Амфифилност
Амфифил (од грч. αμφις, amphis: оба и φιλíα, philia: љубав, пријатељство) термин је за описивање хемијског једињења које поседује хидрофилна (воли воду, поларна) и липофилна (воли масноћу) својстава. Такво једињење се назива амфифилним или амфипатичним. Тиме се формира база за бројне области истраживања у хемији и биохемији, као што је липидни полиморфизам. Органска једињења која садрже хидрофилне групе на оба краја пролатног молекула се називају болаамфифилним. Широко доступне амфифилне супстанце су сапуни и детерџенти.[1]
Структура и особине[уреди | уреди извор]
Липофилна група је типично велика угљоводонична функционална група, као што је дуги ланац облика CH3(CH2)n, са n > 4. Хидрофилне групе се могу сврстати у следеће категорије:
- Наелектрисане групе
- Ањонске. Примери, са липофилни делом молекулса представљеним са R, су:
- карбоксилати: RCO2−;
- сулфати: RSO4−;
- сулфонати: RSO3−.
- фосфати: наелектрисане групе фосфолипида.
- Катјонске. Примери:
- амини: RNH3+.
- Ањонске. Примери, са липофилни делом молекулса представљеним са R, су:
- Поларне, ненаелектрисане групе. Примери су алкохоли са великим R групама, као што је диацил глицерол (ДАГ), и олигоетиленегликоли са дугачким алкил ланцима.
Види још[уреди | уреди извор]
- Хидрофил
- Квашење
- Слободна површинска енергија
- Сурфактант
- Липид
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.