватању и сакупљању. Али, треба имати у виду да сви Метиси нису ловили, носили ешарпе, или говорили креолски језик.[33]

Метис је француски израз који значи „мешовити” и у ширем смислу односи на сва лица мешовитог европско-домородачког наслеђа, који према процени појединаца чине препознатљиву заједницу за коју се по том основу може применити израз култура Метиса.[33]

Језик[уреди]

Већина Метиса говорио је, а многи и даље говоре, или француски метиски или неки од домородачких језика као што су; микмек (Mi'kmaq), кри, анишинабаамвен (Anishinaabemowin), денезолин (Denésoliné), итд. У појединим регионима неке од група Метиса говоре креолски или мешовити језик који се зове мичеф (Michif, Mechif или Métchif ).[34] Метиси данас претежно говоре француски, са енглеским као другим језиком, али и бројне језике Абориџина.[35] Метиски Француски језик је најзаступљенији и највише очуван на простору Канаде.

Миши се највише користи у Сједињеним Америчким Државама, посебно у индијанским резерватима у Северној Дакоти енгл. Turtle Mountain Indian Reservation of North Dakota. Постоји и званични Мичеф језик Метиса који имају пребивалиште у резерватима Оџибва.[36]

Како је последњих година употреба ових језика у опадању, покрајински одбори Метиса покренули су акцију за њихову обнову, кроз наставу у школама и говор у заједницама Метиса. Подстицаји на коришћење француског метиског и мичеф језика дали су резултате и они су све више у употреби, након што су најмање код једне генерације били у пропадању.[37]

Заједница Англо-Метиса, познатији као Кентриборн (Countryborn), коју су у 19. веку на простору Рупертове земље чинили потомци очева трговаца, који су обично били, са шкотског, или енглеског говорног подручја и мајки припадница Абориџинских народа.[37] Први језици ових потомака били су језици Абориџина (кри језик, султо језик, асинибојнски језика, итд) и енглески. Галски, шкотски и оркадски временом су постали део језика познатог под креолским називом „Бунга”.[38]

Застава[уреди]

Застава Метиса је једна од најстаријих патриотских заставе на подручју Канаде.[39] Кроз историју Метиси су имали два заставе, које су користиле исти дизајн симбола, бесконачности, али са различитим бојама (црвеној и плавој).

Прва застава је била у црвеној боји. То је тренутно најстарија застава која се користила, а и данас користи у Канади. Прву црвену заставу је Северозападна компанија уручила Катберту Гранту 1815. године. Црвена застава је коришћена и у бици код Seven Oaks-а, „La Grnoullière” 1816. Супротно популарним веровањима црвена и плава боја нису културни или лингвистички идентитет и не представљају компанију.[39]

Распрострањеност[уреди]

Према попису становништва из 2006. године, у Канади живи укупно 389.780 становника који су се изјаснили као Метиси.[40]

Алберта је појединачно гледано, канадска покрајина или територија са највећим бројем Метиса. У њој живи 85.495 становника. који се изјашљавају као Метиси.[40] Од овог броја 7.990 су становници једног од највећих насеља Метиса у Алберти.[41]

Извори[уреди]

