Аргонаут арго
| Већи аргонаут | |
|---|---|
| |
| Argonauta argo унутар своје љуске | |
| |
| Илустрација из I Cefalopodi viventi nel Golfo di Napoli (1896) | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Моллусца |
| Класа: | Цепхалопода |
| Ред: | Оцтопода |
| Породица: | Аргонаутидае |
| Род: | Аргонаута |
| Врста: | А. арго
|
| Биномно име | |
| Аргонаута арго | |
| Синоними | |
|
Списак
| |
Аргонаут (Argonaut argo) је мекушац из класе главоножаца. Мекушци (пужеви, шкољке и главоношци) имају стопало, мишићни орган помоћу кога се крећу. Стопало главоножаца је издељено на пипке који се настављају непосредно на главу.
Аргонаут је животиња топлих мора. Има га и у Средоземном мору. Избегава обалу и креће се пучином њишући се на самој површини воде. Мужјак и женка се разликују по величини: мужјак достиже до 3цм, а женка је око пет пута већа. Оваква појава није реткост у свету бескичмењака, где је најчешће женка једини родитељ који брине о потомцима. Природним одабирањем она се развија у снажнију јединку. У време ношења јаја женка аргонаута излучи кречну љуштуру која ће јој послужити као гнездо у коме ће подићи своје младе. Име аргонаут добио је овај мекушац од старих грчких природњака. Судећи по томе како су они описивали ову животињу, видимо да су стари Грци познавали само женку и она им је личила на чунић са морепловцем. Аргонаути су иначе јунаци грчке митологије. Они су се укрцали на брод „Арго’’ и пошли су у потрагу за баснословно скупим златним руном. Познато је да природњаци старих времена нису користили научни метод посматрања света око себе. Тако су им се поткрале многе грешке. Мислили су, на пример, да аргонаут не може да изађе из своје љуштуре, као ми шкољка ни пуж.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ НатуреСерве (2013). „Аргонаута арго”. ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес. Версион 2014.3. Интернатионал Унион фор Цонсерватион оф Натуре. Приступљено 15. 12. 2014.
- ^ Лимунимy; Дјечје свезнање,шта знам о биљкама и животињама Година издања енциклопедије: 1988 Страна:10
Литература[уреди | уреди извор]
- Гуерра, А.; Гонзáлез, А.Ф.; Роцха, Ф. (2002). „Аппеаранце оф тхе цоммон папер наутилус Аргонаута арго релатед то тхе инцреасе оф тхе сеа сурфаце температуре ин тхе нортх-еастерн Атлантиц”. Јоурнал оф тхе Марине Биологицал Ассоциатион оф тхе УК. 82: 855—858. дои:10.1017/С0025315402006240.
- Лу, C. C. „Аргонаутидае”. Аустралиан Биологицал Ресоурцес Студy. Приступљено 13. 9. 2006.
- Сwеенеy, M. Ј. (2002). Таxа Ассоциатед wитх тхе Фамилy Аргонаутидае Трyон, 1879. Трее оф Лифе wеб пројецт.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Марине Специес Идентифицатион Портал: Аргонаута арго Архивирано на сајту Wayback Machine (4. септембар 2012)
- Трее оф Лифе wеб пројецт: Аргонаута Архивирано на сајту Wayback Machine (12. октобар 2007)