Аргонаут арго

С Википедије, слободне енциклопедије

Већи аргонаут
Argonauta argo унутар своје љуске
Илустрација из I Cefalopodi viventi nel Golfo di Napoli (1896)
Научна класификација едит
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Моллусца
Класа: Цепхалопода
Ред: Оцтопода
Породица: Аргонаутидае
Род: Аргонаута
Врста:
А. арго
Биномно име
Аргонаута арго
Синоними
Списак
  • Argonauta papyracea
    Röding, 1798
  • Argonauta grandiformis
    Perry, 1811
  •  ?Argonauta striata
    Perry, 1811
  • Ocythoe antiquorum
    Leach, 1817
  • Trichocephalus acetabularis
    Chiaie, 1827 in 1823-1831
  •  ?Todarus argo nom. nud.
    Rafinesque, 1840
  • Argonauta minor
    Risso, 1854
  • Argonauta naviformis
    Conrad, 1854
  • Argonauta papyria
    Conrad, 1854
  •  ?Argonauta argo f. agglutinans
    Von Martens, 1867
  •  ?Argonauta argo f. aurita
    Von Martens, 1867
  •  ?Argonauta argo f. mutica
    Von Martens, 1867
  •  ?Argonauta argo f. obtusangula
    Von Martens, 1867
  • Argonauta bulleri
    Kirk, 1886
  •  ?Argonauta argo var. americana
    Dall, 1889
  • Argonauta cygnus
    Monterosato, 1889
  • Argonauta ferussaci
    Monterosato, 1914
  • Argonauta argo mediterranea
    Monterosato, 1914
  •  ?Argonauta monterosatoi
    Coen in Monterosato, 1914
  •  ?Argonauta monterosatoi
    Coen, 1914
  •  ?Argonauta monterosatoi
    Coen, 1915
  • Argonauta sebae
    Valenciennes in Monterosato, 1914

Аргонаут (Argonaut argo) је мекушац из класе главоножаца. Мекушци (пужеви, шкољке и главоношци) имају стопало, мишићни орган помоћу кога се крећу. Стопало главоножаца је издељено на пипке који се настављају непосредно на главу.

Аргонаут арго

Аргонаут је животиња топлих мора. Има га и у Средоземном мору. Избегава обалу и креће се пучином њишући се на самој површини воде. Мужјак и женка се разликују по величини: мужјак достиже до 3цм, а женка је око пет пута већа. Оваква појава није реткост у свету бескичмењака, где је најчешће женка једини родитељ који брине о потомцима. Природним одабирањем она се развија у снажнију јединку. У време ношења јаја женка аргонаута излучи кречну љуштуру која ће јој послужити као гнездо у коме ће подићи своје младе. Име аргонаут добио је овај мекушац од старих грчких природњака. Судећи по томе како су они описивали ову животињу, видимо да су стари Грци познавали само женку и она им је личила на чунић са морепловцем. Аргонаути су иначе јунаци грчке митологије. Они су се укрцали на бродАрго’’ и пошли су у потрагу за баснословно скупим златним руном. Познато је да природњаци старих времена нису користили научни метод посматрања света око себе. Тако су им се поткрале многе грешке. Мислили су, на пример, да аргонаут не може да изађе из своје љуштуре, као ми шкољка ни пуж.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ НатуреСерве (2013). Аргонаута арго. ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес. Версион 2014.3. Интернатионал Унион фор Цонсерватион оф Натуре. Приступљено 15. 12. 2014. 
  2. ^ Лимунимy; Дјечје свезнање,шта знам о биљкама и животињама Година издања енциклопедије: 1988 Страна:10

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]