  1. „Aboriginal Peoples in Canada: First Nations People, Métis and Inuit”. 2.statcan.gc.ca. 28. 3. 2014. Приступљено 20. 6. 2016. 
  2. Statistics Canada, Census 2001—Selected Demographic and Cultural Characteristics (105), Selected Ethnic Groups (100), Age Groups (6), Sex (3) and Single and Multiple Ethnic Origin Responses (3) for Population, for Canada, Provinces, Territories and Census Metropolitan Areas 1 , 2001 Census—20% Sample Data
  3. Trémaudan, Auguste-Henri, Histoire de la nation métisse dans l’Ouest canadien, Saint-Boniface, Les Éditions du Blé, 1979, 450 pages.
  4. Bouchard, Russel, La Longue Marche du peuple oublié, ethnogenèse et spectre culturel du peuple métis de la Boréalie, Chicoutimi, à compte d'auteur, 2006, 213 pages.
  5. Morris, Alexander. The Treaties of Canada with the Indians of Manitoba and the North West Territories Including the Negotiations on which They Were. Belfords, Clarke & Co., 1880
  6. Sawchuk, The Metis of Manitoba: Reformulation of an ethnic identity. (Toronto: Peter Martin Associates, 1978);6
  7. Gagnon Denis. La nation metisse, les autre metis et le metissage: les paradoxes de la contingence indentitaire Anthropologie et societies. Vol. 30, no. 1, 2006.;180-186.
  8. Sawchuk, The Metis of Manitoba: Reformulation of an ethnic identity. (Toronto: Peter Martin Associates, 1978);10
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 Standing Senate Committee on Aboriginal Peoples. "The People Who Own Themselves" Recognition of Métis Identity in Canada (PDF) (Report). Canadian Senate.
  10. 10,0 10,1 McNab, David, and Ute Lischke. The Long Journey of a Forgotten People: Métis Identities and Family Histories. Waterloo, Ont: Wilfrid Laurier University Press, 2007. ISBN 978-0-88920-523-9
  11. Ritchie, James A.M; Brown, Frank; Brien, David. The Cultural Transmission of the Spirit of Turtle Mountain: A Centre for Peace and Trade for 10,000 Years. General Assembly and International Scientific Symposium. 2008;16:4–6.
  12. Flynn, Catherine; Syms, E. Leigh. Manitoba's First Farmers. Manitoba History. Spring 1996;(31):n.p.
  13. Neatby, LH. Henry Hudson. In: Ramsay Cook. Dictionary of Canadian Biography. Vol. 1. University of Toronto/Université Laval}. 2000. ISBN 978-0-8020-3142-6. стр. 374-379.
  14. Eames, Aled. Thomas Button. In: Ramsay Cook. Dictionary of Canadian Biography. Vol. 1. University of Toronto/Université Laval. 2000. ISBN 978-0-8020-3142-6. стр. 144-145.
  15. Simmons (2007). стр. 19–23, 83–85.
  16. Stewart, Lillian, York Factory National Historic Site // Manitoba History. — Manitoba Historical Society, 1988.
  17. 17,0 17,1 „Complete History of the Canadian Métis Culturework=Métis nation of the North West. 
  18. Friesen (1987). стр. 67.
  19. Zoltvany, Yves F. Pierre Gaultier De Varennes et De La Vérendrye. In: Ramsay Cook. Dictionary of Canadian Biography. Vol. 3. University of Toronto/Université Lava}. 2000. ISBN 978-0-8020-3314-7. стр. 246–254.
  20. Simmons (2007). стр. 115.
  21. Gray, John Morgan. Thomas Douglas. In: Ramsay Cook. Dictionary of Canadian Biography. Vol. 5. University of Toronto/Université Laval. 2000. ISBN 978-0-8020-3351-2. стр. 264–269.
  22. Martin, Joseph E The 150th Anniversary of Seven Oaks // MHS Transactions. — Manitoba Historical Society, 1965. — В. 3. — № 22. — С. n.p.
  23. Riel and the Métis people. The departments of Advanced Education and Literacy, Competitiveness, Training and Trade, and Education, Citizenship and Youth.
  24. A Brief History of the Métis People. Alberta’s Metis Settlements legislation. .
  25. 25,0 25,1 Sprague, DN. Canada and the Métis, 1869–1885. Waterloo, ON: Wilfrid Laurier University Press. 1988. ISBN 978-0-88920-964-0. стр. 33–67, 89–129.
  26. Cooke, OA Dictionary of Canadian Biography — University of Toronto/Université Laval. Том 14. 2000. ISBN 978-0-8020-3998-9.
  27. Cooke, OA. Garnet Joseph Wolseley. In: Ramsay Cook. of Canadian Biography. Online ed. Vol. 14. University of Toronto/Université Laval;. 2000. ISBN 978-0-8020-3998-9.
  28. Tough, Frank. As Their Natural Resources Fail: Native People and the Economic History of Northern Manitoba, 1870–1930. UBC Press;. 1997. ISBN 978-0-7748-0571-1. стр. 75–79.
  29. First Nations Land Claims. Влада Манитобе. Архивирано из оригинала 27. августа 2011., Приступљено 15. 10. 2011.
  30. Gerhard Ens, Métis Lands in Manitoba, Manitoba History (1983), Number 5, online
  31. D. N. Sprague, The Manitoba Land Question 1870-1882, Journal of Canadian Studies 15#3 (1980).
  32. 32,0 32,1 32,2 „The Métis” (rtf). Canada in the Making. 2005. Приступљено 2010-04-17. 
  33. 33,0 33,1 33,2 Standing Senate Committee on Aboriginal Peoples. "The People Who Own Themselves" Recognition of Métis Identity in Canada (PDF) (Извештај). Canadian Senate. Приступљено 20. 6. 2016. 
  34. Barkwell, Lawrence J. Michif Language Resources: An Annotated Bibliography. Winnipeg, Louis Riel Institute, 2002.
  35. „Fast Facts on Métis”. Métis Culture & Heritage Resource Centre. 
  36. „The Michif language”. Metis Culture & Heritage Resource Centre. 
  37. 37,0 37,1 Barkwell, Lawrence J., Leah Dorion, and Audreen Hourie. Métis Legacy: Michif Culture, Heritage, and Folkways. Métis Legacy Series, v. 2. Saskatoon: Gabriel Dumont Institute. 2006. ISBN 0-920915-80-9.
  38. Blain, Eleanor M. (1994). The Red River Dialect. Winnipeg: Wuerz Publishing.Bungee (Canadian Encyclopedia)| accessdate = 6. 10. 2009
  39. 39,0 39,1 „The Métis flag”. Gabriel Dumont Institute (Métis Culture & Heritage Resource Centre). 
  40. 40,0 40,1 Statistics Canada, Census 2006—Selected Ethnic Origins1, for Canada, Provinces and Territories—20% Sample Data
  41. Metis Settlement First Nation Profile

Литература[уреди]

  • Friesen, Gerald (1987). The Canadian Prairier. Toronto: Toronto University Press. стр. 67. ISBN 0-8020-6648-8. 
  • Russel Bouchard|Bouchard, Russel, La Communauté métisse de Chicoutimi : fondements historiques et culturels, Chicoutimi, à compte d’auteur, 2005, 153 pages.
  • Bouchard, Russel, Le Peuple métis de la Boréalie : un épiphénomène de civilisation, Chicoutimi, à compte d’auteur, 2006, 173 pages.
  • Giraud, Marcel, Le Métis canadien, son rôle dans l'histoire des provinces de l'Ouest, Paris, Institut d'ethnologie, 1300 pages.

Спољашње везе[уреди]