Амир Хосров Дехлеви

С Википедије, слободне енциклопедије

Амир Хосров Дехлеви
Амир Кхусроw теацхинг хис дисциплес ин а миниатуре фром а манусцрипт оф Мајлис ал-Усхсхаq бy Хусаyн Баyqарах.
Амир Хосров поучава своје ученике, приказ на минијати из рукописа Маџлис ал-Ушака по Хусеину Бајкару.
Пуно имеАбул Хасан Јамин уд-Дин Хосров
Име по рођењуАб'ул Хасан Yамīн уд-Дīн К͟хусрау
Друга именаАамир Кхусрау
Датум рођења1253.
Место рођењаПатијали, Делхијски султанат (сад Утар Прадеш)
 Индија
Датум смртиоктобар 1325. (старост 71–72)
Место смртиДелхи, Делхијски султанат
 Индија
ПребивалиштеИндија
Држављанствоиндијско
Занимањесуфиста, музичар, песник, композитор, аутор, научник

'Абул Хасан Јамīн уд-Дин Хосров (1253 – 1325), шире познат као Амīр Хосров Дехлеви (такође познат као Амир Хосров) био је суфијски музичар, песник и учењак из Индије. Он је био иконијска фигура у културној историји Индијског потконтинента. Он је био мистичар и духовни следбеник Низамудина Аулије из Делхија, Индија. Хосров је писао поезију првенствено на персијском језику, али је исто тако користио хиндавски. Речник у стиховима, Ḳhāliq Bārī, који садржи арапске, персијске и хиндавске термине се често приписује њему.[1] Хосров се понекад назива „гласом Индије” или „папагајем Индије” (Tuti-e-Hind), а исто тако је био називан „оцем урдске књижевности”.[2][3][4][5]

Хосров се сматра „оцем кавалија” (молитвеног музичког облика суфиста на индијском потконтиненту), и особом која је увела газелски стил песме у Индији, оба од којих су још увек широко заступљени у Индији и Пакистану.[6][7] Хосров је био стручњак за многе стилове персијске поезије који су развијени у средњовековној Персији, од Хаганијевих касида до Незамијевих камси. Он је користио 11 метричких шема са 35 засебних подела. Хосров је писао у многим формама стихова, укључујући газел, маснави, ката, рубај, до-бејти и таркиб-банд. Његов допринос развоју газела био је значајан.[8]

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Илустровани рукопис једне од Амир Хосрових песама.

Амир Хосров је био плодан класични песник, који је био повезан са краљевским дворовима више од седам владара Делхијског султаната. Он је написао мноштво разиграних загонетки, песама и легенди које су постале део популарне културе у Јужној Азији. Његове загонетке су један од најпопуларнијих облика хиндустанске поезије данас.[9] То је жанр који садржи изразе двоструког значења или игру речи.[9] Небројене загонетке овог песника су током последњих седам векова прошене путем усмене традиције.[9] Кроз свој књижевни допринос, Хосрав представља једну од првих забележених индијских личности са истинским мултикултуралним или плуралистичким идентитетом. Музичари придају заслуге Хосраву за стварање шест стилова музике: qаул, qалбана, накш, гул, тарана и кјал, мада за то нема довољно доказа.[10][11]

Развој хиндавског језика[уреди | уреди извор]

Хосров је првенствено писао персијским језиком. Многи хиндустански (историјски познати као хиндавски) стихови се приписују њему, иако нема доказа да их је он написао.[12][13] Језик хиндустанских стихова делује релативно модерно. Он је исто тако написао ратну баладу у панџабском језику.[14] Поред тога, он је говорио арапски и санскритски.[15][16][17][18][19][20][21][22] Његова поезија се и данас пева у суфијским светилиштима широм Индије и Пакистана.

Радови[уреди | уреди извор]

Мугулска илустрована страница из Хашт-Бихишта, Метрополитенски музеј уметности
„Краљ нуди оштету ожалошћеној мајци” је слика заснована на причи коју је написао Амир Хосров Дехлеви, а илустровао индијски могулски уметник, Мискин, 1597-98.
  • Тухфат ус-Сигхр (Дар детињства), 1271 - Дехлевијева прва збирка песама, садржи песме састављене између његове 16 и 18 године.
  • Wаст ул-Хаyат (Средина живота), 1279 - Дехлевијева друга збирка песама.
  • Qиран ус-Са’даин (Сусрет две повољне звезде), 1289 - Дехлевијев први маснави, који детаљно описује историјски сусрет Бугра Кана и његовог сина Муиз уд-Дин Кајкубада након дугог непријатељства.
  • Мифтах ул-Футух (Кључ за победе), 1290 - Дехлевијев други маснави, хлавопојка победа Џалал уд-Дин Фируз Каљија.
  • Гхуррат ул-Камаал (Врхунац савршенства), 1294 - поеме које је Дехлеви компоновао између 34. и 41. године.
  • Кхаза'ин ул-Футух (Ризница победа), 1296 - описује детаље Ала уд-Дин Каљијевих грађевинских радова, ратова, и административних служби.
  • Кхамса-е-Кхусрау (Хамза од Хасрова), 1298 - квинтет (хамза) од пет маснава: Матла ул-Анвар, Хосров-Ширин, Лејла-Мајнун, Ајна-е-Сикандари и Хашт-Бихишт.
  • Саqиана - маснави који садржи хороскоп Кутб уд-Дин Мубарак Шах Халџија.
  • Дувал Рани - Хизр Кан (Дувал Рани и Хизр Кан), 1316 - трагедија о браку принцезе Дувал Рани са Ала уд-Дин Халџијевим сином Хизр Каном.
  • Нух Сипихр (Девет неба), 1318 - Хосров маснави о владавини Кутб уд-Дин Мубарак Шах Халџија, који садржи живописне описе Индије и њене културе.
  • Ијаз-е-Кхусрави (Хосрова чуда) - прозни асортиман који се састоји од пет томова.
  • Баqиа-Наqиа (Остаци чистоће), 1317 - Дехлеви је написао ово дело у својој 64. години.
  • Афзал ул-Фаwаид (Највећи благослов), 1319 - прозно дело које садржи учења Низамудина Аулија.
  • Тугхлаq Нама (Књига Туглакида), 1320 - историјски маснави о владавини Туглакидске династије.
  • Нихаyат ул-Камаал (Зенит перфекције), 1325 - дело које је Хосров вероватно саставио неколико недеља пре своје смрти.
  • Асхиqа - Хосров одаје почаст хиндуском језику и говори о његовом богатом сету својстава[23] То је маснави који описује трагедију Девала Девија. Причу је подржао Исами.[24]
  • Qисса Цхахар Дервесх (Прича о четири дервиша) - дастан који је Хосров испричао Низамудин Аулији.
  • Ḳхāлиq Бāрī - версификовани глосар персијских, арапских и хиндавских речи и израза који се често приписују Амиру Хосрову. Хафиз Мехмуд Кан Ширани је тврдио да био заршен 1622. године у Гвалиору доприносом Зија уд-Дин Хосрова.[25]
  • Јаwахир-е-Кхусрави - ово дело се често назива Хосровљев хиндавски диван.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Расхид, Омар (23. 7. 2012). „Цхасинг Кхусро”. Тхе Хинду. Цхеннаи, Индиа. Приступљено 5. 8. 2012. 
  2. ^ „Амīр Кхосроw - Индиан поет”. 
  3. ^ Јасwант Лал Мехта (1980). Адванцед Студy ин тхе Хисторy оф Медиевал Индиа. 1. Стерлинг Публисхерс Пвт. Лтд. стр. 10. ИСБН 9788120706170. 
  4. ^ Баксхи, Схири Рам; Миттра, Сангх (2002). Хазарт Низам-Уд-Дин Аулиyа анд Хазрат Кхwаја Муинуддин Цхисти (на језику: енглески). Цритерион. ИСБН 9788179380222. 
  5. ^ Бхаттацхарyа, Вивек Рањан (1982). Фамоус Индиан сагес: тхеир иммортал мессагес (на језику: енглески). Сагар Публицатионс. 
  6. ^ Латиф, Сyед Абдулла (1979) [1958]. Ан Оутлине оф тхе Цултурал Хисторy оф Индиа. Институте оф Индо-Миддле Еаст Цултурал Студиес (репринтед бy Мунсхирам Манохарлал Публисхерс). стр. 334. ИСБН 81-7069-085-4. 
  7. ^ Поwерс, Харолд С. (1989). „Ревиеwед wорк: Суфи Мусиц оф Индиа анд Пакистан. Соунд, Цонтеxт анд Меанинг ин Qаwwали, Регула Бурцкхардт Qуресхи”. Јоурнал оф тхе Америцан Ориентал Социетy. 109 (4): 702—705. ЈСТОР 604123. дои:10.2307/604123. .
  8. ^ Сцхиммел, А. „Амīр Ḵосроw Дехлавī”. Енцyцлопаедиа Ираница. Еисенбраунс Инц. Приступљено 14. 5. 2016. 
  9. ^ а б в Схарма, Сунил (2005). Амир Кхусраw : тхе поет оф Суфис анд султанс. Оxфорд: Онеwорлд. стр. 79. ИСБН 1851683623. 
  10. ^ Саеед, Yоусуф. „Амир Кхусрау анд тхе Индо-Муслим Идентитy ин тхе Арт Мусиц Працтицес оф Пакистан”. 
  11. ^ „Амир Кхусро анд хис инфлуенце он Индиан цлассицал мусиц”. Архивирано из оригинала 17. 02. 2020. г. Приступљено 05. 05. 2020. 
  12. ^ Лосенскy, Паул Е. (15. 7. 2013). Ин тхе Базаар оф Лове: Тхе Селецтед Поетрy оф Амир Кхусрау. Пенгуин УК. ИСБН 9788184755220 — преко Гоогле Боокс. 
  13. ^ Кхусрау'с Хиндви Поетрy, Ан Ацадемиц Риддле? Yоусуф Саеед, 2003
  14. ^ Тариq, Рахман. „Пуњаби Лангуаге дуринг Бритисх Руле” (ПДФ). ЈПС. 14 (1). Архивирано из оригинала (ПДФ) 15. 9. 2012. г. 
  15. ^ "Амир Хосров Дехлеви", Греат Совиет Енцyцлопедиа, Мосцоw, 1970 Архивирано 2007-09-27 на сајту Wayback Machine
  16. ^ „Central Asia and Iran”. angelfire.com. 
  17. ^ Habib, Mohammad (16. 2. 2018). „Hazrat Amir Khusrau of Delhi”. Islamic Book Service — преко Google Books. 
  18. ^ Asad, Muhammad (16. 2. 2018). „Islamic Culture”. Islamic Culture Board — преко Google Books. 
  19. ^ Dihlavī, Amīr Khusraw (16. 2. 1975). „Amir Khusrau: Memorial Volume”. Publications Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India — преко Google Books. 
  20. ^ Dihlavī, Amīr Khusraw (16. 2. 1975). „Amir Khusrau: Memorial Volume”. Publications Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India — преко Google Books. 
  21. ^ Devy, G. N. (16. 2. 2018). Indian Literary Criticism: Theory and Interpretation. Orient Blackswan. ISBN 9788125020226 — преко Google Books. 
  22. ^ Dihlavī, Amīr Khusraw (16. 2. 1975). „Amir Khusrau: Memorial Volume”. Publications Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India — преко Google Books. 
  23. ^ FPJ Bureau. „Amir Khusro Dehlavi-The mystic Sufi poet”. Архивирано из оригинала 20. 07. 2019. г. Приступљено 05. 05. 2020. 
  24. ^ The Life and Works of Sultan Alauddin Khalji. Delhi: Atlantic. 1992. стр. 5. ISBN 8171563627. 
  25. ^ Shīrānī, Ḥāfiż Mahmūd. "Dībācha-ye duvum [Second Preface]." In Ḥifż ’al-Lisān (a.k.a. Ḳhāliq Bārī), edited by Ḥāfiż Mahmūd Shīrānī. Delhi: Anjumman-e Taraqqi-e Urdū, 1944.

Literatura[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Амир Хосров Дехлеви на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Amir_Hosrov_Dehlevi&oldid=27676725”